Nova ekonomska trilema
Možda je nemoguće boriti se protiv klimatskih promena, podsticati srednju klasu u naprednim ekonomijama i smanjiti globalno siromaštvo. Bilo koja kombinacija dva cilja ide na štetu trećeg.
Možda je nemoguće boriti se protiv klimatskih promena, podsticati srednju klasu u naprednim ekonomijama i smanjiti globalno siromaštvo. Bilo koja kombinacija dva cilja ide na štetu trećeg.
Početkom 20. veka mnogi socijalisti su verovali da slobodna trgovina, uz nadnacionalne propise, može otkloniti opasnosti militarizma, ekonomske nejednakosti i monopola.
Ako globalna ekonomija postane još negostoljubivije mesto, to će biti posledica neuspeha Amerike i Kine da urede svoje odnose, a ne odustajanja od načela slobodne trgovine.
U pokušajima da izoluju Kinu, SAD i EU neće razmišljati o interesima siromašnih ekonomija. Za male zemlje sa niskim dohotkom multilateralizam je jedina zaštita od solipsizma velikih sila.
U narativu na kome je izgrađen globalni ekonomski sistem došlo je do neočekivanog obrta. Bliži se kraju doba slobodnog protoka roba, kapitala i finansija uspostavljeno posle 2. svetskog rata.
Kada je pandemija pogodila bogate zemlje, na tržištu se za par meseci pojavilo na stotine dijagnostičkih testova. Za sličan napredak u dijagnostikovanju tuberkuloze bio je potreban čitav vek.
Zelena tranzicija u zemljama u razvoju složeniji je proces od reformi iz 80-ih, kada su resursi prosto bivali preusmereni iz javnog u privatni sektor da bi se smanjili javni troškovi.
Pred 20. kongres Komunističke partije Kine SAD su donele niz mera ocenjenih kao objava totalnog ekonomskog rata, kojima se ograničava prodaja naprednih tehnologija kineskim preduzećima.
Da li su naše države sposobne za efikasne intervencije na više frontova, od klimatskih promena i zaštite javnog zdravlja, do inovativnih tehnologija i obnove srednje klase?
U toku je reorganizacija ekonomskih politika, usmerena na proizvodnju, rad i lokalno, umesto na finansije, potrošnju i globalno. Možda će novi model pomiriti političke oponente.
SAD su demokratija u kojoj kritičari otvoreno kritikuju spoljnu politiku svoje zemlje. Ali to je slaba uteha onim zemljama koje Amerika u geopolitičkom nadmetanju sa Kinom tretira kao svoje pione.
Prvi zadatak državnih politika je da poprave štetu koju su hiperglobalizacija i davanje prioriteta tržištu naneli našim ekonomijama i društvima. To podrazumeva oživljavanje duha ere Breton Vudsa…
Razvijene zemlje imaju probleme koji su dugo važili samo za ekonomije u razvoju: kako privući investicije, otvoriti nova radna mesta, podići nivo obrazovanja, podstaći preduzetništvo…
Ruskom invazijom na Ukrajinu, tim flagrantnim kršenjem međunarodnog prava koje vodi u humanitarnu katastrofu, zakucan je poslednji ekser u kovčeg liberalnog poretka građenog od 1989.
Posle dugog mirovanja za vreme kojeg je najveća briga bila deflacija cena, bauk inflacije ponovo kruži svetom. Otvaraju se stare debate o tome kako najbolje zaštititi stabilnost cena.
Poslednje decenije globalizacije i tehnoloških inovacija bile su zlatno doba za ljude sa unosnim veštinama i kapitalom. Oni su od novih tržišta imali koristi. Za radnike su ovo bila teška vremena.
Globalna trka ka dnu je izašla iz mode. Traga se za minimalnim stopama za multinacionalne korporacije, a industrijske politike se vraćaju na velika vrata. Zemljama u razvoju preporučujem oprez.
Nacrt sporazuma država članica G7 podrazumeva uvođenje minimalne globalne poreske stope za najveće korporacije od 15%, kao i da se deo njihovog profita usmeri u zemlje u kojima posluju.
Plan za obnovu infrastrukture vredan dva biliona dolara verovatno će biti prekretnica u američkoj ekonomiji i jasan signal da neoliberalna era i vera u nepogrešivost tržišta odlaze u prošlost.
Ekonomisti nikada nisu prezali od pretresanja velikih pitanja na koja istoričari, sociolozi i politikolozi često polažu ekskluzivna prava, kao što su posledice ropstva u SAD ili uspon desnog populizma.
Evropsko-kineski sporazum otvara suštinski važna pitanja o postpandemijskom globalnom poretku. Mogu li demokratije ostati verne svojim vrednostima ako investiraju u Kinu i trguju sa njom?
Kako je Trump uspeo da osvoji više glasova nego pre četiri godine uprkos lažima, korupciji i katastrofalnom reagovanju na pandemiju? Značaj ovog pitanja prevazilazi okvire američke politike.
Globalni dogovor UN-a od pre 20 godina suprotan je Friedmanovoj doktrini. Potpisalo ga je 11.000 kompanija u 156 zemalja prihvatajući obaveze u domenu ljudskih prava…
U trenutku izbijanja krize Kina je najveći svetski izvoznik ključnih medicinskih proizvoda i obezbeđuje više od polovine potreba za ličnom zaštitnom opremom u Evropi i Americi.
Našim zdravljem i životom ne mogu upravljati samo tržišne sile. Hiljade akademskih radnika širom sveta peticijom upućuju na izlaz iz krize: ljudska bića koja rade nisu samo „resurs“.
Ova kriza je naglasila i u prvi plan izvukla preovlađujuće odlike političkog života. Kao da su se države pretvorile u prenaglašene verzije onoga što su bile pre nego što je pandemija počela.
Ekonomisti su donedavno govorili samo o štetnim efektima egalitarističkih politika na tržišta. Sada ih više brine to što previše nejednakosti podstiče monopole i ugrožava tehnološki napredak.
Ono što zahteva objašnjenje nije relativna retkost liberalne demokratije, već samo njeno postojanje. Ne iznenađuje to što su liberalne demokratije malobrojne, već činjenica da uopšte postoje.
Zemlje sa kojima SAD pregovaraju moraju prihvatati međunarodno priznata radna i ljudska prava. One moraju biti potpisnice Pariskog sporazuma i konvencija za suzbijanje korupcije…
Naš cilj nije samo ponuda preporuka za različite politike, već i nova vizija ekonomske politike koja će biti alternativa tržišnom fundamentalizmu sa kojim se ekonomija danas neopravdano poistovećuje.
Niko ne može poreći da je ekonomska vizija koja u centar postavlja potrošače i tržišta doprinela stvaranju velike količine korisnih dobara. Ali očigledno je da su se u međuvremenu javili i određeni problemi.
Vrednost turske lire se prepolovila. Turske banke i kompanije su zadužene u stranoj valuti, pa lira u slobodnom padu preti da za sobom povuče i veliki deo privatnog sektora.