Foto: Peščanik
Foto: Peščanik

Ministarstvo unutrašnjih poslova nastavlja da krije podatke o novcu građana koji troši za nabavku vozila. Nakon skrivanja podataka o ceni patrolnih vozila, sada se krije podatak o tome koliko je plaćeno 60 „marica“, 12 vatrogasnih i 8 sanitetskih vozila.

Kao i prilikom prethodne „tajne“ nabavke, i sada su vozila bila izložena, mediji su ih snimali, napravljen je medijski spektakl, ali je ministar odbio da kaže koliko vozila koštaju „jer jedinice policije traže posebne specifikacije“.

Da je reč o radarskim sistemima, specijalnoj opremi za nadzor granice, posebnom naoružanju, možda bi se moglo shvatiti šta je to što se krije od javnosti. Nije jasno, međutim, kako bi objavljivanje podatka o tome koliko košta sanitet za policijsku jedinicu u jednom gradu, ili vatrogasno vozilo za neki drugi grad, moglo da ugrozi njihov bezbedan rad. Da li bi moral jedinica mogao da bude ugrožen ako se sazna da je vatrogasno vozilo za jedan grad drugačije opremljeno nego za neki drugi (jer jedinice traže posebne specifikacije), pa da je zbog toga više koštalo?

Po staroj navici predstavnika vlasti, umesto dokumenata i tačnih podataka, javnost je dobila uveravanja da „niko ne kupuje jeftinije od MUP-a“. A da bi zamazivanje očiju javnosti bilo kompletno pokazano je da sva vozila imaju četiri rezervne gume i saopšteno je da su obezbeđena dva besplatna servisa i „popust na cenu“.

To što se za odgovarajuću cenu može dobiti i 16 rezervnih guma i besplatno servisiranje za 10 godina nije pokolebalo ministra da iskoristi ove argumente kao dokaz da je opravdano da cena bude tajna. Kao krajnji argument potegnut je nedefinisani popust na nepoznatu početnu cenu.

I ponovo je, u prepoznatljivom maniru, ministar pokušao da napravi prikaz transparentnosti, tvrdnjom da je, iako ne može da nam pokaže ugovor da bismo se uverili koliko su vozila plaćena, „sve transparentno“ jer u „budžetu MUP postoji deo za te namene“.

Činjenica je, međutim, da je ova nabavka samo „deo nabavke za ovu godinu“, a da u budžetu postoji više stavki koje se odnose na nabavke za sektor za vanredne situacije ili za nabavku vozila. Tako je, na primer, za podizanje kapaciteta Sektora za vanredne situacije u cilju adekvatnog reagovanja u vanrednim situacijama predviđeno 200.000.000, za podizanje logističkog specijalno-tehničkog kapaciteta organizacionih jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova 350.000.000, a za osavremenjivanje voznog parka MUP-a 850.000.000.

Nije potrebno imati diplomu matematičara ili ekonomiste posebne specifikacije da bi se zaključilo da je jednostavno nemoguće utvrditi koliko su koštala vozila, te nema govora o bilo kakvoj transparentnosti.

Možemo samo, ako smo diplomirali na Fakultetu za specifičnu naivnost u Domu sindikata, da verujemo Stefanoviću na reč da „niko ne kupuje jefitnije“ i „da mu je interesu da, ako neko bude proveravao, vidi da nijedan dinar nije plaćeno više“. „Više“ od čega, ne zna se.

Autor je novinar iz Beograda i saradnik Transparentnosti Srbija.

Peščanik.net, 05.08.2019.