ilustracija - žena sa zaštitnom maskom
Foto: Peščanik

Ima nekih stvari koje su neupitne i nezaobilazne činjenice, aksiomi. Znate ono – izvesni su smrt i plaćanje poreza, bezgranični su glupost i svemir, Đilas je ukrao 619 miliona evra, a svakog dana država daje gotovo milion evra za testiranje građana na koronu.

Oko tih Đilasovih 619 miliona moglo je biti neke dileme, jer je Vučić pominjao 700, ali se onda džentlmenski izvinio i saopštio da je ipak reč o 619. Za koje on ima dokaze. Ali ih, valjda, čuva za sebe. A to je neka druga priča.

Sada očekujemo da se Vučić izvini i da saopšti da nije tačno da država troši milion evra dnevno na testove i tako evo već 9-10 meseci, već 700-750.000 za šta dokaze ima Ana Brnabić. Pa da i tu neupitnu činjenicu utvrdimo. I onda nam samo ostaje da pomnožimo broj dana otkad se „masovno testira“ sa tri četvrt miliona i da dobijemo oko 200 miliona evra u 2020. godini. Milion gore-dole, šta je to u odnosu na 619 miliona.

Dobro, lepo smo se našalili, a koliko je stvarno država potrošila na testiranje? To je zaista pitanje od milion dolara, ili nekoliko miliona, na koje se precizan odgovor ne može dati jer država krije podatke. Možemo napraviti približnu računicu, pa će nam razlika između onoga što dobijemo kao rezultat i pomenutih 200 miliona pokazati i zašto se podaci kriju.

Onih milion evra dnevno je iz Vučićeve izjave od 2. jula za RTS. „To deluje malo ako se gleda jedan dan, ali takva praksa traje već više od 90 dana“, poručio je tada Onaj Koji Zna Sve o Svemu.

Tih dana, početkom jula, Batut je saopštavao da se dnevno uradi oko 9.000 testova. Zapravo baš tih dana je broj testova povećan sa 6.000 (koliko je bilo od kraja aprila) na 9.000. Od jula do oktobra je varirao između 6.000 i 11.000, da bi krajem novembra taj zvanično saopšteni podatak prešao 20.000 i to je nivo na kome se održava (sa izuzetkom vikend padova od oko 30%).

Ako tih Vučićevih milion evra za 9.000 testova (zanemarivši da ih je on obračunao i na prethodnih period od 6.000 dnevno) primenimo za celu „sezonu“ masovnog testiranja – april-decembar, uz prigodno dupliranje i utrostručavanje za ove dane kada se obavlja više od 20.000 testova, dobijamo iznos od gotovo 300 miliona evra. Što je mnogo, mnogo je. I zato je tu Ana Brnabić koja je dva puta na Pinku ponovila, 1. i 15. decembra, da država troši 700-750.000 evra na testove u danima kada se radi 20.000 testova. Sa nešto više od dva miliona testiranih od početka pandemije, to je samo 75 miliona evra. Eto, već smo vam država i ja uštedeli 225 miliona evra. Gotovo trećinu od onoga što je Đilas ukrao. I šta sad ima više da pitate koliko se zapravo PCR testova dnevno radi i koliko zapravo košta jedan test i jedno testiranje. Bolje pitajte Đilasa gde je 619 miliona evra.

Niko ozbiljan, međutim, ne veruje da se dnevno radi 22.000 PCR testova. Saberite sve izjave o svim ogromnim kapacitetima za dnevno testiranje koje smo izgradili zahvaljujući Vučiću i Kini i nećete doći ni približno broju od 20.000.

Dnevni list Danas preneo je procenu genetičara Olivera Stojkovića da među dvadesetak hiljada testova koji se svakodnevno urade, PCR testova ima svega 30 odsto, dok su ostalo antigenski.

Letos je Darija Kisić Tepavčević tvrdila da se saopštava samo broj PCR testiranja, dok je Predrag Kon za CINS potvrdio da u statistiku ulaze i serološki i PCR testovi.

Pri tome, u statistiku od početka ulaze i testovi koji se rade na lični zahtev i koji se plaćaju. Što znači da je država imala troškove za 2-4.000 (ovo je optimistična procena, ako se tako sme reći, gornja granica) PCR testiranja dnevno, od kraja aprila do danas, odnosno između 500 i 600 hiljada testova.

Naredna nepoznata u ovoj jednačini je cena testa. Nedavno se pojavila procena, na osnovu podataka Svetske zdravstvene organizacije, da PCR test (zajedno sa reagensima i svim ostalim stvarima neophodnim za izvođenje testa) košta oko 8 evra.

List Danas, pak, prenosi da je tokom leta RFZO izdvojio oko 12 miliona dinara za nabavku 30.000 PCR testova, odnosno da je jedan test plaćen oko 400 dinara.

Ako 600.000 pomnožimo cenom testa, odnosno testiranja, hajde da se nađemo na 6 evra: to je manje od 4 miliona. U računici smo potpuno zanemarili eventualne donacije, jer ni ti podaci nisu dostupni.

Sada, da dodamo na ta 4 miliona i troškove seroloških testova, koji na zahtev koštaju 1.200 dinara. Pretpostavimo da je to realna cena. Broj testova koji se izvode o trošku države opet možemo samo da pretpostavimo u toj zbirnoj kaši od dva miliona testiranih. Ako ih je 600.000, to je dodatnih 6 miliona evra.

Ukupno 10 miliona. Preostale, na zahtev, platili su sami građani. A troškovi države nisu ni blizu onih 300 miliona evra đuture. Ili 750.000 evra dnevno.

Ali zalud računica, zalud strpljenje čitalaca Peščanika koji su imali živaca da me slede kroz ove brojeve. Srbija je čula da se troši 750.000 evra dnevno. Oni koji bi nešto da pitaju u vezi sa tim brojevima i troškovima, treba prvo da odgovore zašto ne pitaju Đilasa gde je onih 619 miliona evra.

Peščanik.net, 18.12.2020.

Srodni link: Ljubodrag Stojadinović – Tri praseta u skupštini

KORONA VIRUS

The following two tabs change content below.
Zlatko Minić
Zlatko Minić, novinar zarobljen u telu mašinskog inženjera. Novinarstvom počeo da se bavi na Radio Indexu, najduže se zadržao u Beti, gde je dužio resor borbe protiv korupcije. To ga je kao predstavnika novinarskih udruženja odvelo u Odbor Agencije za borbu protiv korupcije 2009, a potom u Transparentnost Srbija. Voli sve što vole mašinci koji se bave novinarstvom u organizacijama civilnog društva: javna preduzeća, izborne kampanje, posebno funkcionerske, transparentnost lokalne samouprave. Analizirao brojne propise i (loše) prakse, učestvovao u izradi više antikorupcijskih (loše primenjenih) akata, radio kao konsultant, trener. Koautor nekoliko knjiga i publikacija o temama koje su zanimljive samo grupi ljudi koje sve lično poznaje: „Rečnik korupcije“ (sa prof. Č. Čupićem), „Politički uticaj na javna preduzeća i medije“ (sa N. Nenadićem), „Funkcionerska kampanja kao vid zloupotrebe javnih resursa“ (sa N. Nenadićem) i „Pod lupom – prva petoletka“ (sa N. Nenadićem, izbor tekstova sa stranice Pod lupom na sajtu Transparentnost Srbija, čiji je urednik).
Zlatko Minić

Latest posts by Zlatko Minić (see all)