Beograd Prajd 2024, foto: Peščanik
Beograd Prajd 2024, foto: Peščanik

Prva greška je bila reći da će struka da se pita. Kao da je struka ikada išta dobro donela ovoj vlasti. Osim, naravno, ako struku ne shvatimo u najširem smislu te reči. Jer čovek može biti stručnjak za malverzacije, na primer. Ili kriminalac po struci, uska struka – korupcija.

No, majstor svih zanata kao da je na trenutak zaboravio te struke, a prevario se i što prvo nije pozvao stručni kadar sa neuglednih fakulteta da se izjasni. Pa je tako dobio mišljenje Srpske akademije nauka i umetnosti za početak, a Biološkog fakulteta za kraj. I nije mu se svidelo. Naročito kad je počela da se diže struka i motika. Tada je požurio među neuke da im on lično objasni pre nego što prave informacije stignu do njih. Tako je ranije progurao Beograd na vodi, Slaviju na fontani, mini hidroelektrane na planinskim potocima, Telekom na našim jaslama i manje-više sve što je zamislio.

Ali, kako ne bi ispalo da opet manipuliše naučnom fantastikom, na razgovor je doveo struku. Pre svih direktora Rio Tinta jer ko je stručniji od njega kome je rudarenje posao, a ne hobi kao lažnim ekolozima. I koji je za taj posao plaćen iz inostranstva na belo, a ne na crno kao nevladin sektor. Dakle, sedam muva jednim udarcem. Hrabri krojač, čuj mene: kopač.

Pri tom je, kao dobar nastavnik, najavio šta će da propituje i čak nagovestio ispitna pitanja. Dobro, to je već malo zvučalo kao ona otrcana fora „da se kladimo u sto marke da ćeš da položiš“, ali ono „brinem da nisu spremni da ulože dovoljno para“ je baš skroz zvučalo kao otvoreno traženje mita.

I sad nas kopka šta će biti sa kopanjem. Da li će biti kao što Nemačka i Amerika traže (kopanje litijuma) ili kao što Nemačka i Amerika plaćaju (rušenje predsednika Srbije)? Para za nas, jasno je, neće biti jer em je niska rudna renta, em će godine proći dok rudnik ne počne da ostvaruje profit i plaća rentu, em litijumske baterije možda uskoro postanu prošlost kao magnetofon, pejdžer, pitka voda.

A kopka nas i šta će biti sa istoimenim pokretom „Kopaćemo“ – anonimnim ali već ozloglašenim. Anonimnim zato što kriju ko su, ozloglašenim zato što su takvi već ordinirali devedesetih i znamo kako smo prošli. Da li će proširiti svoje delovanje pa sa zamišljenog kopanja litijuma preći na kopanje raka za stvarni a ne samo medijski ukop tobožnjih ekoloških terorista ili će širiti biznis pa preći na terorisanje nevernika svake vrste?

I još važnije, ako već oni i vlast, ruku pod ruku, idu maleni ispod zvijezda (suprotno opomeni Antuna Šimića), da li je onda na nama da poslušamo drugog stručnjaka, Dilana Tomasa, pa bar ne odlazimo tiho u tu blagu noć?

Peščanik.net, 09.09.2024.

LITIJUM

The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)