Bruno Catalano, Expo Marseille 2013Petro Porošenko je dobio užasno težak zadatak. Kao izabrani predsednik Ukrajine, pokušaće da sačuva zemlju u jednom komadu.

Poznat kao „kralj čokolade“ zbog krupnog udela u ukrajinskoj industriji slatkiša, Porošenko je na predsedničkim izborima 25. maja osvojio preko 55 odsto glasova, što je mandat koji čak ni Moskva neće lako osporiti. Kandidati partija krajnje desnice su prošli bedno i ućutkali propagandu ruskih državnih medija o prelaznoj vlasti Ukrajine sačinjenoj od fašista i antisemita.

Pobeda Porošenka u prvom krugu poštedela je Ukrajinu oštrih produžetaka između njega i Julije Timošenko. Bivša premijerka osvojila je svega 15 odsto glasova, što je potvrdilo predizborne procene da je Ukrajincima dozlogrdila prošlost obeležena korupcijom, lošim upravljanjem i izneverenim obećanjima. Iznad svega, glasali su za Porošenka jer žele stabilnost i šansu da izgrade državu.

Lideri koji su se tokom protekle decenije smenjivali na čelu Ukrajine urušavali su same temelje države. Korupcijom su razorena ministarstva i državna preduzeća, posebno u energetskom sektoru, kao i bezbednosne snage. Do trenutka kada je Viktor Janukovič najuren iz predsedničke fotelje, ukrajinska država jedva je održavala osnovne funkcije, lišena svakog integriteta.

To u izvesnoj meri objašnjava zašto ukrajinske bezbednosne snage nisu mogle da spreče Rusiju da preuzme krimsko poluostrvo, ili zašto ne mogu da izađu na kraj sa naoružanim proruskim grupama na istoku Ukrajine. Uspostavljanje neke vrste reda obično se prepušta moćnim lokalnim oligarsima. Vladavina oligarha je tokom proteklih četvrt veka postala politička praksa u Ukrajini.

Porošenko koji je i sam od te fele – vlasnik televizijske stanice, neopisivo bogat – sada je suočen sa nalogom da Ukrajinu izmesti iz oligarhije. Da bi opstala ukrajinska demokratija za koju su se građani tako teško izborili na Trgu nezavisnosti u Kijevu, Porošenko mora da obnovi državu kao funkcionalni skup nezavisnih institucija.

Međutim, Porošenko nema kontrolu nad celom zemljom – značajne oblasti na istoku pale su u ruke proruskih milicija. Da stvari budu još gore, novom predsedniku nedostaju institucije normalne države.

U istočnoj Ukrajini nije moglo normalno ni da se glasa. Naoružane grupe su upadale na biračka mesta i zastrašivale građane, zbog čega oko 10 odsto ukupnog biračkog tela Ukrajine nije moglo da glasa.

U oblasti Donbas gde se nalaze ukrajinski rudnici uglja, glasačka mesta nisu ni otvorena. Prema Rojtersovom izveštaju, pobunjenici su ismejali „fašističku huntu“ i najavili plan da „očiste svoju narodnu republiku od neprijateljskih trupa“.

Tokom svog pobedničkog govora u Kijevu 25. maja, Prošenko je rekao da je za svoju prvu posetu odabrao Donbas. Kazao je da je spreman da razmorti neke oblike regionalne autonomije i poštovanje jezičkih prava. „Spremni smo da amnestiramo ljude koji su uzeli oružje ali ga ne koriste“, rekao je Porošenko na konferenciji za novinare, „Što se tiče onih koji ubijaju, to su teroristi a nijedna država na svetu ne pregovara sa teroristima.“

Mnogo toga zavisi od Vladimira Putina. Ruski predsednik je već uspešno anektirao Krim što se teško može poništiti sankcijama koje su Evropska unija i SAD nametnule Rusiji. Štaviše, učešće Rusije u događajima u istočnoj Ukrajini imalo je rezultat kojem se Moskva nadala: podeljenu i nestabilnu Ukrajinu.

Hoće li Putin prihvatiti legitimnost izbora? Ranije je rekao da će se rezultati uvažiti. Ali zamenik predsednika ruskog parlamenta i vodeći član Putinove stranke, Sergej Neverov, zabeležio je na na svojoj fejsbuk stranici: „Teško je priznati legitimnost izbora dok tenkovi i artiljerija tuku po civilima a trećina stanovništva se puškom isteruje na glasanje.“

Porošenku neće biti lako da demantuje ovu dezinformaciju. Niti će mu biti lako da uspostavi kontrolu nad proukrajinskim odbrambenim grupama oformljenim za zaštitu onog što je ostalo od ukrajinskog teritorijalnog integriteta. Ako te jedinice ne poveruju Porošenku da je u stanju da povrati kontrolu na istoku, mogle bi da nastave da vode svoj rat protiv separatista.

U takvim složenim okolnostima EU ni ne može da uradi mnogo više osim da Porošenku pruži političku podršku i pošalje Ukrajini stručnu pomoć u izgradnji institucija. Trebalo bi da počne da šalje i nešto od 11 milijardi evra koje je obećala u vreme prelazne vlasti. Ta pomoć je uslovljena primenom krupnih reformi u Kijevu.

Porošenku će biti potrebna ogromna politička volja da obuzda korupciju a reforme će morati da sprovodi brzo. Ako ništa drugo, ubedljiv mandat uručen mu je upravo zbog toga.

Što se tiče granica teritorije na kojoj je predsednik, to će zavisiti od Rusije. Porošenko je kazao da je spreman za pregovore sa Putinom, a Rusiju je označio kao partnera od vitalnog značaja. Videćemo kako će Putin odgovoriti.

Judy Dempsey, Carnegie Europe, 26.05.2014.

Prevela Milica Jovanović

Peščanik.net, 27.05.2014.

TEMA – UKRAJINA