001: Neoborivi utisak tjedna: slika dementnih srpskih nogometnih navijača koji su usred Helsinkija, na tamošnjem olimpijskom stadionu, u kolektivnom šovinističkom transu razvili transparent s imenom Ratka Mladića, uzgred podsetili Fince na EPP parolu “Kosovo je Srbija” i mahanjem unakažene EU zastave plastično objasnili koliko je pomenutoj Srbiji stalo do ostatka kontinenta – najpreciznija je mentalna dijagnoza one vrsti poremećene svesti koja trese ovu tzv. državu.
Valjalo je videti srpske navijače uoči utakmice Finska – Srbija: sa razvijenim crnim četničkim zastavama i obaveznim šajkačama s kojih nas je gledalo ljotićevsko znamenje, zagrljeni u ćiriličnom kolu, ispred stadiona su otpevali “Od Topole pa do Ravne Gore/ Sve su straže đenerala Draže” s iskrenim ubeđenjem da je ovaj budući Eurosong jedini autentični srpski brend. Sasvim nenavikli da u Helsinkiju vide čovekolike primate, prljave i bezube, koji grlenim glasom uzvikuju “Srbija! Srbija!” i “Ratko! Mladić!” gurajući tri prsta u kameru – retki prolaznici bi na trenutak zastali i onda produžili, očigledno šokirani pojavom pomahnitalih hordi koje su, ko zna kako, stigle u Finsku.
Ako su ovi “navijači” stigli iz Srbije ili iz Republike Šumske, ko im je i zašto dao vizu? Da li je uopšte moguće da ovakvi stvorovi dobiju mogućnost da zagade Helsinki u koji su, očigledno, poneli sve fašističke rekvizite? Ako su, pak, ovi “navijači” gastarbajteri – teško onim poslodavcima kod kojih rade. U obe varijante, uplašeni Finci nisu reagovali: umesto da nekakva specijalna policija uleti na stadion, polomi i zapali transparente i prebije stoku, oduzme im pasoše i baci ih na robiju – Finci su se pravili blesavi, tobož ne znaju ćirilicu te nisu razumeli da se radi o Ratku Mladiću!
002: Šteta što su Finci ispali pičke. Da su hteli, za precizan prevod parola i paraživotinjskih urlika mogli su da pitaju Predsednika Borisa Tadića koji je utakmicu pratio iz svečane lože gde je sedeo sa Olijem Renom, evropskim komesarem za nekakve europske integracije. S blentavo-euforičnim izrazom tipičnog srpskog navijača, Tadić je aktivno učestvovao u srpskoj borbi za nova tri boda, otpozdravljajući srpskom krdu koje umalo nije krenulo u stampedo nakon pobede od 2:0 nad mučenim Fincima; sama činjenica da nije pomenuo ništa od onoga što je ceo svet video na stadionu – klicanje Ratku Mladiću, zajebavanje Evropske Unije, vesele četnike ili crne zastave s lobanjom i kostima, čini ga saučesnikom ove profašističke predstave tradicionalno karakteristične za Srbiju.
Umesto da se sablazni, izvini domaćinima, objasni da su u pitanju kreteni, a ne navijači – Boris Tadić je otkrio da je ovo “veliki uspeh Srbije”, ne precizirajući na šta misli: na pobedu nogometaša ili na trijumf navijača koji su predstavili Srbiju u pravom svetlu. Potom je Tadić, kao da je na mestu nogometnog selektora, nešto lupetao oko “igre kratkih pasova” i “našem tipičnom stilu”, ne pominjući blam u kojem je sam dobrovoljno učestvovao. Klasični Tadić, naravno! Sa ovakvim navijačima i ovakvim Predsednikom države – da ne pominjem fašistu na mestu Predsednika Vlade – sve što nam se najgore desi, sasvim smo zaslužili!
003: Pod naslovom “Perverznjaci stopirani”, ovdašnji pravoslavni tabloidi s ponosom su objavili vijest da je u beogradskom Studentskom gradu prekinuta projekcija filma “Slani kikiriki” Tomislava Gotovca. Ovu časnu akciju u obrani svekolikog Srpstva protiv hrvatskog autora koji je – podrazumeva se – ustaša, naročito jer se zove Tomislav Gotovac, organizovala je nadaleko čuvena nevladina organizacija “Obraz” poznata po svojim prefinjenim nacističko-religioznim načelima. Izvesni skot koji se predstavlja “generalnim sekretarom” ove paraSS grupe, povodom prekida filma izjavio je: “O težini zloduhovnog ludila koje obitava u glavi ovog nesrećnika (Gotovca), svedoči činjenica da se dotični nije libio da svoje bolesne maštarije iznosi pred publikom u kojoj je bilo čak i dece predškolskog uzrasta!”
Ovo senzacionalno otkriće: da avangardne filmske predstave u Studentskom gradu prate deca “predškolskog uzrasta” koja u toj dobi već shvataju neviđene razmere svetske zavere protiv Srba – okončano je još jednom izjavom pomenutog genseka: “… studenti su uspeli da prekinu prikazivanje filma i tako osvetlaju obraz Beograda.” Nakon Helsinkija, još jedna pobeda u Studentskom gradu: igra kratkih pasova, rekao bi Tadić!
004: U retkim trenucima odmora kad srpski navijači oštre noževe ili peglaju zastavu sa imenom Ratka Mladića – lepo je čuti neku promišljenu i kosmopolitsku izjavu. Recimo, od Marije Šerifović, pobednice Eurovizije, koja je post festum, baš ovih dana, lamentirala o genetskim karakteristikama nordijskih naroda. U rasističkom napadu iskrenosti, Pobednica je izjavila da “prezire Fince” jer su “žuti i providni” i da se nada da više “neće morati da ide u tu zemlju” koja joj je odvratna! Tek da podsetimo: ta odvratna zemlja dala je Šerifovićki 12 poena, da ne pominjemo odvratni publicitet i još odvratniju medijsku pažnju koja je ukazana Eurosong-Mentolu.
Sve bi se još nekako moglo objasniti medicinskom činjenicom da je nesrećnica pre tri nedelje posetila Skupštinu Srbije i da se tamo, verovatno, zarazila srboidnim virusom, ali je pravi razlog Marijinog ludila otkrio njen menadžer koji je rekao: “Znam da nije htela da deluje rasistički, ali bila je izazvana Ahtisarijem. Revoltirana je što jedan takav čovek, koji je inače Finac, hoće da preotme Kosovo, srce njene zemlje.”
Kosovka devojka a.k.a. Marija Šerifović očigledno je mnogo bolesnija nego što se činilo: kako će se nesrećnica tek ponašati kad “srce njene zemlje” postane nezavisno, ostaje laka misterija za Fince ali ne i za lekare koji odavno znaju da je srbovanje – neizlečivo! Tu ni “Molitva” ne pomaže!
Feral Tribune, 05.06.2007.
Peščanik.net, 05.06.2007.
NOGOMET / FUDBAL
