Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Dirljivo je koliko se vlast trudi da nam proda Rio Tinto. Dobro, ne prodaje nam ga stvarno, pre će biti da se ona prodala njemu, ali taj pokušaj da nam iskopavanje i preradu litijuma predstave kao bezbedan projekat zaista zaslužuje aplauz. U zemlji koja je pogazila čak i Marfijev zakon pa ne samo da sve što može poći po zlu obavezno i krene po zlu, nego se u zločin pretvore čak i stvari koje ni po božijim zakonima ne bi smele da pođu po zlu, kao afera helikopter – u takvoj zemlji obećavati da će se litijum eksploatisati po najvišim standardima i pod strogim nadzorom institucija zaista zvuči kao, pa ne znam… kao pretnja?

Helikopter koji je nosio bolesnu bebu i ljude koji su pomagali da se ona spase, nije morao da se sruši ali se to ipak dogodilo. Optužba za tu tragediju je mogla da padne na vremenske uslove, kad već nije na naredbodavce, ali se ipak nepravedno sručila na pilota.

Savamala je mogla da bude srušena po propisu, sa urednom papirologijom, u prisustvu zvaničnih organa, bez upotrebe sile i sa regularnom isplatom odštete. Ali su je sa zemljom sravnili i dan-danas nepoznati počinioci, podlo, pod maskama, pod okriljem noći, pod paskom vlasti i pod patronatom policije.

Da i ne pominjem masovna ubistva u „Ribnikaru“, Malom Orašju i Duboni, pojedinačna a ipak masovna ubistva žena u porodičnom okruženju, ubistva kolima u saobraćaju i nebrigom u bolnicama… Svakojako zlo je moglo da se ne desi, pa ipak nije sprečeno, kao što je i svakojako zlo moralo da bude kažnjeno, pa ipak je zataškano. I sad se od nas očekuje da se bezbrižno prepustimo institucijama koje će baš ekskluzivno u Jadru i Rađevini da besprekorno rade svoj posao?

A za slučaj da nas ni sve učestaliji dolasci stranih zvaničnika ne ubede da nam je prepuštanje bolje od protivljenja, vlast sprema i novi zakon po kojem će svaka zlomisao o nepoverenju u vlast biti odmah procesuirana i strogo kažnjena. Ako ste mislili da su dosadašnja hapšenja i privođenja u BIA bila preterana i neopravdana, živi bili pa videli šta će tek da nam rade.

Znam, brod tone, čamac za spasavanje ne uliva poverenje, još manje ga uliva posada koja je u njemu, ali neke luksuzne jahte koja bi nas pokupila svakako nema na vidiku. Šta ćemo da zapevamo za kraj? „Kad naš brod tone, tone i zvona zvone, na jarbolima stojimo mi“, ili neku borbenu, što da ne i partizansku, u inat gradonačelniku Beograda? Pa kad su poslanici Evropskog parlamenta mogli da Orbana nerviraju sa Bella Ciao, što ne bismo i mi sa „idu čete partizana, slavu borbe pronose“.

Peščanik.net, 14.10.2024.

LITIJUM

The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)