Ko je glasao za brexit

Čim je objavljena vest o neočekivanoj pobedi kampanje za brexit, analitičari su se bacili na razradu svog omiljenog tumačenja: „zanemareni i zaboravljeni“ iz siromašnih delova Britanije dočekali su referendum kao priliku da kazne privilegovani, korporativni London. Ali činjenice govore nešto drugo: ono što razlikuje glasače za i protiv brexita pre svega su njihova kultura i sklop ličnosti, a ne materijalni uslovi života.

U pitanju je manje klasni, a više vrednosni sukob, bez obzira na starost, prihode, obrazovanje, pa čak i partijsku pripadnost. Dobra ilustracija toga je korelacija između odgovora na pitanja o „autoritarnosti“ – na primer, da li deca treba da slušaju roditelje i da li prihvatate smrtnu kaznu – i odgovora na pitanje o podršci EU.

Centar za istraživanje izbora u Britaniji sproveo je 2015. i 2016. internet anketu u kojoj je 24.000 ispitanika odgovaralo na pitanja o fizičkom kažnjavanju dece i smrtnoj kazni i – o brexitu. U donjem grafikonu nema statistički značajne razlike u izraženoj nameri izjašnjavanja na referendumu između bogatih i siromašnih belih Britanaca. S druge strane, verovatnoća glasanja za brexit raste sa 20 na 70 odsto – od onih koji se protive smrtnoj kazni ka onima koji se zalažu za nju. Bogati koji se zalažu za smrtnu kaznu podržavaju brexit. Siromašni koji se protive smrtnoj kazni podržavaju ostanak u EU.

Slične obrasce pokazuju i rezultati Istraživanja britanskih vrednosti, koji ispituju želje ispitanika da počinioci seksualnih zločina budu „javno bičevani ili nešto još gore“. Politički psiholozi ukazuju na blisku povezanost straha od promene i želje za izvesnošću s jedne i pozivanja na oštrije kažnjavanje kriminalaca i disciplinovanja dece s druge strane. To su ljudi koji žele stabilniji, uređeniji svet. S druge strane, oni koji žele promenu i novine spremniji su da prihvate imigrante i EU.

Ista vrsta opredeljivanja zasnovanog na vrednostima, a ne na klasi – tipična je za pristalice Trumpa. „Našao sam statistički značajnu promenjivu koja pokazuje da li će određeni glasač podržati Trumpa. To nisu rasa, prihod ili nivo obrazovanja već autoritarnost“, objavio je početkom ove godine Matthew Mac Williams.

To znači da starost, obrazovanje, klasa i pol manje direktno utiču na naše odluke, ali presudno određuju nivo naše autoritarnosti. Strogo vaspitanje i teži životni uslovi izazivaju averziju prema različitosti i to postaje deo naše ličnosti. Karen Stenner smatra da autoritarni ljudi zato teško prihvataju drugačije od sebe. Mlađi, bogatiji i bolje obrazovani ispitanici, kao i žene, manje su skloni čvrstom poretku stvari i tolerantniji su prema drugima.

Ali ni obrazovanje, samo po sebi, nije izvor liberalnosti. Nedavno istraživanje iz Švajcarske pokazalo je da liberalniji mladi ljudi prosto češće upisuju fakultet, a da je njihov liberalizam uočljiv od njihove 13. godine. Samo pohađanje univerziteta ne doprinosi liberalnosti.

Od početka migrantske krize raste jaz između onih koji prihvataju promene i onih koji im se opiru; to postaje ključna tačka političkih razlaza na zapadu. U poređenju sa tom kulturnom podelom, materijalne razlike između bogatih i siromašnih, šefova i radnika, gube na značaju. Od Trumpa do Hofera i od Marie Le Pen do Faragea, dinamika javnog prostora odvija se duž autoritarno-liberalne ose.

Još treba videti kako će to uticati na Britaniju, tek izašlu iz teške bitke u kojoj su građani uplašeni od promena glasali za izlazak zemlje iz Evropske unije, a oni otvoreni za različitosti glasali za ostanak. Tu treba ukazati i na odstupanja od osnovne linije podele, jer Boris Johnson, Douglas Carswell i ostali zagovornici brexita su libertarijanci ili čak globalisti po svom instinktu. Kako pregovori o brexitu budu odmicali, oni će pokazivati sve više spremnosti da sa Evropom zaključe razne ugovore o migrantima da bi osigurali pristup Britanije na evropsko tržište. Taj „meki brexit“ će iritirati autoritarnu većinu njihovih glasača, ali Johnsonov kredibilitet čoveka koji je izveo Britaniju iz EU ostaviće mu dovoljno prostora za kompromise.

Istorija desnog populizma, od američkog juga do Severne Irske, pokazuje da populistički lideri dolaze na vlast zahvaljujući autoritarnoj bazi, ali da su po preuzimanju vlasti skloniji umerenim stavovima. Zato je u slučaju brexita duga i komplikovana brakorazvodna parnica verovatnija od brzog i potpunog raskida.

Eric Kaufmann, Fabian Society, 24.06.2016.

Preveo Đorđe Tomić

Peščanik.net, 27.06.2016.

BREXIT