Jučerašnja
vest o ekscesu prilikom ulaska pripadnika obezbeđenja turskog predsednika (ili
njegove supruge) naoružanih dugim cevima u kafić u Krunskoj ulici u Beogradu „radi
procene bezbednosne situaciju u tom delu grada“ podsetila me je na sličan bizaran
događaj za koji sam letos čuo a kome sam možda, da nisam u zadnji čas odložio
planirani put u Sarajevo, mogao biti i svedok.
A
poređenje ta dva događaja izazvalo mi je nimalo prijatan osećaj.
Negde
početkom jula na sarajevski aerodrom je sleteo avion turskog predsednika Erdogana.
To što su članovi njegovog obezbeđenja otvoreno nosili oružje i grubo i bahato komunicirali
sa osobljem aerodroma ne želeći da postupaju po proceduri je izazvalo reakcije
građana i aerodromskog osoblja, pa i verbalni, bezmalo fizički sukob.
Intervenisala je, da bi zaštitila svoje građane, Granična policija BiH i
nadguravanjem potisnula pripadnike obezbeđenja turskog predsednika.
Na
sreću, to je kratko trajalo i pošto je Erdogan izašao iz aviona sve se smirilo.
Nakon svega, direktor Granične policije BiH Zoran Galić pohvalio je reagovanje
svojih ljudi i njihov profesionalizam bez koga bi, kako je rekao, „došlo do
otvorenog sukoba“. Dodao je i da „oni koji dolaze u BiH moraju da poštuju njene
zakone, a ne da pokušavaju da budu iznad njih“.
Jučerašnja
beogradska vest u mnogo čemu podseća na događaj iz Sarajeva.
I
ovde, kao i u Sarajevu, neki od gostiju i osoblja kafića reagovali su na, sa
stanovišta naših zakona, blago rečeno neobjašnjiv postupak: na ulazak nepoznatih
i dugim cevima naoružanih ljudi, smatrajući neprihvatljivim da takvi i tako ulaze
u lokal.
I
ovde je, kao u Sarajevu, došlo do svađe, do sukoba, koji je na sreću ostao samo
verbalan.
I
ovde je takođe reagovala domaća policija.
I
tu prestaje sličnost. Tu imamo „sitnicu“ po kojoj se ovi događaji bitno razlikuju.
Naša
policija sa turskim obezbeđenjem „nije imala problem“. A privela je naše ljude
koji su se suprotstavili ulasku nepoznatih, stranih, naoružanih lica! Na sreću,
na kratko.
Navedena
„sitnica“ poređenje dva događaja čini neprijatnim.
Jeste da policija BiH (kao manje više tipičan balkanski predstavnik organa reda i mira) ne spada u grupu onih koje bi našoj policiji trebalo da služe kao nekakav ideal, uzor čije postupke u svakoj prilici treba slediti. Ali bilo bi dobro da je ovoga puta to bila.
Autor je advokat i bivši Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Rodoljub Šabić (1955), advokat, prvi poverenik za informacije od javnog značaja Republike Srbije. Podsekretar za zakonodavstvo u vladi Ante Markovića, narodni poslanik i potpredsednik Narodne skupštine RS, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u vladi Zorana Đinđića. Kao Poverenik dobio brojne nagrade kao što su: 2006. Specijalna povelja (Udruženja novinara Srbije), 2007. Ličnost godine u borbi za slobodu medija (Misija OEBS-a), 2008. Najevropljanin (Prva evropska kuća), 2009. Vitez poziva (Liga Eksperata – LEX), 2010. Reformator godine (Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED), 2011. Nagrada za doprinos borbi protiv korupcije (Misija EU i Savet za borbu protiv korupcije), Ličnost godine (Misija OEBS -a) i Počasni član Nezavisnog udruženja novinara Srbije. 2012. Nagrada za doprinos Evropi (Evropski pokret u Srbiji i Međunarodni evropski pokret), 2013. Nagrada za instituciju sa najvišim stepenom antikorupcijskog integriteta (BIRODI), 2014. Nagrada za toleranciju (AP Vojvodina, Opština Bačka Topola i Fondacija Plavi Dunav), 2015. Nagrada za unapređenje kulture ljudskih prava Konstantin Obradović (Beogradski centar za ljudska prava), 2015. Nagrada za doprinos unapređenju prava žrtava (Viktimološko društvo Srbije), 2016. Povelja za građansku hrabrost Dragoljub Stošić (Kuća pravde Strazbur), 2016 Dobar primer novog optimizma (Novi optimizam), 2017. uvršten na listu Heroji Balkana (Balkan Insight), 2018. Aprilska nagrada za razvoj demokratskih vrednosti i poštovanja ljudskih prava (Grad Šabac), 2018. Nagrada za poseban doprinos ljudskim pravima (Kuća ljudskih prava i demokratije).
Rodoljub Šabić (1955), advokat, prvi poverenik za informacije od javnog značaja Republike Srbije. Podsekretar za zakonodavstvo u vladi Ante Markovića, narodni poslanik i potpredsednik Narodne skupštine RS, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u vladi Zorana Đinđića. Kao Poverenik dobio brojne nagrade kao što su: 2006. Specijalna povelja (Udruženja novinara Srbije), 2007. Ličnost godine u borbi za slobodu medija (Misija OEBS-a), 2008. Najevropljanin (Prva evropska kuća), 2009. Vitez poziva (Liga Eksperata – LEX), 2010. Reformator godine (Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED), 2011. Nagrada za doprinos borbi protiv korupcije (Misija EU i Savet za borbu protiv korupcije), Ličnost godine (Misija OEBS -a) i Počasni član Nezavisnog udruženja novinara Srbije. 2012. Nagrada za doprinos Evropi (Evropski pokret u Srbiji i Međunarodni evropski pokret), 2013. Nagrada za instituciju sa najvišim stepenom antikorupcijskog integriteta (BIRODI), 2014. Nagrada za toleranciju (AP Vojvodina, Opština Bačka Topola i Fondacija Plavi Dunav), 2015. Nagrada za unapređenje kulture ljudskih prava Konstantin Obradović (Beogradski centar za ljudska prava), 2015. Nagrada za doprinos unapređenju prava žrtava (Viktimološko društvo Srbije), 2016. Povelja za građansku hrabrost Dragoljub Stošić (Kuća pravde Strazbur), 2016 Dobar primer novog optimizma (Novi optimizam), 2017. uvršten na listu Heroji Balkana (Balkan Insight), 2018. Aprilska nagrada za razvoj demokratskih vrednosti i poštovanja ljudskih prava (Grad Šabac), 2018. Nagrada za poseban doprinos ljudskim pravima (Kuća ljudskih prava i demokratije).
