Najveća promena koja se desila u Srbiji je urušavanje demokratskih izbora. To je krenulo još od parlamentarnih izbora, kada je i posle poraza na njima Koštunica preuzeo vlast. Sada, posle samo dve nedelje od predsedničkih izbora, opet se desilo isto. Nije pobedio Tadić kako smo mislili, nego je pobedio Nikolić. On zakazuje sednice skupštine, on zakazuje i diriguje kako će da izgleda miting zakazan za četvrtak, on i njegovi podstiču i organizuju razbijanje po Srbiji, ali i po Sarajevu i Crnoj Gori.

Sinoć na RTS-u, emisija Upitnik, Nada Koludžija se neprekidno izvinjavala i pravdala „gubitniku“ Nikoliću. Jedva je uspevala da nešto kaže i neprekidno je uveravala kako i oni „brane Kosovo“. Prozborila je kako Srbija ne može da stane i mora „ekonomski da se razvija“.  Nikolić se na nju izdirao, ućutkivao je, pa je izgledalo kao da on više nije samo „koopredsednik“ (kako reče Vojin Dimitrijević), nego da je on taj koji je na predsedničkim izborima pobedio. I sam Tadić je posle proglašenja nezavisnosti Kosova trčao da se sa Nikolićem dogovara o zasedanju skupštine i mitingu. I s njim i sa Koštunicom. Zašto Tadić trči da se dogovara sa gubitnikom izbora, svojim protivkandidatom radikalom? Koštunica je rehabilitovao socijaliste na velike vrata, a sada je Tadić, kao Koštuničin sledbenik, rehabilitovao i ustoličio na vlasti radikale.

Pitanje je sada, ko je pobedio na tim izborima i imaju li izbori više smisla? Koji kod da su rezultati, i kad izbore izgube, pobeđuju Koštunica i Nikolić. A više i nije toliko važan Koštunica, jer je jasno da Nikolić i Vučić diriguju šta će se u Srbiji dešavati, koje će mere biti preduzete i da li smo u vanrednom stanju. Oni će da preslišavaju „akcione planove“, a izgleda, i da ih napišu.

Nemam nameru da se u ovom teškom momentu „kačim“ sa Demokratskom strankom. Ali situacija je suviše ozbiljna, Srbija je na rubu da potone u unutrašnji rat. I zato mora da se kaže, uz svo dužno poštovanje za gospođu Nadu Kolundžiju, da njen šef stranke, Boris Tadić, mora da se bavi svojim poslom u skladu za izbornom voljom naroda. O kakvoj stabilnosti on priča, kada je on sam izvor nestabilnosti. Ili će da vlada i bude predsednik, ali i da drži vladu u kojoj ima većinu, ili moramo zaključiti da on priziva haos. Da li je DS već predala vlast? Možda ta vest još nije stigla do nas.

Politički centar u Srbiji se ispraznio, a ništa nije opasnije od toga. Svi su se svrstali na jednu stranu, uz radikale, one koji hoće da zemlju najdalje odvuku u haos, jer samo tako mogu da prežive. A cilj im nije preživljavanje, nego preuzimanje vlasti koja se bukvalno valja ulicama. Nisam prebacivala Tadiću što drži dve predsedničke funkcije – u državi i u stranci – iz čisto teorijskih ili cepidlačkih razloga, nego zato što su to dva koloseka, dve delatnosti, koje se ne mogu spajati u jednu, a da se legitimna vlast ne dovede u pitanje. Ovako, pobednička DS izgleda slabo, zaplašeno, i bez vođstva. Zaglavila se u ministarstva, paralizovana je strahom. Veoma brzo stigli smo do tačke da i samo spominjanje „da Srbija treba da ide u Evropu“ bude proglašeno za čin veleizdaje. A ulica i razbijači naših gradova biće oni koji sude.

Peščanik.net, 20.02.2008.

The following two tabs change content below.
Vesna Pešić

Vesna Pešić, političarka, borkinja za ljudska prava i antiratna aktivistkinja, sociološkinja. Diplomirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu, doktorirala na Pravnom, radila u Institutu za društvene nauke i Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, bila profesorka sociologije. Od 70-ih pripada peticionaškom pokretu, 1982. bila zatvarana sa grupom disidenata. 1985. osnivačica Jugoslovenskog helsinškog komiteta. 1989. članica Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu. 1991. članica Evropskog pokreta u Jugoslaviji. 1991. osniva Centar za antiratnu akciju, prvu mirovnu organizaciju u Srbiji. 1992-1999. osnivačica i predsednica Građanskog saveza Srbije (GSS), nastalog ujedinjenjem Republikanskog kluba i Reformske stranke, sukcesora Saveza reformskih snaga Jugoslavije Ante Markovića. 1993-1997. jedna od vođa Koalicije Zajedno (sa Zoranom Đinđićem i Vukom Draškovićem). 2001-2005. ambasadorka SR Jugoslavije, pa SCG u Meksiku. Posle gašenja GSS 2007, njegovim prelaskom u Liberalno-demokratsku partiju (LDP), do 2011. predsednica Političkog saveta LDP-a, kada napušta ovu partiju. Narodna poslanica (1993-1997, 2007-2012).

Leave a Reply