Ovo je misaoni eksperiment u kojem se postavlja pitanje: kada bismo imali globalni parlament, kako bi on izgledao? Osnovna zamisao je ekstrapolacija rezultata nacionalnih izbora na globalno zakonodavno telo.
Globalni parlament (624 mesta)
Globalni parlament sa 1.000 mesta izgledao bi ovako, kada bi ga sačinjavali samo predstavnici neautoritarnih zemalja:
Leve stranke (49): Ovaj blok bi obuhvatao Die Linke, SIRIZU, ali naročito bi bili zastupljeni predstavnici indijskog Trećeg fronta.
Levi centar (200): Ovde su obuhvaćene stranke Socijalističke internacionale, Progresivnog saveza, Foruma Sao Paolo, a najveći deo činio bi Ujedinjeni progresivni savez predvođen indijskim Kongresom.
Zeleni (3): Po jedan poslanik iz Nemačke, Japana i Meksika.
Centar (121): Ova grupa bi obuhvatala stranke Liberalne internacionale, razne centrističke formacije, a najveći kontingent bio bi iz redova američkih demokrata.
Desni centar (222): Ova vrlo široka kategorija obuhvatala bi glavne evropske konzervativne stranke, američke republikance, indijski BJP, Liberalno-demokratsku partiju Japana i razne umerene islamske stranke. Članovi Međunarodne demokratske unije ili Internacionale demokratskog centra ili EPP spadaju u ovu kategoriju.
Ekstremna desnica (15): Ovaj blok obuhvata francuski Nacionalni front, tursku MHP i japansku Partiju obnove, kao i islamiste iz Indonezije.
Ostali (14): Ovde spadaju Partija pet zvezdica Bepea Grila i tajlandski Pheu.
Ovako bi izgledao globalni parlament, ako bi i autoritarnim državama bilo omogućeno da učestvuju.
Globalni parlament (1000 mesta)
Ovako bi izgledao globalni parlament sa detaljnije razloženim autoritarnim poslaničkim mestima.
Globalni parlament (1000 mesta)
Kraljevine (7): Saudijska Arabija, Emirati, i jordanski blok
Teokratije (11): Iran
Ostali autoritarni (125): Gde se spajaju Putin, centralnoazijske republike, Nigerija itd.
Komunistička partija (233): Blok predvođen Kinezima, gde spadaju predstavnici Vijetnama, Severne Koreje i Kube
Evropska unija kao celina, naravno, ne bi bila značajno predstavljena u globalnoj parlamentu. A ovaj trend će se samo pojačavati. Da dam jedan primer: kada je Musolinijeva Italija osvojila Etiopiju, to je više nego udvostručilo stanovništvo ove afričke zemlje. Do 2050, predviđa se da će Etiopija imati više nego dvostruko brojniju populaciju od Italije. Čak i najveće evropske zemlje su brojčano beznačajne na globalnom nivou.
Predstojeći evropski izbori mogu dovesti do do sada najfragmentiranijeg Evropskog parlamenta. Uprkos konsolidaciji evropskog partijskog sistema, može se očekivati porast tenzija između glasanja prema ideološkoj i nacionalnoj ravni. Na globalnom nivou, ove tendencije će biti još izraženije.
Zanimljivo je razmisliti kako bi ovaj globalni parlament glasao o pitanjima kao što su migracija, trgovina, finansije ili klimatska politika. Možda bi bio u senci Globalne komisije ili izvršavao naloge Globalnog saveta pod kontrolom država članica?
Metodološke napomene:
Podaci o populaciji preuzeti su od Svetske banke, uzimajući starije od 14 godina kao potencijalne birače.
Broj poslaničkih mesta za svaku zemlju dobijen je deljenjem globalnog biračkog tela sa 1000 i proporcionalnim dodeljivanjem rezultata na osnovu veličine biračkog tela zemlje.
Poslanička mesta za svaku stranku na nacionalnom nivou dodeljena su prema D’Ontovom sistemu, sa cenzusom od 5%. U Indiji su mesta dodeljena koalicijama umesto pojedinačnim partijama, zbog kompleksnosti takvog zadatka.
Izborni rezultati su uglavnom preuzeti sa Vikipedije, vodeći računa o najnovijim rezultatima.
Tamo gde su postojali i okružni i proporcionalni rezultati, korišćeni su proporcionalni.
Zemlje su svrstavane u demokratske ili nedemokratske na osnovu Demokratskog indeksa EIU 2012, sa izuzetkom Egipta, koji sam svrstao u autokratsku grupu.
Stranke koje su dobile predstavnike na nacionalnom nivou svrstavane su u različite blokove po autorovom sudu. Očigledno ostaje mnogo prostora za poboljšanje i usavršavanje.
David Lizoain, Social Europe Journal, 25.11.2013.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 05.12.2013.
