Smenjuju se ovog leta vreli dani, suša, sa obilnim kišama i danima koji bi se pre mogli nazvati hladnima nego „periodima osveženja“. Klimatske promene, možda. Ali ima nekih stvari koje su nepromenljive, trajne i postojane. Glupost, primitivizam, bahatost. Ne možeš da budeš glup, pa da se razglupiš i postaneš inteligentan. Ili da si bahat, pa postaneš saosećajan, predusretljiv, solidaran. Primitivac ostaje primitivac u bilo kom skupom odelu, iza bilo kakve titule i znanja. Ne možeš „malo da se izblaziraš do sutra“. Te činjenice se dokazuju na bezbroj primera, naročito u proteklih 12 godina, a u poslednje vreme sve više i sve češće. Ako ćemo u klimatološkom maniru – u javnom diskursu koji diktira vlast imamo smene oseke i plime – oseke inteligencije i pristojnosti i plime gluposti i primitivizma.
Istoričari pišu da su Musolinija, kad je postavio Akilea Staraćea za generalnog sekretara Fašističke partije, upozorili da je Staraće „idiot“. „Možda jeste, ali je lojalni idiot“, navodno je odgovorio Musolini. Ne bih sad o sudbini Staraćea, ko ne zna, a zanima ga, lako će naći obilje podataka na internetu. I bez italijanskih fašista, imamo mi ovde dovoljno idiota, naročito lojalnih. Jedino što nisam siguran da iko sme da ukaže Vučiću, kad izvlači te idiote i raspoređuje ih na strateška mesta za zagađivanje javnog života u Srbiji, da je reč o idiotima. Ili se to podrazumeva. Možda je čak i dobro važiti za idiota. Pa u nekom internom partijskom CV-u stoji: diplomirao na Fakultetu tom i tom za koji niko nije čuo, radio na poslovima xxx od tad do tad, idiot od te i te godine. Neki su se i sami proglašavali magarcima (da li je to ispod ili iznad ranga idiota?). Iz ove perspektive i kroz ovaj filter prosto se zapitaš da li su „telepromptovanja“ i „vazduplohovi“ bili pokušaji dokazivanja da se ispunjavaju kriterijumi za napredovanje u naprednjačkom sistemu. A gde su „vazduplohovi“ tu su i aerodrumi. Ili aerodrumovi?
Zamislite da poletalište za avione, „aerodrumom“ naziva autor tri knjige i 50 naučnih radova, koji je predavao na tri strana univerziteta, učestvovao na naučnim radionicama Univerziteta u Beogradu i Oslu, diplomirao na FPN sa prosekom iznad 9,5 i da ne nabrajam šta se sve može naći u biografiji napucanoj kao nar. U njoj samo nema podatka da li je dotični, ili nije, idiot.
Pa kad jednom on shvati da se za napredovanje u sistemu ne traži pohađanje „Uvoda u američku upravu i politiku“ pod mentorstvom profesora na Appalachian State University, Boone, North Carolina, USA, dotični zapne da dokaže da poseduje one prave „vrednosti i kvalitete“. A čovek ima takve radne navike, pa kad počne, ne može da stane. Šta god da radi – piše knjige i naučne radove ili dokazuje da li je ili nije idiot.
Za širu javnost krenulo je sa aerodrumom, preko zohijene, svečanim puštanjem semafora u rad, a stiglo je do odgovora novinaru na memorandumu gradonačelnika Kraljeva u kome piše da ga je glupost novinara zaprepastila, iako zna da je ljudska glupost beskonačna, pa u maniru bivšeg predsednika SNS i predsednika dela građana Srbije ovlaš vređa i Geografski fakultet, prepričavajući studentske doskočice kakve je možda naučio u Ćacilendu.
Na kraju pisma, cinično započetog i završenog rečima „poštovani“ i „s poštovanjem“, gradonačelnik kliče Aleksandru Vučiću, samo da podseti za koga je podneo žrtvu zasipanja jajima i zbog koga pokušava da dokaže da li je on idiot ili nije idiot. Odnosno, da li je ogorčeni idiot ili nije idiot, a jeste ogorčen. Bahatost i primitivizam se nemaju šta dokazivati, oni su eliminacioni uslov za dokazivanje drugih kvaliteta, nešto poput vežbi i kolokvijuma bez kojih se ne može izaći na ispit vernosti.
A kad smo kod bahatosti, primitivizma i gradonačelnika, ostala je do dana današnjeg nedovršena trka između bivšeg nikad zvaničnog gradonačelnika Beograda Vesića i uskoro bivšeg, sada formalnog Šapića. Što se tiče štete po Beograd, reklo bi se da je zamenik gradskog opunomoćenika za kućice za vrapce ostavio teže rane i ožiljke po Beogradu. Istina, nije jasno da li je najnovije prekopavanje Trga Republike deo zaostavštine ponosnog korisnika iznajmljene kamper pokretne kancelarije ili Šapićev udar na Vesićevu zadužbinu. U svakom slučaju dobro smo prošli i pokazalo se koliko nismo bili u pravu kada smo se žalili što su upucali osam miliona evra u ravnu ploču na Trgu. Zamislite da su postavili fontanu ili zasadili drveće, pa da sad njih seku i raskopavaju. I ponovo grade i sade. A da ne pominjem koliko smo imali sreće što na Slaviji nisu izgrađeni podzemni prolazi, umalo ne napisah podzemne grobnice, za pešake, kako je predviđao prvobitni projekat, već su zebre pomerene 20 metara dalje, što je rešilo sve saobraćajne probleme u Beogradu i jednom delu Srpskog sveta.
I za kraj, još jedna letnja beogradska tema. Otkrilo se da se kanda malo prištedelo prilikom izgradnje tramvajske pruge na Mostu na Adi, od 2017. do 2019. godine, a sad se to pakuje u navodnu brigu za životnu sredinu. Sitno je to u državi u kojoj se zbog „ušteda“ gine. I sad bismo navodno mogli ostati potpuno bez tramvaja na neodređeno vreme. Tramvaji valjda nisu položili ispit da li su ili nisu idioti. A ako hoće da se nešto sami dokazuju, nek izađu na izbore, a ne iz remize, nek dobiju većinu, pa posle mogu da voze kuda hoće.
I da gaze koga hoće.
Peščanik.net, 18.07.2025.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Zlatko Minić (see all)
- Sve po zakonu - 02/07/2026
- Dva saveta i tri saveza - 17/06/2026
- Ciganska unija - 28/05/2026
