Bring me back, retrospektiva Mrđana Bajića Nepouzdani pripovedač u MSU 2022-23, foto: Predrag Trokicić
Bring me back, retrospektiva Mrđana Bajića Nepouzdani pripovedač u MSU 2022-23, foto: Predrag Trokicić

To ne kažem ja, to implicira konj lično, dakle Vučić. Ovako on: „Ne postoji stvar kojom se ne služe, ali za dobrim konjem se prašina diže. Konj je plemenita životinja, ne bih da se poredim sa konjem, a ima onih koji su mnogo dalje od plemenitih životinja. Ti ljudi pokazuju svoju nervozu, histeriju i koliko im smeta snažnija Srbija“. Da objasnimo: ne bih da se poredim s konjem, kaže Vučić, pošto je to plemenita životinja, ali sam mu ipak mnogo bliži od nekih drugih, koji su daleko od toga da budu plemenite životinje. Zvuči idiotski, zar ne?

Ti što se služe svim i svačim protiv Vučića su, tvrdi on, ljudi iz Bosne i Hercegovine. O tome da u BiH napadaju srpsku decu jer im smeta dizanje Srbije, Vučić je govorio pred put u Davos. Sada dalje, iz Davosa, elaborira svoje teze o ljubomornim komšijama, kojima smeta to što se Srbija diže.

Jeste, nešto se dogodilo, Vučić više ne može da sastavi smislenu rečenicu. Nije ni ranije blistao, ali sad je pao ispod svog inače niskog nivoa. Njegova poređenja škripe, paralele se ne drže, ako mu je nekada i polazilo za rukom da koliko-toliko uverljivo laže, sada se sve raspalo u paramparčad. Recimo, on kaže kako je BiH od 1945. imala veću prosečnu zaradu od Srbije, a prošle godine konačno je u Srbiji visina prosečne zarade bila veća nego u BiH. Jeste, čega se pametan stidi…

Evo, neka bude da je tako kako kaže. Prošle su gotovo tri decenije od rata u kome su srpske jedinice temeljno razorile i opustošile BiH, i ima isto toliko kako (srpska) vlast u Banjaluci podriva susednu državu i čini je nefunkcionalnom: dakle tri decenije razaranja BiH bilo je potrebno da bi prosečna zarada u Srbiji bila veće od one u toj zemlji. Time se hvali Vučić.

Da objasnimo još malo: nisu se stvari u Srbiji popravile, nego je Srbija intenzivno radila na kvarenju stvari u BiH, e kako bi konačno pretekla susednu državu u takmičenju siromaha. Jer, o tome je zapravo reč, o dve jadne države. Ali, Vučiću je važno da od nekog bude bolji, pa makar taj neko bio jadan (kao što je Srbija jadna) upravo zahvaljujući, pored ostalog, i Vučićevom višedecenijskom političkom i drugom aktivizmu.

Kaže još Vučić, Davos je postao klub istomišljenika. I kao primer navodi da svi gledaju isto na rusko-ukrajinsku krizu. Jeste, bolje da je ćutao. Ali Vučić baštini jednu, kako se s vremenom pokazalo, u srpskoj politici jaku nedićevsku tradiciju. Dugo se činilo da je ona druga, takođe srpska tradicija, antifašistička i partizanska jača. Ali to je bio privid. Jer Vučić bi, verovatno kao Nedić, i 1941. za antifašiste rekao da su klub istomišljenika. I kako bi on u taj klub da unese malo pluralizma. A svoje izdvojeno mišljenje, koje klub čini pluralnim, on opisuje kao realno i racionalno. Jeste, baš kao Nedić 1941: realan i racionalan.

Evo, možda čitalac zna, pošto ja ne znam: šta bi to bio poželjni pluralistički pristup nacizmu, i još realan i racionalan?

Na stranu to što se Vučić predstavlja kao zagovornik pluralizma. To kako on opisuje da se prema njemu ponašaju u Davosu: kao šire laži o njemu, kao podmeću mu, kao smeta im što on ređa uspeh za uspehom pa hoće da ga ruše… sve to dakle njegova stranka i on sam zaista rade ovdašnjoj opoziciji. Kako je pluralizam poželjan kada se on nađe u manjini, a opet nije poželjan kada je on na čelu većine?

Znam, čitaocu je dosadilo da se Vučića lovi u nedoslednostima i lažima. Ali, nije stvar u tome. I kada se žali na ponašanje političara iz susedstva ili EU, Vučić laže. Sve je to predstava, dimna zavesa, zastor… šta god, da se sakrije da u tim odnosima problema nema iako bi realno i racionalno bilo da ih ima. Recimo, Vučić kaže, nećemo uvesti sankcije protiv Rusije dok god nam se ozbiljno ne zapreti i dok god cena našeg odbijanja ne postane prevelika. Dakle, on kaže, pritisnite nas i uvešćemo sankcije. Tako je jednostavno.

Iz EU pak stižu mišljenja, rezolucije, ali pretnji i posledica nema. Ako je zaista tako važno da i Srbija uvede te sankcije, makar i godinu kasnije, pa uradite pobogu nešto da se to desi. Sam vam je Vučić rekao šta da uradite. Ali, to se ne radi. Dakle, ispod bure na površini cveta ljubav. Nema pritisaka, razbarušeni pluralizam.

Vučić kaže, žitelji Srbije više ne vole EU kao što su je voleli ranije, i to zato što iz EU stižu pritisci na njega, dakle na Srbiju. I to je laž. Žitelji Srbije više ne žele u EU jer jasno vide da ih EU vara s Vučićem. A što se sankcija tiče, sad više nema nikakvog smisla da ih se uvodi. Vučić je (to mu se ne može oduzeti) uspeo – obesmislio je sankcije. Da ih Srbija sad uvede, one ne bi imale nikakvog smisla. Ali, ni to nije uradio sam. I u tome su ga čvrsto podržali političari iz EU. Zato na kraju treba dopuniti naslov: konj na čelu Srbije daleko je od toga da je jedini.

Peščanik.net, 20.01.2023.


The following two tabs change content below.
Dejan Ilić (1965, Zemun) bio je urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)