Kada neko “presoli” u svom kazivanju ne kaže mu se ono što se tako često čuje drugim povodom – Neka ti je na zdravlje i na spasenje. To je znao urednik lista Pravoslavlje ali je sa kazivanjem nekog A. Đurića uistinu zlo prošao objavivši ono u broju 949 o legendarnom ratniku Živojinu Laziću koji je stavio jabuku na grob J. B. Tita i vojnički mu pozdrav iskazao. Ovu neveselu zgodu je beogradska Republika (br. 392-395, 1. 11-31. 12. 2006) prenela, ali priči ni tu ne bi kraja i sva je prilika kraja skoro ni biti neće jer se kod nas laže iz nadahnuća i za potrebe struktura moći.

U Pravoslavlju (15. 12. 2006) se oglasio sin onog legendarnog ratnika, Dragoljub Lazić lično. Ovaj čovek je “junak” priče i zaista je zapanjen ponašanjem i to ne krije. Bez gneva govori da je on sin starog ratnika, da otac nije bio ucenjen, niti je išta tačno u priči A. Đurića. Priča je izgleda bila “drukčija”, kaže mlađi Lazić, jer je “možda moj otac i bio ‘preslišavan’ zbog odlaska na Nepomenikov grob i otuda ova detektivsko-špijunska priča koja ima jednu veliku falinku – nijedan od sinova Živojina Lazića nije nikada živeo u Novom Sadu” i živi su te se jedan ovde i oglašava povodom onoga što ga je snašlo. “Nije bilo nikakvih pretnji”, nastavlja Dragoljub Lazić, “ni mantila ni revolvera pod ogrtačem. Sve te priče su besmislene i netačne”, ali šta je tu je.

Slavni ratnik je cenio J. B. Tita kao državnika i vojnika i to je izložio u mnogo navrata pa i u objavljenoj knjizi svojih sećanja. U njemu je video vojnika koji je “dobio bitku na Sutjesci kao ja na Ceru, on je jurio Švabe, ja jurio Švabe, obojica smo ratovali i obojica pobedili”. Sin starog ratnika kaže da se ovde i sada radi o “ideološkim zaslepljenicima” koji jednostavno ne govore istinu već se ulaguju sadašnjim moćnicima, dok svojevremeno nisu smeli ni reč da progovore protiv Nepomenika koji je daleke 1959. odao državne i vojne počasti senima ratnika koji počivaju na Zejtinliku i vencem poslao pozdrav senima vojnika u talasima “plave grobnice”. Sve ostalo, pa i ovakvo pisanje, jednostavno je sejanje mržnje koja je starom ratniku bila odvratna – kao što je odvratna i njegovom sinu Dragoljubu.

Republika, januar 2007.

Peščanik.net, 15.01.2007.


The following two tabs change content below.
Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.

Latest posts by Mirko Đorđević (see all)