Dugo se spekulisalo o potencijalnom ishodu ovih izbora. A sad vidimo da je Angela Merkel ubedljivi pobednik. To je i nju donekle iznenadilo. CDU je ponovo tamo gde je bio u vremenima Konrada Adenauera: državnička partija koja odlučuje o svemu i praktično sama zauzima najvažnije funkcije. Ostali mogu samo da gledaju. Možda će da pozovu SPD da se priključi, ili možda Zelene. Ali svi su prepušteni na milost i nemilost Angeli Merkel.
CDU svoj uspeh duguje Angeli Merkel koja se svojim predsedničkim stilom obraća širokim slojevima stanovništva, ne da bi ih okretala jedne protiv drugih, već da bi ih integrisala. Niko ne može precizno da kaže za šta se ona zalaže, ali mnogi građani osećaju da su kod kancelarke u dobrim rukama. Ponovo se pokazalo da kada su politička pitanja komplikovana, poverenje postaje važna politička moneta.
SPD sa druge strane ostaje u podrumu. Narodne partije izgledaju drugačije. Peer Steinbrück se svojski potrudio, ali na kraju se ispostavilo da nije dorastao zadatku. Nije mu pošlo za rukom da pridobije birače centra. Izgleda da „desničarski“ kandidat sa „levičarskim“ programom i nije najbolja kombinacija. To su primetili i birači. SPD čekaju teška vremena. Pa čak i kada bi ušli u veliku koaliciju bili bi samo kancelarkin privezak.
FDP je na kolenima, počišćen iz Bundestaga, ponižen. Sami su krivi. Na prošlim izborima obećali su smanjenje poreza. Ovo obećanje nisu ispunili. Četiri godine nisu ništa uradili i to su birači zapamtili. Oni su samo senka nekada ponosne liberalne partije pod Hans-Dietrichom Genscherom. Može se reći da su dobili ono što su zaslužili.
Njihovo mesto sada zauzima novi građanski protestni pokret Alternativa za Nemačku. Oni dolaze ni iz čega, opasni su i nepredvidivi. To je prava revolucija. Po prvi put imamo jaku partiju desno od partija Unije. Oni mogu da zagorčaju život Angeli Merkel ako prežive narednih nekoliko meseci.
Merkel je na vrhuncu svoje moći. Ona sama je svojom popularnošću osigurala trijumf Unije. To će njen položaj u partiji dodatno učvrstiti, dok potencijalni naslednici poput Ursule von der Leyen moraju da se strpe. To sa druge strane znači da kada Merkel ode, partiju možda čekaju sušne godine.
Međutim, Angelu Merkel čekaju i problemi. U gornjem domu parlamenta, Bundesratu, suočava se sa čitavim nizom pokrajina sa crveno-zelenom vladom. U velikoj koaliciji morala bi da sarađuje sa poniženim SPD-om. Vladanje sa ovakvim SPD-om i njihovim nepredvidivim šefom Sigmarom Gabrielom neće biti nimalo lako; verovatno bi Franz Müntefering bio bolji i pouzdaniji partner.
SPD bi u velikoj koaliciji uradio sve drugačije nego prošli put, kada su oni obavljali sav posao, a Merkel na kraju pobrala lovorike. Ovaj put bi Gabriel & Co. bili opozicija u vladi. Ovaj savez bi od prvog dana bio vrlo klimav.
Merkel može da uživa u pobedi, ali su novi izazovi odmah iza ugla. Evrokriza se vraća svom snagom. Može da računa na pomoć Horsta Seehofera, predsednika CSU-a, ali će morati da učini mnoge ustupke. Vicekancelar je sada Bavarac.
Roland Nelles, Spiegel, 22.09.2013.
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 23.09.2013.
