Ko o čemu SPC o seksu

 
Srpska pravoslavna crkva je grandiozno pala na svakom ispitu poštenja i duhovnosti. Pored dobro poznatog tajkunskog stila oličenog u enormnim prihodima, neplaćanju poreza, kućerinama i voznom parku, što su jedini momenti društvenog statusa koje su popovi ukapirali, ne postoji ni trunka razumevanja duhovne uloge koja bi, valjda, morala biti svrha njihovog postojanja.

A kako bi običan građanin, vernik ili nevernik, trebalo da razume proklamovanu društvenu ulogu SPC? Koliko znamo, novozavetske poruke utemeljene su na beskompromisnom voljenju svakog živog stvora, okretanju drugog obraza, empatiji, pomaganju ljudima u nevolji i slično. Kako je to sažeo jedan od najvećih teologa 16. veka Žan Kalvin: „Kakva god osoba bila, mi je moramo voleti zato što volimo boga“. Jednom rečju, crkva bi trebalo da bude emotivno i svako drugo utočište za nesrećne, ugnjetene i zaboravljene.

Ipak, umesto hrišćanske ljubavi i empatije, u SPC sve pršti od sitnodušne nikolajevske mržnje prema svemu, a posebno prema drugom i drugačijem. Mislim da nije ni važno da li razlog za ovu totalnu pervertiranost popovskog odnosa prema pojedincima, sopstvenoj zajednici i čitavom čovečanstvu leži u neobrazovanosti ili u jednostavnom odustajanju od neisplative produhovljenosti – rezultat je jednostavno užasan. Slušanje popovskih poruka upućenih pravoslavnoj pastvi izaziva kod mnogih dobrih ljudi, čak i iskrenih vernika, duboku jezu mraka i osećaj neverovatne emotivne skučenosti u viziji sveta koja najviše podseća na srednjevekovne katakombe natrpane spravama za mučenje tela i duše. Mrak i brada, to su simboli pravoslavne budućnosti u Srbiji.

Najbolja ilustracija ovog mračnjaštva je upravo odnos SPC prema seksu. Iz njihove vizure, to je veoma mučna radnja, do pucanja nabijena crnilom večnog greha, kajanja, patnje, sumnje… (dođe ti da jednostavno ugineš pri samoj pomisli na koitus). Iako mi padaju na pamet brojni razlozi zbog kojih SPC koristi svaku priliku da se bavi seksom, mislim da je jedan od važnijih i taj što im se na temi seksa otvaraju nesputane mogućnosti za izlivanje neverovatnih količina beskrajnog mraka i pesimizma, skoro koliko i povodom omiljenog pitanja „srbstva“. Nagomilane frustracije, strah od onostranog i neprosvećenost, svakog čoveka učine zluradim i nesrećnim zbog tuđe sreće.

Seks, ukoliko je dobrovoljan, jeste radnja ili praksa koja u sebe potencijalno uključuje duboke emocije povezanosti i privrženosti, ili makar samo jednokratnu sreću i optimizam, kako je kome drago (to ima i svoj biološki značaj – tekstovi B.S. Fobije i Biologija seksualnosti). Nisu li sreća i ljubav nešto što bi navodnim duhovnicima trebalo biti ultimativna misija? Zar je važno da li ta divna osećanja dostižete branjem cveća, radom, kuvanjem dobre klope, druženjem ili imate seks sa sebi dragom ili voljenom osobom? Konačno, kakve veze ima ko se s kim voli sve dok su svi srećni i veseli? I upravo po ovom pitanju SPC pada na ispitu duhovnosti. Nisu oni zainteresovani za naša emotivna stanja već, sasvim perverzno, za ono što se dešava u našim krevetima. Telesno umesto duhovnog!

I mogli bismo sasvim ignorisati ovaj SPC užas kada ne bi postojali njima slični likovi – mračni, ljuti i militantni, a pritom i organizovani u pravoslavne huliganske grupe. Za mene najnovija na podugačkoj listi je Sabor Srbske Svetosavske sloge (primetite četiri S – jako!). Tokom ovogodišnjeg pokušaja Prajda posebno su se istakli izjavom da organizuju „Pravoslavni marš – protiv gej parade“ zato što neće dopustiti „satanističko terorisanje i ponižavanje sveg srbskog naroda“. O tome koliki fijuci vladaju u ovim glavama i do koje mere se razumeju u biblijske teme govori jedan sasvim veseo detalj – SSSS i njegovu borbu za rajsko (antisatanističko) spasenje Srbalja podržava bajkerska grupa Anđeli pakla!

 
Peščanik.net, 25.09.2014.

Srodni linkovi:

Vladimir Ilić – SPC i LGBT parada

Vladimir Veljković – Neblagoslovena parada

Miljenko Dereta – Bezmerno licemerje

Dejan Ilić – Patrijarh mržnje

TEMA – PARADA PONOSA

The following two tabs change content below.
Biljana Stojković

Biljana Stojković

Rođena 6. oktobra 1972. u Beogradu, vanredni profesor na Katedri za genetiku i evoluciju Biološkog fakulteta u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala na istom fakultetu. Od 1996. učestvuje u naučnim projektima u oblasti evolucione biologije. Autorka je većeg broja publikacija u vodećim međunarodnim naučnim časopisima, kao i poglavlja i knjiga iz oblasti evolucione biologije. Objavila je knjige „Darvinijana: vodič kroz evolucionu biologiju” (2009) i „Od molekula do organizma: molekularna i fenotipska evolucija” (2012). Religiju i misticizam svake vrste smatra najvećim preprekama za razvijanje inteligencije, kritike autoriteta i humanog i slobodnog društva. Svetliju budućnost vidi u sekularnom humanizmu, u čemu posebno važnu ulogu imaju popularizacija nauke, borba protiv klerikalizacije, ksenofobije i nacionalizma. Izvori najveće ljubavi, inspiracije i istrajavanja u Srbiji su joj suprug Oliver i sin Paja.
Biljana Stojković

Latest posts by Biljana Stojković (see all)