Aerodrom, dizajn: Slaviša Savić

Aerodrom, dizajn: Slaviša Savić

Živim već neko vreme u inostranstvu i trenutno radim kao istraživačica na Odeljenju za medije i komunikacije na Univerzitetu u Oslu. Iako nisam uredno glasala na svim izborima do sada, u ovom krugu predsedničkih izbora mi je bilo veoma bitno da to uradim, ali sam u tome sprečena zbog nečega što može da bude ili razumljiv propust, ili sistematski način obeshrabrivanja birača u inostranstvu. Ovom prilikom bih volela da apelujem na medije i odgovorne institucije da, oslanjajući se na Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja, saznaju koliko tačno birača u inostranstvu nije moglo da glasa u inostranstvu zbog, kako im je objašnjeno, pada servera, ili propusta nadležne opštine, ili nekog drugog razloga koji nije propust samog birača. Naime, kako mi je rečeno, shodno zakonu, svi zahtevi birača da budu registrovani u inostranstvu gde žive se prvo šalju nadležnoj opštini u Srbiji gde je birač registrovan, a zatim opština izdaje rešenje o promeni mesta glasanja.

Mediji su već skrenuli pažnju da su se neki pripadnici dijaspore u Kini, Šangaju i Sjedinjenim Državama žalili na nemogućnost glasanja, jer njihovi zahtevi nisu obrađeni na vreme (u nekim slučajevima, kako im je rečeno, zbog pada servera).1 Dok su neki prijavili problem pri obradi zahteva u lokalnoj samoupravi, drugi su se žalili na rad ambasada. Prijateljica u Šangaju, Maja Brusin Kelly, obavestila me je da je, u njihovom slučaju, njih stotinak pripadnika dijaspore vršilo svakodnevni pritisak na Ambasadu i Konzulat da potvrde broj prijavljenih, jer je bilo neizvesno hoće li se skupiti neophodnih 100 birača da bi se otvorilo biračko mesto. Izbora će biti u Šangaju, ali po utisku Maje Kelly, “potpuno je besmislena količina vremena i truda koja je morala da bude uložena da bismo se izborili za svoje ustavno pravo”. Ambasada im je takođe prvo javila da je rok za prijavu 9. mart, a ne 11. mart, kao što je to bio slučaj, a ovo je izazvalo opštu konfuziju među biračima i nije bilo jasno kome treba poslati dokumentaciju (Ambasadi ili Konzulatu). Zatim se ispostavilo da nekim ljudima još uvek nije promenjeno mesto glasanja, iako su sva dokumenta poslali i našli se na zvaničnom spisku birača u Šangaju.

U mom slučaju, shodno propisima, proverila sam da li sam upisana u birački spisak (jesam), podnela zahtev kao i kopiju pasoša nadležnoj ambasadi u Oslu, i sve to u predviđenom roku, na vreme. Nekoliko dana posle predaje dokumenata, dobijam email od Ambasade da moj zahtev nije mogao biti obrađen, jer nadležna opštinska služba nije reagovala na vreme:

Поштовани,

Обавештавамо вас да надлежна општинска служба Републике Србије у предвиђеном року није донела решење поводом вашег захтева за упис у бирачки списак података да ће бирач гласати у иностранству. Наведено значи да нећете бити у могућности да на предстојећим изборима за Председника Републике Србије, 2. априла 2017. године, гласате у Амбасади у Ослу, али ваше уставно право можете остварити у Републици Србији по вашем месту пребивалишта.

За сва додатна питања молимо да се обратите надлежном органу према месту пребивалишта у Р. Србији.

С поштовањем,

Амбасада Републике Србије у Ослу

Pomalo zaprepašćena jer sam olako pretpostavljala da će zahtev proći lako i bez ikakvih problema, šaljem mail Ambasadi sa molbom da me upute na svoj kontakt u Opštini Novi Beograd da bih mogla da se žalim. To su i učinili, i pošto sam pisala Opštini, istog dana sam dobila objašnjenje i izvinjenje zbog greške. Opština mi je objasnila da su dobili veliki broj zahteva, preko 1100, i da samo moj zahtev greškom nije obrađen. Takođe mi je rečeno da su, pošto su dobili moj email sa žalbom, urgirali kod Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i kod Republičke izborne komisije, i pitali da li grešku mogu da isprave, međutim odgovor od Ministarstva je bio negativan – kako je zakonski rok za prijavu prošao, više ništa nije moglo da se uradi:

Poštovana Tijana,

Na našu veliku žalost, u Vašem slučaju desio se propust i u vezi primljenog zahteva nismo uradili rešenje.

Sa naše strane, nakon prijema Vaše urgencije, učinili smo sve kako bismo grešku ispravili, ali smo od RIK i Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu dobili odgovor da više nije moguće doneti rešenje i upisati bilo koje lice za glasanje u inostranstvu.

Kao jedna od najvećih opština, imali smo preko 1100 zahteva i isto toliko rešenja smo uradili, Vaš zahtev je propušten da bude obrađen.

Još jednom Vam se iskreno izvinjavamo i želimo svako dobro.

Srdačan pozdrav

Zamolila sam Opštinu da mi daju kontakt Ministarstva da bih i sama podnela molbu. Pošto sam dobila odgovarajuci email Ministarstva, pisala sam pismo na koje pet radnih dana nisam dobila nikakav odgovor. Zatim sam zvala telefonom i dobila isti odgovor – da Ministarstvo ne može ništa da uradi, jer je prošao zakonski rok, a zakon ne može da se menja “i ne daje mogućnost bilo kakve promene po ovom osnovu”:

Поштована,

Законом о јединственом бирачком списку била је дата могућност бирачима да се пријаве за гласање у иностранству за избор председника Републике и то најкасније до 11. марта 2017. године у поноћ пет дана пре закључења бирачког списка. Пријаве су се подносиле дипломатско-конзуларним представништвима наше земље по месту боравишта у иностранству која су ове захтеве достављала општинској, односно градској управи по месту пребивалишта. Уколико су били испуњени законом прописани услови (да је бирач уписан у бирачки списак по месту пребивалишта у земљи), општинска, односно градска управа била је у обавези да донесе одговарајуће решење.

С обзиром на примедбу да Ваш захтев није реализован, обавештавамо Вас да након 11. марта 2017. године Закон не даје могућност за било какве промене по овом основу.

С поштовањем,

Министарство државне управе и локалне самоуправе

Dakle, davanje ustupka meni da glasam u ovom trenutku bi bilo protivzakonito, jer je krajnji rok prošao – i ja neću moći da glasam isključivo zbog propusta opštine. Kako nemam dokaza da tvrdim da je ovo sistematska ili namerna greška – to i ne tvrdim. Ja samo želim da znam koliko nas neće moći da glasa u inostranstvu i to ne svojom krivicom. Ako nas ima 10 ili 100 ili 1.000 ili 10.000… (ili više?) – ostaviću glasačima da sami ocene o čemu je reč. Svakako bih volela da sam usamljen slučaj ili da nas je samo 10 ili 20 koji smo ovako prošli. Pitala sam Ministarstvo za lokalnu samoupravu da li je moguće da mi daju informaciju koliko glasača u inostranstvu neće moći da glasa iz istog razloga i rekli su mi da nije moguće, da se to može samo uz zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Kako sam kontaktirala N1, Danas, kao i izborne štabove g. Jankovića i g. Radulovića, nadam se da će neka od ovih organizacija to i zatražiti.

Razočarana, pošto sam provela vikend u kontaktiranju nadležnih institucija i medija (što nije moj posao i ne treba da bude prečka ni za jednog birača), zvala sam Ambasadu u Oslu da pitam da li bar mogu da budem kontrolor u toj izbornoj jedinici. Ne mogu ni to jer je rok prošao, a oni su po zakonu i propisima, kako mi je rečeno, već izabrali dva kontrolora iz dijaspore. Međutim, službenica u ambasadi me je uverila da i dalje mogu da glasam na svom izbornom mestu, u Srbiji. Kada sam rekla da za to treba novac za avionsku kartu, kao i vreme, rekla je da ne želi da ulazi u rasprave sa mnom.

U razgovoru sa N1, novinar me je pitao zašto mi je tako bitno da glasam. Shvatila sam da je teško govoriti o tome bez doticanja političkih opcija, ali mislim da mi je potpuno jasno da je svaki glas bitan, i to je tako uvek, ali pogotovo je to slučaj na ovim izborima. Molim svoje sugrađane koji mogu da glasaju, pogotovo one mlade ljude koji možda ne vide smisao jednog glasa, da uzmu 15 minuta i ostvare jedno od retkih prava koje im je još uvek zagarantovano kao građanima ove zemlje.

Peščanik.net, 28.03.2017.

TEMA – IZBORI I PROTESTI 2017

________________

  1. http://rs.n1info.com/a237552/Izbori/Dijaspora-problem-sa-glasanjem.html