Najnoviji podaci o tržištu rada ukazuju na kraj recesije u Americi. U Evropi se verovatno još uvek ne može govoriti o početku oporavka privrede, mada se tek za manji broj uglavnom malih država predviđa negativna stopa rasta u ovoj godini. Ali negativna kretanja na tržištu rada, bar kako sada stoje stvari, nastaviće se tokom čitave godine, a ni izgledi za sledeću godinu nisu mnogo povoljniji.

U drugim delovima sveta privredni rast se ubrzava ili se ustaljuje, što je, naravno, dobro kako za one koji traže zaposlenje, tako i kada je reč o smanjenju siromaštva. Uz to, što je posebno značajno zapaziti, ova kriza koja upravo prolazi nije donela neke dramatične promene, globalne ili lokalne, dobre ili rđave.

U Americi će privredni rast ove godine premašiti tri odsto, dok se u Evropskoj uniji očekuje rast od jedva jedan odsto. Zašto Evropi preti stagnacija? Pre svega, zato što je teško uskladiti sve razlike između zemalja članica koje je kriza iznela na videlo. Pojednostavljeno rečeno, neke zemlje su povezane sa nemačkom privredom i oslanjaju se na izvozni sektor, druge se oslanjaju na jedan ili drugi dar prirode koji izvoze kao robu ili usluge, a sve drugo uvoze. U ove druge spadaju, na primer, zemlje koje se u velikoj meri oslanjaju na turizam. Naravno, mnoge zemlje kombinuju jedno i drugo.

No, ova je klasifikacija korisna jer se vidi problem sa kojim se suočava Evropa. Neke zemlje imaju suficite, a neke deficite. Problem, recimo, u evropskoj monetarnoj uniji jeste kako uravnotežiti ulaganja jednih sa dugovima drugih. Kako nedostaju i tržišni i fiskalni mehanizmi, izvoznici se suočavaju sa smanjenom tražnjom, a uvoznici sa manjkom novca. Usled čega je manje i potrošnje i proizvodnje. Stoga stagnacija može da potraje.

 
Blic, 07.04.2010.

Peščanik.net, 07.04.2010.