Protesti Protiv diktature, april 2017, foto: Darija Bađul

Protesti Protiv diktature, april 2017, foto: Darija Bađul

Mediji su objavili da je policija podnela zahtev da se protiv dvojice studenata Fakulteta dramskih umetnosti pokrene prekršajni postupak. Njih dvojica su u aprilu ove godine navodno organizovali skup „Protiv diktature“. Problem sa dvojicom studenata iz ugla policije jeste u tome što su se oni našli na čelu kolone demonstranata u protestu koji nije bio prijavljen, a to tobože nije po zakonu. Pošto je ova informacija dospela u javnost, ministar Stefanović je rekao da je zahtev policije nesporan i da „policajci nisu u prilici da biraju da li će poštovati zakon ili neće“. Snažna ruka zakona spustila se na raspuštenu omladinu – ništa više od toga, objašnjava ministar.

Međutim, sam zahtev za pokretanje prekršajnog postupka najbolje pokazuje o čemu je u stvari reč. U zahtevu stoji da se dvojica studenata terete da su organizovali skup koji nije bio prijavljen nadležnom organu. Ali činjenični opis prekršaja pretežno se sastoji od parola koje su uzvikivane na ulici, tako da čitalac stiče utisak da je izgovaranje tih parola u javnom prostoru zapravo najozbiljniji prekršaj dvojice studenata. Neprijavljivanje skupa od 21. aprila se u dopisu policije pominje jednom, gotovo usput. Pa ni u tom odeljku policija se ne trudi da dokaže šta ukazuje na to da su baš ovi mladići organizovali skup.

Pre svega, hajde da vidimo da li je – kao što samouvereno tvrdi ministar unutrašnjih poslova – došlo do kršenja Zakona o javnom okupljanju? Zakon zahteva prijavu skupa MUP-u, ali predviđa i izuzetke. Među izuzecima je i neprijavljivanje „spontanih mirnih okupljanja, bez organizatora, kao neposredne reakcije na određeni događaj, nakon tog događaja, koji se održavaju na otvorenom ili u zatvorenom prostoru, radi izražavanja mišljenja i stavova povodom nastalog događaja“.

Da li su protesti „Protiv diktature“ ispunili te uslove? Znamo da su se mediji, ali i institucije u Beogradu i širom Srbije, u danima protesta mučili da ustanove ko organizuje proteste (pa su zato mnogi učesnici protesta bili izloženi pretnjama i ucenama). To se događalo baš zato što organizatora nije bilo. Radilo se o decentralizovanom protestu u svakom smislu. Dalje, da li je protest bio neposredna reakcija na određeni događaj? Da, protest je bio reakcija na medijske manipulacije, obamrlost institucija (posebno RIK-a i REM-a), kao i na ucene i pretnje biračima u izbornom danu i u izbornoj kampanji. Na kraju, da li su neprijavljeni protesti održani posle određenog događaja, da bi se izrazili mišljenje i stavovi o događaju? Da, i o tome najbolje govori činjenica da su se protesti održavali pošto su završeni predsednički izbori; a o jasnim stavovima demonstranata najbolje govori zahtev službenika MUP-a upućenih sudu.

Stefanović pak kreativno tumači zakonski izuzetak kada kaže su dvojica studenata organizatori okupljanja „Protiv diktature“. Ljudi često mešaju šta je to spontani skup a šta nije, objašnjava doktor Stefanović: „Spontani skup je nastao neposredno nakon neke pojave, to veče ili sutra ujutro, bez organizatora“. Međutim, u zakonu nema vremenskih rokova za „neposredne reakcije na određeni događaj“. Uslovi u kojima su se odvijali predsednički izbori očigledno su izazvali nezadovoljstvo takvog intenziteta, da se ono nije moglo ograničiti na „to veče ili sutra ujutro“, kako bi to voleo ministar.

Zahtev da se pokrene prekršajni postupak, da ponovimo, pre svega se bavi stavovima učesnika okupljanja. Potpisnik zahteva je očigledno želeo da ostavi utisak o svojoj marljivosti kada je na više mesta, više puta, ponavljao parole demonstranata – „protiv terora vlasti“, „protiv sistema“, „fer i slobodni izbori, sloboda medija, departizacija, decentralizacija, zaštita i poboljšanje radnih prava“. Više puta su u prijavi ponovljene i personalizovane parole poput – „Vučiću lopove“, „uhapsite Vučića“, „AV,AV“ , „mnogo ti je Mali Siniša“ i „Šešelj ulični siledžija“. U prijavi su naznačene i parole protiv ministra unutrašnjih poslova kao da je u pitanju poseban prekršaj: „padni mi na grudi Nebojša“, „kupi nam diplome Nebojša“ i „nemoj da si slina Nebojša“.

Zahtev policije prekršajnom sudu na najbolji način sažima razloge zbog kojih su ljudi posle predsedničkih izbora bili na ulicama. Građani su izašli na ulice jer su hteli fer i poštene izbore, te informisanje o temama od javnog značaja. Oni su ismevali političku kliku ogrezlu u nepoštenje, poltronstvo i agresiju. Zbog toga su (za početak) dvojica od mnogobrojnih građana završili sa prijavom ministarstva unutrašnjih poslova.

Sam tekst prijave baca u senku besmislenu priču o kršenju zakona. Zakona koji je – usput i to da kažemo – u javnosti često opisivan kao Zakon protiv okupljanja. Tu odrednicu on nosi zbog neopravdane složenosti načina za prijavu javnog skupa, zbog čega MUP gotovo uvek po svojoj volji može da odloži ili zabrani neki skup.

Možda će dvojica mladića koji su se slučajno našli na meti „pasti za slobodu“ i biti prinuđeni da u državni budžet uplate sto do sto pedeset hiljada dinara. Pored toga što bi bio dodatno finansijsko iscrpljivanje ojađenih građana, taj ishod bi bio i apsurdan – vlast bi naterala mladiće da dodatno finansiraju državu i osobe zbog kojih su protestovali i koje su im, uvređene zbog protestnih parola, presudile u besmislenom postupku. Naposletku, oni bi služili za primer i svima drugima koji i dalje gaje iluziju da mogu da izraze svoje stavove slobodno, javno i bez posledica.

Peščanik.net, 05.10.2017.

TEMA – IZBORI I PROTESTI 2017