Ljudska prava u pravnim propisima
Stanje ljudskih prava u Srbiji, kao i staranje državnih organa o njihovom ostvarivanju i zaštiti, bilo je, nažalost, i tokom 2008. godine pod znatnim uticajem, a često i u senci burnih političkih zbivanja. Jedan od najznačajnijih političkih događaja u Srbiji protekle godine jeste proglašenje nezavisnosti Kosova, koje je, uz raspravu o tome da li Srbija treba ili ne treba da nastavi putem evropskih integracija, obeležilo celu godinu. Ovo su bile i teme koje su podelile koaliciju koja je Srbijom vladala na početku godine, i koje su uticale i na raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora održanih u maju. Sve to, uz predsedničke izbore održane na samom početku godine, doprinelo je da u prvoj polovini godine zakonodavne aktivnosti praktično nije ni bilo. Jedini akt koji je Skupština u prvoj polovini godine usvojila jeste odluka o potvrđivanju odluke Vlade o poništavanju protivpravnih akata privremenih organa samouprave na Kosovu i Metohiji o proglašenju jednostrane nezavisnosti.
Uprkos tome što je po konstituisanju novog saziva Skupštine kašnjenje u zakonodavnoj oblasti trebalo nadoknaditi, posebno imajući u vidu da je nova vladajuća većina kao jedan od svojih ciljeva proklamovala brže evropske integracije, što za sobom povlači i usvajanje zakona koji su na tom putu neophodni, u drugom delu godine bili smo svedoci potpune blokade rada Skupštine.
Vlada Srbije je još 2007. godine donela plan usvajanja zakona u oblasti harmonizacije unutrašnjeg zakonodavstva s evropskim zakonodavstvom, prema kojem je još u toj godini trebalo usvojiti 51 zakon. Do konstituisanja novog saziva parlamenta usvojena su samo dva takva zakona. Odmah po izboru Vlade, potpredsednik za evropske integracije i predsednica skupštine javno su objavili da je pred parlamentom intenzivan posao usvajanja preostalih 49 zakona predviđenih planom za harmonizaciju. Do kraja 2008. godine je usvojeno samo 14 takvih zakona.
Krajem decembra 2008. godine Narodna skupština je usvojila novi „set pravosudnih zakona”. Usvojeno je šest potpuno novih pravosudnih propisa. Svi novousvojeni zakoni počinju da se primenjuju od 1. januara 2010. godine, ali će se određene odredbe pojedinih zakona primenjivati i tokom 2009. godine kako bi pravosudni sistem od 2010. godine počeo da funkcioniše na radikalno promenjenim osnovama i pravilima.
U pravnom poretku Srbije još uvek ne postoji efikasan i zakonom definisan mehanizam za izvršavanje obavezujućih odluka međunarodnih tela za zaštitu ljudskih prava. Dosadašnje izrazito nepovoljno iskustvo nesprovođenja nekih odluka komiteta UN pokazuje da je neophodno usvajanje čitavog paketa izmena koje će u brojnim zakonima, a ne samo procesnim, obezbediti uslove za efikasno i potpuno izvršavanje odluka međunarodnih tela.
Domaće zakonodavstvo ne predviđa efikasan pravni lek protiv neopravdano dugog trajanja postupka i povrede prava na suđenje u razumnom roku, što je jedan od najvećih problema koji u Srbiji postoji povodom prava na pravično suđenje. Primedbe građana na dužinu postupka među najčešćima su u predstavkama protiv Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava, koji je i ove godine u najvećem broju presuda, čak 6 od 9, našao da je došlo do povrede prava na pravično suđenje, uglavnom zbog predugog trajanja postupka ili zbog neizvršenja pravnosnažne odluke.
Ni u 2008. godini nije usvojen zakon o udruženjima građana, što stvara nesigurnost u radu domaćih i međunarodnih nevladinih organizacija.
Ni u 2008. nije došlo do usvajanja opšteg, sistematskog i sveobuhvatnog zakona protiv diskriminacije koji bi definisao osnovne pravne pojmove, pravila i standarde koje bi sudovi bili dužni da primenjuju, kao i posebne mehanizme zaštite žrtava diskriminacije.
Ljudska prava u primeni
Veliki problem u zaštiti i ostvarivanju ljudskih prava i dalje predstavlja loše funkcionisanje institucija nadležnih za zaštitu ljudska prava. Javno tužilaštvo se veoma retko oglašavalo kada su u pitanju povrede ljudskih prava, a policija i dalje vodi veoma duge istrage, koje ne daju zadovoljavajuće rezultate. Sudski postupci takođe traju neopravdano dugo.
Teškoće u funkcionisanju postoje i kad su u pitanju tzv. nezavisne institucije. Jedan od značajnih problema s kojima se ove institucije susreću jeste omogućavanje osnovnih uslova za njihov rad. Veliki broj ovih institucija nema čak ni adekvatan prostor, a posledično, ni mogućnost zapošljavanja dovoljnog broja ljudi. Još jedan veliki problem s kojim se ova tela susreću jeste i obezbeđivanje izvršenja njihovih odluka.
Poverenik za informacije od javnog značaja radio je samo sa trećinom saradnika potrebnih za ispunjavanje dosadašnje funkcije, a s obzirom da od 2009. on dobija i funkciju poverenika za zaštitu podataka od ličnosti, teško je zamisliti kako će služba uspeti s tako malim kapacitetima da izvršava sve poverene zadatke.
Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu je, od osnivanja, procesuiralo ukupno 275 lica (prvostepeno osuđeno 24 lica, a od toga pravosnažno osuđeno 5 lica, oslobođeno 5, optuženo je ukupno 91 lice, a istraga je pokrenuta protiv 150 lica). Do kraja 2008. svega tri presude Veća za ratne zločine su postale pravosnažne. Tokom 2008. počelo je 8 suđenja, što predstavlja napredak, uzimajući u obzir činjenicu da se do kraja 2007. pred Većem našlo ukupno 11 predmeta.Tužilaštvo je tokom 2008. podiglo 7 optužnica. Mediji slabo prate suđenja za ratne zločine, posebno kada su optuženi srpske nacionalnosti.
U 2008. godini nastavljeni su postupci u suđenjima za organizovani kriminal. U septembru je pred Vrhovnim sudom Srbije (VSS) počeo postupak po žalbama na prvostepenu presudu Specijalnog suda optuženima za ubistvo premijera Zorana Đinđića, a drugostepena odluka je doneta u decembru.
Sudsko veće VSS je na nejavnom delu sednice odlučilo da preinači presudu Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu i da u nepreinačenom delu presudu potvrdi. U pogledu prvooptuženog Milorada Ulemeka Legije sud je preinačio prvostepenu presudu u delu koji se odnosi na pravnu kvalifikaciju dela i odluku o kazni. Sud je delo kvalifikovao kao „udruživanje radi protivustavne delatnosti u vezi sa krivičnim delom ubistvo najviših predstavnika Državne zajednice i država članica,” i utvrdio kaznu od 40 godina zatvora za ovo delo i kaznu od 6 godina zatvora za pokušaj ubistva Milana Veruovića, nekadašnjeg šefa obezbeđenja premijera Đinđića. Presuda je preinačena i u pogledu prvooptuženog Zvezdana Jovanovića, neposrednog izvršioca atentata, tako što je delo kvalifikovano kao ubistvo najviših predstavnika državne zajednice i država članica, za koje je utvrđena kazna u trajanju od 40 godina zatvora, krivično delo ubistva u pokušaju za koje je utvrđena kazna od 8 godina zatvora i krivično delo udruživanja radi neprijateljske delatnosti za koje je utvrđena zatvorska kazna u trajanju od 3 godine.
Ulemek i Jovanović su osuđeni na jedinstvene kazne zatvora u trajanju od po 40 godina i imaju pravo žalbe na ovu odluku, pošto im je izrečena najviša kazna zatvora. Po žalbi će u trećem stepenu odlučivati Vrhovni sud Srbije. Vrhovni sud je ocenio da nije bilo bitnih povreda krivičnog postupka na koje je ukazivano u žalbama, niti povreda krivičnog postupka na koje sud pazi po službenoj dužnosti. Žalbe zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja sud je ocenio kao neosnovane. Tokom cele 2008. godine nije bilo pomaka u rasvetljavanju političke pozadine ubistva.
Pripadnici zemunskog klana, koje je predvodio prvooptuženi Milorad Ulemek Legija, osuđeni su 18. januara 2008. godine u Specijalnom sudu u Beogradu. Sud ih je proglasio krivim zbog 15 ubistava, 3 otmice i terorističkih napada na preduzeće Difens roud i prostorije DSS u Beogradu. U presudi je navedeno da se osuđena organizovana grupa bavila ne samo kriminalnim aktivnostima, već i da je pokušavala da izazove razdor na tadašnjoj političkoj sceni Srbije. Osim zatvorskih kazni, sedmorica pripadnika zemunskog klana osuđeni su i da zajednički plate 11,6 miliona evra, koliko su uzeli za otkup nakon otmice Milije Babovića, Vuka Bajruševića i Suada Musića.
Ovo je jedna od prvih presuda u srpskom pravosuđu kojom je optuženima naloženo da vrate novac koji su dobili od vršenja kriminalnih dela. U ovom postupku posebno je bila značajna upotreba instituta svedoka saradnika. Žalbe tužilaštva, osuđenih i njihovih branilaca na presudu Specijalnog suda dostavljene su sredinom novembra Vrhovnom sudu Srbije na drugostepeno odlučivanje.
U 2008. godini problem diskriminacije ostao je i dalje prisutan, čemu svakako doprinosi i činjenica da opšti antidiskriminacioni zakon još nije usvojen. Iako sistemskih nedostaka i dalje ima, raduje činjenica da se državni organi odgovornije postavljaju prema ovom problemu. Priznaje se da diskriminacija u različitim sferama života postoji, a takođe se i preduzimaju konkretniji vidovi borbe protiv ove negativne pojave. U najtežem položaju su pripadnici romske nacionalne manjine i osobe sa invaliditetom, naročito u pogledu pristupa obrazovanju.
U 2008. godini došlo je do velikog broja incidenata čiji su akteri bili članovi brojnih neonacističkih i klerofašističkih organizacija, a u toku godine bilo je primetno promovisanje nacističkih ideja. Prisutan je i antisemitizam.
Policija i pravosuđe i dalje ne reaguju efikasno na rasističke napade i skrnavljenje verskih spomenika i nadgrobnih ploča. Ipak, ove godine država je prilikom najavljenog, pa zabranjenog skupa neonacista u Beogradu, kao i inicijativom zabrane rada Nacionalnog stroja zbog izazivanja rasne i nacionalne mržnje, prvi put adekvatno reagovala na ekspanziju neonacizma.
2008. godine Prvi opštinski sud u Beogradu napravio je presedan, donevši prvu osuđujuću presudu za govor mržnje, protiv nekadašnjeg glavnog i odgovornog urednika lista Glas javnosti Ivana Čorbića zbog lažnog oglasa u kome se, kroz go vor mržnje, poziva na bojkot hrvatske radnje Idea.
Položaj verskih manjina nije se mnogo promenio u odnosu na prethodnu godinu. Broj verski motivisanih incidenata se smanjuje, ali oni i dalje postoje. Pored toga, ostaje i problem registracije verskih zajednica koje ne pripadaju grupi „tradicionalnih crkava i verskih zajednica”. U toku godine intenziviran je sukob vernika dve suprotstavljene islamske zajednice.
U Srbiji i dalje postoji polna diskriminacija. Istraživanje položaja žena na tržištu rada pokazuje da je stopa njihove nezaposlenosti za polovinu veća u odnosu na muškarce. Ni u ovom sazivu parlamenta žene nisu adekvatno zastupljene. Od ukupnog broja narodnih poslanika svega 54 su žene.
Položaj osoba s invaliditetom ostao je vrlo težak i u 2008. godini. Osobe sa invaliditetom suočavaju se sa brojnim problemima, od nemogućnosti da se slobodno kreću, do problema u vezi s pristupom obrazovanju.
U Srbiji živi gotovo milion ljudi sa invaliditetom, od čega je svega 21 odsto onih koji sami zarađuju za život, a osoba sa invaliditetom koje su u stalnom radnom odnosu je mnogo manje. Pozitivan pomak je postojanje većeg broja medijskih izveštaja koji utiču na to da ovi problemi postanu poznati javnosti.
Osobe alternativne seksualne orijentacije su i u 2008. godini bile žrtve brojnih napada. Ipak, pozitivan pomak ove godine učinjen je utoliko što je krajem godine izrečena prva presuda za pretnje aktivisti Gej strejt alijanse.
Pošto je Skupština Kosova proglasila nezavisnost 17. februara, u Srbiji su pripadnici nacionalnih manjina, pre svega Albanci, bili žrtve zastrašivanja i uznemiravanja. Od 221 zvanično registrovanog incidenta u vezi sa proglašenjem nezavisnosti Kosova, 10 osoba je osuđeno i novčano kažnjeno za prekršaje. Veliki broj postupaka je obustavljen zbog nedostatka dokaza, ili su pokrenuti protiv „nepoznatih počinilaca”.
I 2008. godine zabeleženi su slučajevi mučenja i drugih oblika zlostavljanja. Mnogi problemi su rezultat nespremnosti državnih organa, pre svega policije, da suštinski promene svoj odnos prema ovom pravu građana i odsustva efikasnih pravnih mehanizama da se mučenje sprečava i kažnjava. I dalje postoji veliki problem stanja u zatvorima i drugim ustanovama za izvršavanje zavodskih sankcija, kao i u psihijatrijskim ustanovama. Nevladine organizacije koje se bave ljudskim pravima nemaju pristup ovim ustanovama. Omogućavanje pristupa bilo bi veoma značajno jer bi pružilo uvid u to kako se postupa sa zatvorenicima, o čemu inače nema dovoljno dostupnih podataka.
I tokom 2008. učestalost kršenja slobode izražavanja i broj prekršaja profesionalnih standarda u medijima je u porastu, što je nastavak trenda započetog 2004. godine. Godinu su obeležili problemi s privatizacijom medija i dodelom frekvencija radio i TV stanicama, veći broj napada na medije i novinare i pritisaka na njih i česti i ozbiljni prekršaji profesionalnih standarda.
Sudeći prema izveštajima medija, nevladinih i međunarodnih organizacija, situacija na polju borbe protiv trgovine ljudima i krijumčarenja ljudi u Srbiji je napredovala u 2008. godini. Srbija je zemlja i porekla i tranzita i odredište za žene i devojke kojima se trguje transnacionalno i interno u svrhu komercijalne seksualne eksploatacije. Beleži se porast interne trgovine ženama i devojkama državljankama Srbije u svrhu seksualne eksploatacije. Decom se trguje u cilju prinudnog rada i prinudnog prosjačenja. Glavni izazovi u suočavanju s problemom trgovine ljudima su neefikasnost domaćeg sudstva, blage kazne, kao i još uvek prisutan problem ispravne identifikacije žrtava.
Iako je nasilje u porodici inkriminisano u zakonodavstvu, žrtvama se ne pruža adekvatna zaštita. Sudska praksa govori o veoma retkom izricanju mera zaštite predviđenih Porodičnim zakonom i ekstremno blagoj kaznenoj politici u izricanju sankcija na osnovu Krivičnog zakonika.
Ekonomska i socijalna prava su i dalje najviše ugrožena. U Srbiji je situacija specifična jer je, zbog dugogodišnjeg sistematskog ugrožavanja građanskih i političkih prava, glavna pažnja bila usredsređena na kršenja ovih prava, pa je borba za puno uvažavanje i zaštitu ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava bila zapostavljena.
Stopa nezaposlenosti u Srbiji je i dalje veoma visoka, iako se od početka godine broj nezaposlenih smanjio. Siromaštvo je i dalje rasprostranjeno. Veoma je raširena pojava šikaniranja na radnom mestu (mobinga), a 2008. godine donete su i dve presude o mobingu.
Preuzmite: Izveštaj Beogradskog centra za ljudska prava – Ljudska prava u Srbiji 2008.
Peščanik.net, 18.03.2009.
