Kako muslimani vide Uskrs

Isus nije umro na krstu. Rodila ga je devica, ali nije sin božji. Nije okajao grehe čovečanstva. Lečio je bolesne, vraćao vid slepima i podizao iz mrtvih. Izgovarao je cele rečenice još kao beba u kolevci, govoreći majci Mariji da mu je bog dao svete knjige i učinio ga prorokom. Isus nije ni svemoćan ni večan. Isus je Mesija. Isus je musliman.

Ovo je Isus iz Kurana. Njime se bave 93 stiha – više nego što je posvećeno bilo kom drugom proroku osim Muhamedu – i Isus iz Kurana poklapa se sa jevanđeljima u mnogo više detalja nego što čak i mnogi muslimani misle. Moja žena je muslimanka, godinama je išla u medresu, ali kada sam joj pomenuo Hristovo devičansko rođenje, nije mi odmah poverovala. „Da li stvarno tako piše u Kuranu?“ pitala me je. Krenuo sam da tražim, ali nakon nekoliko sekundi, odmahnula je rukom. „Nemoj da se mučiš“, rekla je, „našla sam na Vikipediji“. I tako bi zapisano.

Pošto se bližio Uskrs, počelo je da me kopka šta Kuran kaže o raspeću. Pozvao sam jednog mog poznanika imama, Ibrahima Sajara i našli smo se da popijemo turski čaj. Sajar vodi brojne međuverske projekte, od kojih mnogi uključuju to da se ljudi različitih veroispovesti okupe i jedu ćevape. U društvu hrišćana, kaže on, pominjanje Hristovog statusa u islamu može da bude odlična tema za početak razgovora. „Uvek kažem da su milioni muslimana dobili ime po Isusu i Mariji – mi ih zovemo Isa i Merjema“, kaže on, „A niko ne daje deci ime po nekom koga ne voli.“

U islamu, ističe on, „vera u Isusa je apsolutno nužna. Ako ne verujete u njega, automatski niste musliman“. Prema hadisu – tj. govorima Poslanika, iznad kojih je po islamskom učenju samo Kuran – Isus je podignut u nebo i vratiće se na kraju vremena istočno od Damaska, grleći dva anđela. Kada ga vidi, Antihrist će se rastopiti kao so u vodi i Isus će gospodariti svetom 40 godina. Međutim, muslimani ne veruju da je Isus umro na krstu. Jasno je zapisano, kaže Sajar, u četvrtoj suri Kurana, stih 157: „Nisu ga ubili, niti su ga raspeli.“

Biblija se u islamu smatra svetom knjigom. Kako onda, pitao sam ga, ovaj stih u Kuranu pomiriti sa opisima Hristove smrti u jevanđeljima? Sajar kaže da je ključ u rečenici posle one „niti su ga raspeli“: „iako je njima tako prikazano“. Muslimanski veroučitelji, kaže on, tumače ovaj pasus na različite načine. Neki smatraju da neko jeste bio raspet, ali da to nije bio Isus; možda je bio Juda. Ko god da je bio, kažu oni, bog mu je izmenio lik tako da liči na Isusa, a sâm Isus je pošteđen. Druga varijanta ovoga je da je bog izmenio viziju posmatrača raspeća, kako bi oni mislili da gledaju Isusa. Drugi misle da je Isus bio prikovan na krst, ali da je preživeo; to što se desilo na uskršnju nedelju nije bilo vaskrsenje, nego oporavak. Neki kažu da niko nije bio raspet. „Naravno“, kaže Sajar, „svako ima svoje dokaze.“

Za muslimane, pitanje konkretnih detalja u vezi sa raspećem uglavnom je akademsko. Međutim, neslaganje hrišćana i muslimana u vezi sa prirodom Isusa je suštinsko, bez obzira na sve paralele. Za muslimane, Isus nije, niti može biti božanstvo. On je prorok, ali je ipak smrtnik, i bog mu nije otac. „Razumem da, ako verujete da je neko bog, a drugi kažu da nije, to može da bude uvredljivo“, kaže Sajar, „Ali ako pogledate iz muslimanske perspektive, nema razlike između Isusa, Avrama i Muhameda“. U Kuranu se pominju 22 proroka, od kojih skoro sve poznajemo iz Biblije: Adam i Noje, Mojsije i Avram, David i Solomon, Lot i Jov, Jovan Krstitelj. „Sve su to poslanici“, kaže Sajar. Ali za Hrišćane, Isusova poruka je nerazdvojiva od njegovog raspeća i vaskrsenja.

Kada se sretnu muslimani i hrišćani, kaže Sajar, oni preko Isusa mogu samo delimično da pronađu zajednički jezik. Ako previše duboko zađu u to šta se desilo sa Isusom u jevanđeljima i Isusom u Kuranu, to će samo proširiti jaz koji ih razdvaja. „Pokušavamo da učimo jedni od drugih, ovakvih kakvi jesmo“, kaže Sajar, „Ne radimo to zbog zagrobnog života. To činimo zbog ovog života. Posle smrti ćemo svakako videti ko je grešio, ko je bio u pravu, šta je Isus – sve ćemo tada saznati“. Dok ne dođe taj trenutak, možda je najbolje da se posvetimo ćevapima.

Rollo Romig, The New Yorker, 06.04.2012.

Preveo Ivica Pavlović

Peščanik.net, 14.04.2012.

TEMA – NAŠ TERORIZAM