Odlomak iz knjige Majkov izborni vodič
„Hajde da istrgnemo poraz iz ralja pobede.“
„Nikada nismo izašli na izbore koje bismo želeli da dobijemo.“
„Zašto da budete izabrani kada možete da budete pobeđeni!“
Ovo su mantre Demokratske stranke. Počev od njihove zapanjujuće nesposobnosti da poraze najprezrenijeg političara u američkoj istoriji, Ričarda Niksona, pa preko njihove zapanjujuće nesposobnosti da poraze najprezrenijeg političara na svetu, Džordža II, demokrate su majstori uprskavanja. A oni nikada prosto ne „uprskaju“ – oni uprskaju naročito onda kada biračko telo očajnički želi da glasa za njih.
Nakon osam godina Ronalda Regana u Ovalnoj sobi, ćinilo se da je javnost dovoljno videla. Demokrate su odabrale Majkla Dukakisa za svog kandidata. Dva meseca pre izbora vodio je ispred Buša. Onda je otišao u fabriku tenkova u Mičigenu, stavio na glavu nekakav glupavi šlem i provozao se u tenku sa blentavim osmehom na licu. Nekoliko nedelja kasnije, kada je upitan kako bi želeo da bude kažnjen neko ko mu je silovao ženu, počeo je da mrmlja neke srceparajuće besmislice umesto da kaže ono što bi svako rekao: „Sek’o bih ga rez po rez, komad po komad!“ Glasače je toliko zbunilo njegovo mekuštvo da su umesto njega izabrali pravog mekušca – Džordža H. W. Buša.
Već godinama gotovo svako istraživanje javnog mnjenja pokazuje da se američki narod slaže sa platformom Demokratske stranke. Podržavaju zaštitu životne sredine, ženska prava, pravo na abortus, ne vole rat, žele da poraste minimalac i žele dobar sistem zdravstvene zaštite. Američka javnost se sa Republikanskom strankom slaže samo u jednom važnom pitanju: podržava smrtnu kaznu.
Zbog svega ovoga mogli biste pomisliti da će sa više od dvesta miliona glasača na raspolaganju demokrate razbijati republikance iz izbora u izbore. Očigledno nije tako. Izgleda da su demokrate profesionalni gubitnici. Toliko su nesposobni na izborima da gube čak i onda kad pobeđuju! Al Gor je pobedio na izborima 2000, ali iz nekog čudnovatog razloga nije postao predsednik Sjedinjenih Američkih Država.
Ako kao stranka niste u stanju da naterate kućepazitelja da vam preda ključeve kuće koja je vaša, kakva je onda korist od vas?
Onda su demokrate 2006. imale prosvetljujući sastanak sa sobom, pa su pod vođstvom Rama Emanuela osvojili toliko mesta u Kongresu da su samo uplesali i preuzeli kontrolu nad tim mestom. Kakav je to divan dan bio, kako je lepo bilo videti kako Nensi Pelozi udara onim drvenim čekićem i otvara sednicu Kongresa. I šta je prvo uradila? Izjavila je da je svaka rasprava o impičmentu Džordža Buša verboten i da niko to više ne sme ni da pomene. I to je bilo to. Tako je Bušu poslata nedvosmislena poruka da može da nastavi s onim što je radio u proteklih šest godina. Rezultat? On je to i uradio, a Kongres je potpisao svaki ratni račun koji mu je ovaj poslao. Kako je američki narod odgovorio? Podrška Kongresu je pala čak i ispod podrške Bušu. Koliko odvratni morate da budete da u očima javnosti padnete niže od čoveka kome ne polazi za rukom ni da se zadavi perecom?
Stoga kad čujete kako demokrate, liberali i pristalice Baraka Obame kažu da misle kako Džon Mekejn ima dobre šanse da pobedi, znajte da se ne šale. Ko bi to mogao znati bolje od ljudi koji su republikancima predavali izbore za izborima na srebrnom poslužavniku? Da, budite uplašeni, budite veoma uplašeni.
Nakon debakla u Iraku, Katrine, cene benzina, hipotekarnih banaka, našeg rejtinga u svetu, propalih pokušaja hapšenja Bin Ladena, moglo bi se učiniti da je Baraku Obami otvoren put ka pobedi, da bi mogao da prespava ostatak kampanje.
Ha! Razmislite ponovo. Koliko je demokrata potrebno da se izgube najlakši izbori u američkoj istoriji? Ne mnogo. Samo nekoliko „bliskih savetnika“ Baraka Obame koji mu govore gomilu gluposti, a on na kraju počne da sluša njih umesto svoje srce. Kao što su porazi partije na prethodnim izborima pokazali, kada oni jednom zauzmu kandidatovo uvo, mi ostali možemo samo da naručimo picu i da ostanemo kod kuće naredne četiri godine.
U pokušaju da pomognemo partijskim bezveznjacima – a i kandidatu – da nas poštede još jedne ubistvene izborne noći u kojoj samo pristižu rezultati koji kažu da su republikanci pobedili, evo mape prošlih demokratskih gubitničkih kampanja. Samo pratite mapu korak po korak, pa ćete vi i establišment Demokratske stranke pomoći Džonu Sidniju Mekejnu III da bude izabran, a Bušova era će se produžiti za još četiri godine:
Samo nastavite lepo da govorite o Mekejnu. Na primer, kako je bio „dobar po pitanju globalnog zagrevanja“ i finansiranja kampanje. Nastavite da podsećate zemlju u ratu da je on, i samo on, ratni heroj. Da ne pominjemo da je dobar momak onako uopšte. Samo tako govorite i šta će se desiti? Ljudi počnu da veruju u to! Prodali ste im ideju da Mekejn nije mućak, tako da neće čuti ostatak onoga što imate da kažete: „Ali Džon Mekejn znači još četiri godine Džordža Buša.“ Ako neprestano ponavljate da je bio „nekonformista“, naši nepažljiviji građani će čuti samo deo sa „nekonformistom“, a ne i glagol u prošlom vremenu.
Ne želim da kažem da bi trebalo da ponižavate Džona Mekejna kao ljudsko biće ili kao Amerikanca. To što se ne slažete sa njegovom politikom ili s pravcem u kojem bi vodio zemlju ne znači da treba da ga ocrnjujete kao osobu. Takav stil vođenja politike je kloaka u kojoj odlično plivaju desnica i aparat Republikanske stranke. Nema potrebe da ih oponašamo. Bori se, uzvrati udarac, bori se snažno, ali čisto. Verujem da bi većina Amerikanaca baš to volela da vidi.
Takođe nema ničeg lošeg ni u tome da govorite lepo o Mekejnovim biračima, naprotiv, to je veoma preporučljivo. Želimo da pružimo ruku ljudima koji su u prošlosti glasali za republikance. Mnogi od njih su umorni, a neki su i zgađeni. Neće se složiti sa mnogo stvari za koje se zalažemo, ali im je republikanaca preko glave i treba da napravimo mesta za njih pod svojim šatorom.
Dakle, ako želite da pomognete Džon Mekejnu, nastavite da ga veličate kao da je beli vitez koji je slučajno skočio na pogrešnog konja. Zaboravite da neprestano ukazujete da on ne vodi ničemu dobrom. Nastavite da se uzdržavate. Nemojte podsećati ljude na to da Mekejn želi da pomogne naftnim kompanijama čak i više od Buša. Ne pominjite da želi da zabrani abortus. Izbrišite sa slike Mekejna kao tipa koji misli da je dobro ostati u Iraku do sudnjeg dana. Ako nastavite da ga hvalite, poslaćete dvosmislenu poruku manje obaveštenima, koji je prosto neće razumeti. Kada uđu u kabinu za glasanje, na listiću će videti dva imena:
· Barak Obama
· Ratni Heroj
Verujte mi, ovo nije Švedska. Ratni Heroj uvek pobeđuje.
Navedite Obamu da za potpredsedničkog kandidata odabere konzervativnog belca, ili generala, ili republikanca. Da, tako nešto će u početku izgledati kao mudra politika. Nadoknaditi Obamin manjak vojničkog iskustva jastrebom.
Ostvarite Obaminu poruku da će biti predsednik svih tako što ćete ga navesti da trči rame uz rame sa republikancem.
Dodvorite se sa swing states, Virdžinijom i Indijanom, tako što ćete ovoga puta staviti i nekog njihovog na tiket.
Ili pokušajte nemoguće i usrećite republikansku državu Ohajo tako što ćete potpredsedničko mesto predati njenom guverneru.
Ali, ako uradite nešto od toga, uznemirićete svoju bazu, koja ne samo da mora da izađe na birališta, već mora i da bude aktivna i da vredno radi tokom kampanje. Svako od njih mora lično da privuče na birališta deset ljudi ako želimo da izbegnemo katastrofu sa prethodnih dvaju izbora. Mnogi od njih neće uraditi taj dodatni posao, ako Obama izabere pogrešnog PP-a. To će izvući mnogo vazduha iz njegovog balona.
Obama je zagrejao naciju pojmom promene i nade i novim pravcem Vašingtona. Ako izabere partnera koji vrišti : „Sve po starom, sve po starom“, biće mu teže da privuče sve one nove glasače koji su mu potrebni da pobedi. Setite se da ima blizu sto miliona odraslih koji biraju da ne glasaju. To je ogromna baza, iz koje se mogu izvući milioni novih glasova. Obama ne bi trebalo da odustane od strategije koja je bila tako dobra za njega.
Nema ničega pogrešnog u tome da odabere nekoga ko može da mu pomogne da pobedi u nekoj od swing states ili nekoga ko ima više iskustva od njega u nekim oblastima. „Mora da odabere katolika“, e pa Džon Keri je bio totalni katolik, a katolički glasovi su otišli g. W. Mislim, evo jedne od najvećih grupacija u zemlji – 66 miliona katolika – a oni/mi izabrali su/smo samo jednom predsednika katolika za 208 godina. Pomislili biste da će se okupiti oko Kerija 2004. Ali, ljudi ne razmišljaju na taj način. Na taj način razmišljaju analitičari. Nastavite da ih slušate i pomoći ćete Džonu Mekejnu da bude izabran za sledećeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država.
Nastavite da pišete Obami govore poput onog koji je održao pred američkim izraelskim lobijem dan nakon završnih preliminarnih izbora. Evo šta je on rekao: „Od Irana preti ozbiljna opasnost, to je tačno, i moj cilj će biti da eliminišem tu pretnju.“ I: „Neka niko ne sumnja: uvek ću na stolu držati pretnju vojnom akcijom kako bih odbranio našu zemlju i našeg saveznika Izrael. Ponekad nema alternative za sukob.“
Zvuči kao govor koji bi održao Mekejn. Zvuči kao da je spreman da izvrši invaziju na Iran. Zauzeo je još gori stav prema Palestincima i Jerusalimu nego Džordž Buš. Nastavite tako i sve više pristalica biće sve manje oduševljeno. Biće teže da se održi motivisanost baze ako i dalje budu slušali kako Obama želi da proširi Bušove „na veri zasnovane“ inicijative, kako nema plan za sistem zdravstvene zaštite koji obuhvata sve, i kako želi da pošalje još trupa u Avganistan. Takva poruka kaže da je republikanski plan dobar plan. I zašto bi onda birači poželeli da izaberu kandidata koji oponaša republikanca kada mogu da izberu pravog? Ovakav govor dovodi do izbora Mekejna.
Nekako zaboravite da je ovo bila istorijska godina za žene i da ima još posla na tom planu. Obama bi morao da održi govor o polovima poput onog briljantnog govora o rasi koji je održao u martu. Milioni ljudi, naročito žena, nadali su se kandidaturi Hilari Klinton. Na to se mora obratiti pažnja. A ne obraćate pažnju na to tako što dopustite savetnicama da propuste vašu ženu kroz mašinu kako bi je omekšali i umirili. Mišel Obama je jedan od najsvežijih događaja ove izborne godine. No, u nedeljama po završetku sezone preliminarnih izbora, majstori su počeli da se bave „problemom Mišel“. Kakvim problemom? Govori ono što misli? Oblači se kako želi? Smatrala je da je lud što se kandiduje za predsednika i pokušala je da ga odvrati? Samo bi luda žena poželela da njenog muža i porodicu sažvaće i samelje politički mlin.
Najveći Mišelin greh, po mišljenju analitičara, bio je što je rekla da je, kao crnkinja, sada možda prvi put u svom odraslom životu ponosna na svoju zemlju. Šok! Iznenađenje! Nečuveno! Ali ne i za bilo koju od crnkinja koje poznajem.
Barak Obama, koji ima tri žene u kući, mora mnogo da se potrudi da obezbedi da žene imaju ista prava i šanse kao muškarci. Kao neko ko zna kako je pripadati klasi koja tradicionalno nema moć, on je u odličnom položaju da se obrati još jednoj skrajnutoj grupi – ženama – i da ih uveri da će biti njihov zastupnik.
Osim toga, to je prosto dobra politika. Žene glasaju u većem broju nego muškarci. A ako ostane tačno da Obama neće dobiti glasove belih muškaraca (pošto većina istraživanja kaže da neće), onda prosto neće moći da pobedi ako ne privuče veliku većinu glasova žena. Džimi Karter i Bil Klinton su izgubili glasove belih muškaraca, ali su ušli u Belu kuću. Uspeli su tako što su pridobili glasove crnaca, hispano stanovništva i žena. To mora da bude Obamina strategija. Inače će Sindi Mekejn biti naša prva dama.
Pojavite se na revolveraškom obračunu sa praćkom. Uverite sebe da će se republikanci prosto prevrnuti na leđa i praviti se mrtvi zato što u njihovoj stranci nije preostalo dovoljno života. Uverite sebe da je ovaj gotov! Uverite sebe da će, ako vi igrate po pravilima, tako igrati i republikanci. A kada Mekejn i njegovi ljudi ispale svoj nuklearni arsenal u vas, budite slatki i osećajni i logični. Verujte da će istina pobediti, da će dobri ljudi videti za šta su spremni republikanci. Dok kleveću vas, vašu porodicu, vaša religiozna uverenja – skupite se, povucite se, pređite u defanzivu. Do đavola, ako im se ne sviđa vaš novi kandidujem-se-za-predsednika logo, odrecite ga se, izvinite se i otpustite onoga ko ga je dizajnirao.
Ali, nemojte se zaustaviti na tome. Budite spremni da skočite i promenite bilo šta istog trenutka. Kad od vas zatraže da dubite na glavi i igrate pipirevku, prionite na posao sa osmehom na licu i ne zaboravite da se izvinite što niste odigrali pipirevku ranije, nije to manjak poštovanja, i molim vas, nikako nemojte na bilo koji način pokazati da ne volite svoju zemlju, svoju zastavu i svog hrišćanskog boga.
Uradite sve to i onda oslušnite – to vaše pristalice odlaze u tišini. Ali ne brinite – neće glasati za Mekejna. Samo će prestati da se pojavljuju u štabu kampanje u ulici Mejpl. Reći će da su prezauzeti da idu na još jednu tročasovnu turu od vrata do vrata. Ili će uzeti spisak sa sto imena ljudi koje treba da pozovu telefonom i da im sa papira pročitaju „zašto bi trebalo da glasate za Obamu“ – ali neće biti entuzijazma u njihovim glasovima, a glasač koga zovu će to čuti. Odustaće nakon 15 do 20 poziva – napokon, treba oprati sudove i prošetati psa. Na dan izbora će izvršiti svoju dužnost i glasati, ali neće biti na nogama od šest ujutru i voziti se po gradu prevozeći nepoznate ljude koji nemaju prevoz na glasačka mesta.
Žigošite mene! Kandidatu Obami bi u nekom trenutku moglo biti postavljeno sledeće pitanje: „Majkl Mur je vaš pristalica i podržao vas je. Ali u svojoj novoj knjizi Majkov izborni vodič kaže sledeće (samo napred i popunite prazninu – obezbedio sam punu listu neverovatno uvredljivih rečenica unapred izvučenih iz konteksta kako bih olakšao posao desničarskim komentatorima i Fox Newsu).
A njemu je bolje da me žigoše, inače će ga rasturiti. Bolje mu je da se ogradi ne samo od mene, već od svakoga ko mrvicu previše vuče levo od onoga za šta su mu savetnici rekli da je slatko mesto za sve one glasače iz republikanskih država.
Ne možemo podneti još četiri godine ovog ludila. Potrebno nam je da budete kandidat koji će uzvratiti svaki put kad je napadnut. U stvari, nemojte ni čekati da dođete u situaciju da uzvratite. Udarite prvi! Pokažite neku viziju i hrabrost i počistite ih. Krenite u ofanzivu. Neprestano pitajte zašto su oni lobisti Mekejnovi najbolji prijatelji. Hajde da konačno dobijemo demokratu koji ima jaja da puca prvi.
How to blow it, Michael Moore, The Guardian, 09.08.2008.
Prevela Olja Petronić
Peščanik.net, 25.08.2008.
