Pitam se da li mi u medijima nehotično ostavljamo utisak da se među stručnjacima zaista vodi rasprava o tome da li ove godine ima izgleda za vojni napad Izraela na Iran.
U stvari, takva rasprava ne postoji. Zapravo, to je ista vrsta rasprave poput one o klimatskim promenama – ugledni stručnjaci su pretežno na istoj strani.
Evo šta su mi neki od njih rekli:
„Ne znam nijednog bezbednosnog stručnjaka koji preporučuje vojni napad na Iran u ovom trenutku“, kaže En-Mari Sloter, profesorka sa Prinstona, nekadašnja Obamina zvaničnica u Stejt departmentu.
„Ukoliko niste toliko daleko na neokonzervativnoj strani da ste slepi za geopolitičku realnost, opšteprivaćeni konsenzus je da se radi o lošoj ideji“, kaže V. Patrik Lang, bivši šef odeljenja za Bliski istok u Odbrambeno obaveštajnoj agenciji (DIA).
„Većina bezbednosnih stručnjaka slaže se da je prerano za vojnu opciju“, kaže Mišel Flornoj, koja je upravo napustila funkciju podsekretarke u Ministarstvu odbrane. „Usred smo procesa zaoštravanja sankcija protiv Irana. Iran je već izložen najozbiljnijim sankcijama u svojoj istoriji, a sada ih pooštravamo toliko da će se to odraziti na njihovu centralnu banku, na proizvodnju nafte i tako dalje.“
„Znači, one su za njih bile strašne, i biće još gore“, dodaje Flornoj. „Preovlađujući konsenzus jeste da im treba dati vremena da deluju.“
Naravno, američki zvaničnici su ozbiljno zabrinuti zbog iranskog nuklearnog programa, iako se ne strahuje previše od toga da će Iran upotrebiti nuklearno oružje protiv Izraela ili neke druge države. Iran je navodno razvio hemijsko oružje kao odgovor na hemijske napade Iraka tokom iransko-iračkog rata, i pokazao je uzdržanost u njegovoj upotrebi. Zapravo, najveći strah je da će, ako Iran testira i razmesti nuklearno oružje, druge države krenuti istim putem. Te države bi mogle biti Saudijska Arabija, Turska i Egipat, što bi pokrenulo novi krug nuklearnog naoružavanja.
Zvaničnici i bezbednosni stručnjaci navode nekoliko uopštenih razloga zašto je vojni udar na Iran u skorijoj budućnosti strahovito loša ideja.
Prvo, to bi usporilo iranski program samo na period od jedne do tri godine – a onda bi se on verovatno nastavio mnogo prikrivenije i sa mnogo snažnijom unutrašnjom podrškom nego ikad.
Drugo, ne bi bio u pitanju jedan udar, već višednevni letovi i napadi na mnoge lokacije. U ciljeve bi spadalo i ubijanje naučnika koji rukovode programom, dakle bilo bi i civilnih žrtava. Iz dana u dan, rastao bi gnev u muslimanskom i drugim delovima sveta – kao i u Americi. Koalicija koja vrši pritisak na Iran kroz sankcije mogla bi se raspasti.
Treće, moglo bi da dođe do regionalnog rata na Bliskom istoku, u koji bi bile uvučene i SAD. Iran bi mogao da pokrene napade na američke mete širom sveta, a mogao bi i preko posrednika da pojača napade na američku vojsku u Avganistanu.
Četvrto, dotok nafte preko Persijskog zaliva mogao bi da bude prekinut, što bi dovelo do skoka cena nafte i benzina, i poremetilo globalnu ekonomiju.
Peto, sankcije i tajni metodi poput kompjuterskog crva Stuxnet već su usporili napredak Irana, a oštrije sankcije i sabotaže i dalje će ometati njihov program uz manje rizika.
Naravno, sve što ovde govorim moglo bi da bude netačno. Izraelski napad na irački reaktor Osirak 1981. godine, i napad na sirijski nuklearni projekat 2007, prošli su glatko, bez odmazde. Napadi su osujetili nuklearne programe tih zemalja mnogo ozbiljnije nego što se očekivalo.
Pa ipak, ima razloga da verujemo da je Iran drugačiji slučaj, delimično zato što je njegov program toliko raštrkan i zaštićen. Uopšte uzev, rat je sam po sebi nepredvidljiv, a Izrael je često bio jako kratkovid u svojim intervencijama. Invazija na Liban 1982. pretvorila se u haos koji je doprineo stvaranju Hezbolaha, dok je podrška koju su u prvo vreme pružali Hamasu u Gazi nanela štetu svima (osim Iranu).
Ne treba gubiti iz vida ni činjenicu da Netanjahuovo udaranje u ratni doboš može osnažiti i iranske zagovornike rata. „Konstantna pretnja vojnom intervencijom najverovatnije će ih naterati da idu dalje, kako bi je predupredili“, kaže Sloter.
Da li će Izrael napasti iranska nuklearna postrojenja jedno je od najvažnijih pitanje ove godine, a ljudi koji se u to razumeju kažu da su šanse 50/50. Ne znamo da li bi to poremetilo privredu ni da li bi se rat proširio, ali svako ko tvrdi da pouzdano zna šta će se dogoditi je budala.
Dok slušamo razgovore o vojnoj akciji protiv Irana, jedna stvar treba da bude jasna. Izvan kruga Netanjahuovih savetnika i marginalnih grabljivaca, skoro svi stručnjaci smatraju da bi vojni napad u ovom trenutku bio katastrofalno loša ideja. To nije debata, nego konsenzus.
Nikolas Kristof, The New York Times, 25.03.2012.
Peščanik.net, 27.03.2012.
