Pritisak na dugme za resetovanje i Egipat je ponovo na početku – ponovo je 11. februar 2011. godine, dan kada je Mubarak otišao. Odluku Ustavnog suda da raspusti parlament i da dozvoli Mubarakovom čoveku Ahmadu Šafiku da učestvuje u drugom krugu predsedničkih izbora oni koji su srušili diktatora smatraju mekim državnim udarom.
Raspuštanjem parlamenta nekoliko dana pred drugi krug predsedničkih izbora stvoren je opasan vakuum. Sledeći predsednik će delovati bez parlamentarne kontrole i bez odgovarajućeg ustava. Zajedno sa Visokim vojnim savetom, koji će do novih izbora imati zakonodavnu moć, novi predsednik će imati apsolutnu vlast. A to posebno važi ako novi predsednik postane čovek vojske i starog režima – Šafik.
Pobednici ove odluke Ustavnog suda su ostaci starog režima, a gubitnici su jedina demokratska institucija u Egiptu i u njoj poslanici Muslimanskog bratstva i Salafista, koji su na prošlim izborima osvojili 70% mesta u parlamentu. Kada se bude birao novi parlament videćemo dve novine koje prilikom prethodnih izbora nisu postojale.
Prva: islamisti su tokom poslednjih meseci izgubili na popularnosti. Veliki deo onih koji su samo pre nekoliko meseci glasali sa oduševljenjem za njih danas ih smatra nesposobnima. Druga: stari režim je danas mnogo bolje organizovan. To pokazuje popularnost Mubarakovog čoveka Šafika koji je mnoge Egipćane uverio da je snažna ličnost koja se zalaže za mir i stabilnost. Obe stvari, lagani pad popularnosti islamista i postepeno oživljavanje starog režima, mogu dovesti do toga da se stari režim ušunja na zadnja vrata.
Vojni savet je svojim cik-cak kursom uspeo da skoro uguši revolucionarni duh. Aktivisti sa Tahrira se stigmatizuju kao pobornici haosa. Državnoj propagandnoj mašineriji je pošlo za rukom da sada veliki deo stanovništva za nedostatak napretka umesto politiku blokade starorežimske klike okrivljuje demonstrante. Ministarstvo unutrašnjih poslova je uspelo da mesecima blokira rad policije, sve dok mnogi nisu poželeli povratak tiranina.
Vojska je opstruisala rad parlamenta od njegovog prvog zasedanja, da bi tek sada ponovo potegla ustavnu žalbu, kada se stari režim ponovo osetio politički dovoljno moćnim. Međutim akcije vojske i osnaženih ostataka starog režima nisu prošli bez reakcije – to je barem egipatska politička dijalektika od pada Mubaraka, iako je formula „Režim 2.0 = Revolucija 2.0“ previše jednostavna.
„Ljuti smo, ali i umorni“, rezime je jednog od aktivista sa Tahrira nakon odluke Ustavnog suda. Sada treba odlučiti da li biti srećan zbog državnog udara protiv islamista ili šokiran zbog povratka starog režima.
Karim El-Gawhary, TAZ, 15.06.2012.
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 16.06.2012.
