Univerziteti u odbrani demokratije
Bogatstvo i moć Amerike počivaju na dva stuba: univerzitetima i preduzećima. Univerziteti proizvode ideje i obrazovanje, a preduzeća investicije i inovacije. Čini se da Trump želi da uništi oba.
Veliki okršaj
Trump je svoje pristalice iz redova elite okupio obećanjem da će im ispuniti želje, ali njihove vizije Amerike se bitno razlikuju. Izbio je oštar sukob između ekonomskih nacionalista i tehno-desnice.
Trumpove carine – šta ne činiti
Tačne razmere štete koju će globalna ekonomija pretrpeti zbog Trumpovih nepromišljenih poteza u krajnjem ishodu zavisi od toga kako će druge zemlje odgovoriti na njegove mere.
Carine – dometi i ograničenja
Trump obećava da će uvećati carine za robu iz Kine, Evrope, Meksika, čak i Kanade. Koliko štete će to napraviti ne zavisi samo od obima zahvata ovih mera, nego i od svrhe koju treba da ispune.
Multipolarni svet srednjih sila
Zemlje srednjeg ranga sa značajnim učešćem u globalnim i regionalnim ekonomskim tokovima, odbijaju da se svrstaju uz SAD ili Kinu. Njihovi lideri ne žele svet u kom će morati da biraju stranu.
Granice prihvatljivog u trgovinskim politikama
Vodeće trgovinske sile sve češće pribegavaju unilateralnim potezima za zaštitu svojih interesa. Kad bismo se bar složili da nije lepo osiromašiti suseda.
Nova ekonomska trilema
Možda je nemoguće boriti se protiv klimatskih promena, podsticati srednju klasu u naprednim ekonomijama i smanjiti globalno siromaštvo. Bilo koja kombinacija dva cilja ide na štetu trećeg.
Dva pogleda na slobodnu trgovinu
Početkom 20. veka mnogi socijalisti su verovali da slobodna trgovina, uz nadnacionalne propise, može otkloniti opasnosti militarizma, ekonomske nejednakosti i monopola.
Geopolitika i ekonomija
Ako globalna ekonomija postane još negostoljubivije mesto, to će biti posledica neuspeha Amerike i Kine da urede svoje odnose, a ne odustajanja od načela slobodne trgovine.
Nove politike zemalja u razvoju
U pokušajima da izoluju Kinu, SAD i EU neće razmišljati o interesima siromašnih ekonomija. Za male zemlje sa niskim dohotkom multilateralizam je jedina zaštita od solipsizma velikih sila.
Budućnost globalizacije
U narativu na kome je izgrađen globalni ekonomski sistem došlo je do neočekivanog obrta. Bliži se kraju doba slobodnog protoka roba, kapitala i finansija uspostavljeno posle 2. svetskog rata.
Prenošenje znanja i ekonomski razvoj
Kada je pandemija pogodila bogate zemlje, na tržištu se za par meseci pojavilo na stotine dijagnostičkih testova. Za sličan napredak u dijagnostikovanju tuberkuloze bio je potreban čitav vek.
Novi problemi zaduženih zemalja
Zelena tranzicija u zemljama u razvoju složeniji je proces od reformi iz 80-ih, kada su resursi prosto bivali preusmereni iz javnog u privatni sektor da bi se smanjili javni troškovi.
Geopolitika protiv svetske ekonomije
Pred 20. kongres Komunističke partije Kine SAD su donele niz mera ocenjenih kao objava totalnog ekonomskog rata, kojima se ograničava prodaja naprednih tehnologija kineskim preduzećima.
Eksperimentalno upravljanje ekonomijom
Da li su naše države sposobne za efikasne intervencije na više frontova, od klimatskih promena i zaštite javnog zdravlja, do inovativnih tehnologija i obnove srednje klase?
Paradigma novog produktivizma
U toku je reorganizacija ekonomskih politika, usmerena na proizvodnju, rad i lokalno, umesto na finansije, potrošnju i globalno. Možda će novi model pomiriti političke oponente.
Druga strana američke izuzetnosti
SAD su demokratija u kojoj kritičari otvoreno kritikuju spoljnu politiku svoje zemlje. Ali to je slaba uteha onim zemljama koje Amerika u geopolitičkom nadmetanju sa Kinom tretira kao svoje pione.
Globalizacija za novo doba
Prvi zadatak državnih politika je da poprave štetu koju su hiperglobalizacija i davanje prioriteta tržištu naneli našim ekonomijama i društvima. To podrazumeva oživljavanje duha ere Breton Vudsa…
SAD kao zemlja u razvoju
Razvijene zemlje imaju probleme koji su dugo važili samo za ekonomije u razvoju: kako privući investicije, otvoriti nova radna mesta, podići nivo obrazovanja, podstaći preduzetništvo…
Bezbednosna dilema
Ruskom invazijom na Ukrajinu, tim flagrantnim kršenjem međunarodnog prava koje vodi u humanitarnu katastrofu, zakucan je poslednji ekser u kovčeg liberalnog poretka građenog od 1989.
Inflacijska jeres
Posle dugog mirovanja za vreme kojeg je najveća briga bila deflacija cena, bauk inflacije ponovo kruži svetom. Otvaraju se stare debate o tome kako najbolje zaštititi stabilnost cena.
Novi ugovor za radničku klasu
Poslednje decenije globalizacije i tehnoloških inovacija bile su zlatno doba za ljude sa unosnim veštinama i kapitalom. Oni su od novih tržišta imali koristi. Za radnike su ovo bila teška vremena.
Američki ekonomski eksperiment
Globalna trka ka dnu je izašla iz mode. Traga se za minimalnim stopama za multinacionalne korporacije, a industrijske politike se vraćaju na velika vrata. Zemljama u razvoju preporučujem oprez.
Kraj hiperglobalizacije
Nacrt sporazuma država članica G7 podrazumeva uvođenje minimalne globalne poreske stope za najveće korporacije od 15%, kao i da se deo njihovog profita usmeri u zemlje u kojima posluju.
Bajden se mora okrenuti budućnosti
Plan za obnovu infrastrukture vredan dva biliona dolara verovatno će biti prekretnica u američkoj ekonomiji i jasan signal da neoliberalna era i vera u nepogrešivost tržišta odlaze u prošlost.
Ekonomisti i ostali
Ekonomisti nikada nisu prezali od pretresanja velikih pitanja na koja istoričari, sociolozi i politikolozi često polažu ekskluzivna prava, kao što su posledice ropstva u SAD ili uspon desnog populizma.
Kineski gambit Evropske unije
Evropsko-kineski sporazum otvara suštinski važna pitanja o postpandemijskom globalnom poretku. Mogu li demokratije ostati verne svojim vrednostima ako investiraju u Kinu i trguju sa njom?
Nova šansa za demokrate
Kako je Trump uspeo da osvoji više glasova nego pre četiri godine uprkos lažima, korupciji i katastrofalnom reagovanju na pandemiju? Značaj ovog pitanja prevazilazi okvire američke politike.
Privatni poslovi i javni interes
Globalni dogovor UN-a od pre 20 godina suprotan je Friedmanovoj doktrini. Potpisalo ga je 11.000 kompanija u 156 zemalja prihvatajući obaveze u domenu ljudskih prava…
Kina kao ekonomska babaroga
U trenutku izbijanja krize Kina je najveći svetski izvoznik ključnih medicinskih proizvoda i obezbeđuje više od polovine potreba za ličnom zaštitnom opremom u Evropi i Americi.
Demokratizacija rada
Našim zdravljem i životom ne mogu upravljati samo tržišne sile. Hiljade akademskih radnika širom sveta peticijom upućuju na izlaz iz krize: ljudska bića koja rade nisu samo „resurs“.
Hoće li pandemija zaista promeniti svet?
Ova kriza je naglasila i u prvi plan izvukla preovlađujuće odlike političkog života. Kao da su se države pretvorile u prenaglašene verzije onoga što su bile pre nego što je pandemija počela.
