Uspon Kine je doveo u pitanje globalnu ekonomsku hegemoniju Amerike – status koji su Sjedinjene Države uživale od raspada Sovjetskog Saveza. Neki delovi elite nacionalne bezbednosne u Americi insistiraju na produženom primatu Sjedinjenih Država, ali ima i onih koji su spremni da se pomire s dolaskom novog bipolarnog sveta. Ipak, verovatnije je da će konačni ishod biti nastajanje multipolarne strukture u kojoj će sile srednje kategorije poslužiti kao protivteža i sprečiti nametanje interesa Sjedinjenih Država i Kine ostatku sveta.
To je kategorija kojoj pripadaju Indija, Indonezija, Brazil, Južnoafrička Republika, Turska i Nigerija – velike ekonomije sa značajnim učešćem u globalnim i regionalnim ekonomskim tokovima. To nisu bogate zemlje – štaviše, u njima živi veliki postotak najsiromašnijih stanovnika sveta – ali imaju veliku srednju klasu, potrošački orijentisanu, kao i znatne tehnološke kapacitete. Sabrani BDP za šest navedenih zemalja (po paritetu kupovne moći) već premašuje BDP Sjedinjenih Država, a očekuje se da će se do 2029. uvećati za 50%.
Za sve ove zemlje karakteristična je spoljna politika koja odbija direktno svrstavanje uz Sjedinjene Države ili Kinu. Suprotno onome što mnogi u Sjedinjenim Državama veruju, sile srednjeg ranga nisu naročito naklonjene Kini, niti žele da joj se približe po cenu dobrih odnosa sa Sjedinjenim Državama. Zapravo, navodno približavanje Kini je posledica politika koje su sprovodile Sjedinjene Države. Koristeći trgovinsku i finansijsku moć kao oružje, Amerika ih je prinudila da razmotre alternative i pokušaju da se zaštite.
Lideri ovih zemalja ne žele svet u kom će morati da biraju stranu. „Odbijamo da budemo žeton u novom hladnom ratu“, izjavio je nedavno indonezijski predsednik Joko Widodo. Umesto toga, žele da razvijaju trgovinske i finansijske odnose koji će biti višedimenzionalni, uz mogućnost da biraju s menija ponuđenih opcija bez veštačkog ograničavanja izbora rivalstvom velikih sila. Sve je više onih koji, kao i Rana Foroohar iz Financial Timesa, veruju da „Sjedinjene Države više nisu stub stabilnosti, već izvor rizika od kog se treba zaštititi“.
Pošto se vodeće svetske ekonomije sve više okreću sebi, srednje sile su se prirodno našle u ulozi zaštitnika globalnih javnih dobara. Dobro su pozicionirane da predvode inicijative vezane za klimatske promene, javno zdravstvo i probleme duga. Dobar primer je inicijativa Brazila za globalno oporezivanje bogatstva milijardera izložena na skupu G20. Brazil je predložio uvođenje poreza kojim bi se prikupile stotine milijardi dolara, što bi značajno popunilo nedovoljne fondove za borbu protiv klimatskih promena u zemljama s niskim prihodima.
Srednje sile verovatno neće prerasti u moćan blok za sebe, uglavnom zato što se njihovi interesi previše razlikuju da bi prihvatile jedinstvenu ekonomsku ili bezbednosnu agendu. Čak i kada se pridružuju postojećim formalnim grupama, njihov kolektivni uticaj je ograničen. BRICS (koji su izvorno činili Brazil, Rusija, Indija, Kina i kasnije Južna Afrika) promovisan je uz veliku pompu od 2009, ali dosad nije postigao mnogo, osim pružanja prilika liderima zemalja članica da se zajedno slikaju.
BRICS je nedavno proširen uključivanjem još četiri države: to su Egipat, Etiopija, Iran i Ujedinjeni Arapski Emirati, a moguće je da će im se pridružiti i neke druge zemlje. Ipak, teško je zamisliti kako jedna tako heterogena grupa može zajednički nastupati na iole konzistentan način. Najgora posledica ovakvog grupisanja biće jačanje autokratskih poriva čak i kod demokratski izabranih lidera nekih država članica.
Ekonomisti i politikolozi se slažu da je za zdravu i stabilnu globalnu ekonomiju potrebno imati hegemona. To je funkcija koju su Sjedinjene Države obavljale posle 1945. ili Velika Britanija u doba zlatnog standarda. Prema teoriji „hegemonijske stabilnosti“, potrebno je da postoji nadmoćna sila koja će snositi troškove vođenja otvorene svetske ekonomije, uključujući održavanje pomorskih puteva otvorenim, regulisanje trgovine i osiguravanje slobodnog protoka novca. Otuda sledi da je multipolarno ustrojstvo sveta recept za haos i ekonomsku propast.
Ali to je zastareo pogled koji ništa ne govori o tome kako svet danas funkcioniše. Tačni udeli slobode i protekcionizma u izabranim trgovinskim politikama prirodno će varirati od zemlje do zemlje, jer nijednoj zemlji na svetu nije u interesu da sasvim okrene leđa globalnoj ekonomiji. Državne uprave će morati da odmere koristi od slobodne trgovine i uravnoteže ih s troškovima direktne podrške domaćoj industriji za razvoj novih kapaciteta. Kada su u pitanju uslovi učešća u svetskoj ekonomiji, svaka zemlja je svoj najbolji sudija.
Bilo bi lepo imati svet u kom Sjedinjene Države, možda uz pomoć Kine, obezbeđuju globalna javna dobra – kao što su koncesijsko finansiranje i pristup tehnologijama potrebnim zemljama u razvoju za borbu s klimatskim promenama. Ali to nije svet u kom živimo. Sjedinjene Države i druge vodeće ekonomske sile sve su manje naklonjene ideji o obezbeđivanju javnih dobara potrebnih svetskoj ekonomiji; imajući u vidu kakvo je raspoloženje u njihovim prestonicama ovih dana, malo je verovatno da će se to u dogledno vreme promeniti.
Takođe, kao što su sile srednjeg ranga iz iskustva već naučile, hegemonijska moć se može iskoristiti za prinudu isto kao i za opšte dobro. Hegemon je može upotrebiti da im nametne pravila igre koja ne služe njihovim interesima – pravila koja će zaboraviti čim mu više ne budu odgovarala – ili da kazni zemlje koje ne podržavaju njegovu spoljnu politiku, kao što je bio slučaj s internacionalizacijom američkih sankcija Iranu i Rusiji.
Možda najvažniji doprinos koji srednje sile mogu dati jeste da sopstvenim primerom pokažu da su multipolarni globalni poredak i suživot različitih puteva razvoja mogući. One nude viziju svetske ekonomije koja neće zavisiti od moći i dobre volje Amerike ili Kine. Ali ako žele da postanu uzor vredan oponašanja, onda moraju postupati kao odgovorni akteri – kako u odnosima s manjim zemljama tako i u promovisanju odgovornosti u unutrašnjoj politici.
Project Syndicate, 11.11.2024.
Preveo Đorđe Tomić
Peščanik.net, 10.12.2024.
