Naslov ovog zapisa je bombasto pretenciozan i stoga se makar u proslovu mora nešto objasniti – čitalaca radi ako ih imamo.
Pisao je i govorio veliki filozof G. Hegel kako Weltgeist vlada svetom i uvek se logično manifestuje u velikim promenama u istoriji. Tako je tumačio veliku revoluciju iz 1789. i Napoleona Bonapartu koji je osvajao Evropu i krenuo bio i na Rusiju. Sve je logično i Svetski duh vlada svetom i ljudima koji vladaju. Kasnije se onaj duhoviti Hajne sećao svog detinjstva u Diseldorfu. Obukla ga je majka i stavila mu mašnice u kosu i povela ga u gradski park da se igra. Svuda je pisalo da se pod pretnjom velike globe ne smeju gaziti travnjaci i odjednom ugledao je generala okruženog svitom kako gazi po travnjacima i veličanstveno hoda – to je bio Napoleon Bonaparta koji je gazio travnjake i svi su mu klicali, odnosno to je bio vojskovođa koga je Svetski duh izabrao da promeni svet. Naravno, kasnije se Hegel malo ogradio od one svoje teorije i pominjao „lukavstva uma“ kod Napoleona koji se često politički ponašao neočekivano. Sasvim neočekivano. To je to u napomeni, a mi o Hegelu dalje nećemo.
O ovome šta se zbiva u Beogradu komentatori su zbunjeni, a novine su pune toga a televizija ne prestaje – šta je ovo i ko nas sada vodi u Evropu i to uporno – ko su I. Dačić i Gospodar A. Vučić i šta je ovo sada. Niko nema jasnog odgovora a nismo ni mi sa našim Hegelom sigurni šta je ovo i kakvo je to lukavstvo beogradskog političkog uma. I da li je to ili nešto drugo. Nekada na čelu svojih partija kakve su SRS i SPS, ovi su ljudi vodili krvave osvajačke ratove i o Evropi govorili kako je to najveće zlo i kako nam samo Rusija može sve rešiti i rane istorijske izvidati. Njihovi generali i vitezovi bez mane i straha dobijaju u Hagu doživotne robije i otkrivaju se zločini koje su počinili pod komandom Miloševića i Šešelja. To nadmašuje zlodela iz vremena trećeg krstaškog rata – ocena je stručnjaka. Ubijali su i žive ljude spaljivali na stotine. Neka tamo braća Lukići su užas sveta i moderne Evrope. Njihova zlodela nije ugodno citirati zbog ljudi koji imaju problema sa srcem i nervima. Deci to zabranjuje zakon da gledaju, jer u svemu tome ima nastranosti koja ruši zdrav um ljudski. Rušili su jednu državu i usput srušili još nekoliko, a tu su državu gradili najbolji a rušili su je najgori. Zvala se Jugoslavija. Sada svi pišu knjige, a žrtve pomene tek neki hroničar. Jednom od tih Lukića organizovali su promociju knjige u auli hrama svetosavskog na Vračaru pod okriljem Crkve naše pravoslavne. A general Tolimir se krsti slušajući presudu u Hagu. Svi se krstimo, neko desnom neko levom rukom i slušamo i čitamo sve to, a komentatori su posustali sasvim zbunjeni.
Tek ovo nikom jasno nije – sada nas perjanice Miloševićeve i Šešeljeve vode u Evropu – koje je sada to lukavstvo političkog uma.
Ima raznih objašnjenja. Jedni kažu da je to moguće, i teorijski je moguće jer je u istoriji bilo i toga. Drugi nude jednostavnija objašnjenja – oni to rade zarad očuvanja vlasti i spasavanja sopstvene kože. Moguće je, ali su ta objašnjenja jednostavna i odgovora nema pa nema. Pisac knjige Bosanski rat ima svoje objašnjenje. On pravda heroje iz Srebrenice i njihove naredbodavce. Niko mu ništa ne može. Knjige pišu svi, pa može i on. Stižu istorijski računi i stižu i za nesrećno Kosovo na kojem sada ovi iz vlade dižu granicu tvrđu od bilo koje na evropskom prostoru. Grle se – I. Dačić recimo – sa Tačijem a sutra će i sa Ramušom Haradinajem za kojim su raspisivali poternice. Nema toga u istoriji što nije moguće – lukavstva političkog uma su neograničenog broja kao kombinacije u šahu. Objašnjenja traju neki dan i pojave se nova i neočekivana, ali enigma ostaje i niko nije siguran kako će biti. Jedni se i dalje nadaju na Rusiju i već primenjuju Putinove zakone o NVO koje su strani plaćenici. Lako je Rusima, oni su daleko a mi smo tu i nismo sigurni šta valja reći.
A tek ovo u Crkvi našoj je čudo jedno – niko ne zna šta se tamo u SPC kuva a svi se dali u tumačenja i odgovora jasnog nema pa nema.
Napisali su oci i učitelji Crkve naše neka dva pisma, jedno ustavnom poglavaru države vojvodi Tomi. N. drugo vladi i oba pisma su veran otisak onog Memoranduma SPC o Kosovu iz 2003. I sada svi raspravljaju o tim pismima, te nisu autentična te jesu i slično. A iz Sinoda poručuju jasno rečima mitropolita Amfilohija, no komentatori se kolebaju. A sve je u pismima jasno. Ne bismo se mi čudili, poručuju oci i učitelji Crkve, da su iz Evrope Srbiji nametali ovo što Dačić i Vučić čine oni „evroslinavci“ iz Tadićeve vlasti, ali je ovo nedopustivo da u Srbiji i sa Srbijom to čine partije sa „nacionalnim predznakom“ koje su se i u ratu dobro držale. Zbunili su se i oci i učitelji Crkve nad ovim što čine premijer Dačić i Gospodar A. Vučić i ne znaju koga sada da optuže za izdaju. Pod Tadićem se to znalo, a šta je ovo to sam bog zna.
Pisac ovih zapisa kao nepopravljivi knjiški moljac decenijama čita Hegela i šta sve ne, ali nije siguran šta će s nama Srbljima biti naposletku. Kada se Dačić i Vučić sutra budu grlili sa Ramušom Haradinajem, voleli bismo da dočekamo šta će komentatori reći. Lukavstva beogradskog političkog uma su nedokučiva – i to je to.
Zapisi iz palanke
Peščanik.net, 14.12.2012.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Mirko Đorđević (see all)
- Naša su kašnjenja kobna - 20/04/2024
- Mirko Đorđević i Druga Srpska crkva - 20/04/2024
- Decenija bez Mirka Đorđevića - 18/04/2024