Godinama to traje – falsifikatori su esnaf – i bilo je reagovanja, ali vajde nema. Ti se ljudi zovu nekako Medić ili Arsić i oni uporno falsifikuju kulturnu baštinu. I u srednjem veku se znalo šta je plagium u odnosu na original rukopisa: kazne u bile, pomenulo se ne povratilo se, odsecanje ruke posebno za falsifikatore novca. Ovde se radi o nečem lukavijem i podlijem – falsifikat je “upalio“ i objavljuje se godinama. Neko je pripisao velikom županu Stefanu Nemanji nekakvo razmišljanje o jeziku. Ispada da je surovi autokrata bio i lingvista, a u svemu što je sačuvano u istoriji i istoriji književnosti uključujući i žitija i hagiografije – ničeg sličnog nema. Jednom su to objavili i vezali za lepu Dolinu jorgovana i princezu Anu Anžujsku koja je negde oko 1250. bila kraljica. Tada je falsifikat ponuđen upravo tako – s mirisom jorgovana. „ Nije isključeno da će i drugih pakovanja biti“ zapisali smo. Ali to se štampa i Srpčad uči naizust.

Falsifikatori znaju – dovoljno je da to bude duže u opticaju i uspeh je zagarantovan.

Lepo uređena revija Matica, poslednji broj iz 2009, koju izdaju iseljenici u Kraljevu i koja se prilaže uz mnoge beogradske novine, donosi to Nemanjino Zavetovanje o jeziku i pismu . Dobrom imitacijom slova naše stare azbuke i stilizacijom teksta nameće se utisak da je pred nama tekst velikog i slavnog župana srpskog. Falsifikator je osetio da je politički trenutak pogodan i već u drugom pasusu patetično kaže – Čuvajte se, čedo moje, inojezičnika. Oni koji govore drugim jezikom su zlo, a u Crkvi se kod nas i danas u tom smislu koristi izraz inoslavni – svi hrišćani koji nisu pravoslavci. Oni su zlo koje preti Srbiji i koje bi je moglo uništiti. Veliki lingvista, neki lažni Nemanja, upozorava sasvim precizno i politički nedvosmisleno – Tamo gde odzvanja naša reč, gde se još glagolja i gde se još, kao stari zlatnik obrće naša reč, znaj čedo moje, da je to još naša država, bez obzira ko u njoj vlada. Taj program je politička poruka, svejedno što u tekstu nema ničeg što podseća na Stefana Nemanju – ono što imamo i o čemu govori sv. Sava ni jednom rečju ne podsećaju na ovo.

Nesrećne izbeglice i iseljenici se ovakvim stvarima kljukaju i ko zna kakvih će još pakovanja biti, ali je izvesno da se u dičnoj SANU niko neće uzbuditi zbog toga.

Tu smo gde smo.

U jednom terazijskom prolazu odavno stoji grafit koji je sročio neki zasigurno duhoviti građanin, kombinujući našu reč iz žargona sa jednom svima znanom italijanskom reči – Avanti prevaranti.  

Nije loše kao naslov – bolje od ovoga koji smo mi uzeli.

 
Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 21.01.2009.

The following two tabs change content below.
Mirko Đorđević
Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.
Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (Svi tekstovi)