U nedelju se u Nišu ponavljaju opštinski izbori na dva biračka mesta u opštini Medijana. Rezultati tih ponovljenih izbora neće uticati na činjenicu da je opozicija uspela da osvoji vlast u toj, najvećoj gradskoj opštini. Borba opozicije svim pravnim sredstvima za odbranu biračke volje građana i građanki Niša se nastavlja. Jedna od žalbi podnetih Višem sudu je usvojena. Određeni žalbeni procesi su i dalje u toku. Da li je Niš zaista slobodan grad još uvek ne znamo.
Nakon inicijalnog uzbuđenja izazvanog mogućnošću da je promena moguća, vratili smo se u stanje normalnosti. Nije ni važno ko je na vlasti u gradu. Znamo da se odluke vezane za Niš ne donose u gradskoj Skupštini. Znamo i ko ih donosi. Pobednik niških izbora, dr Milić, nije spreman da to otvoreno kaže. Spreman je da kaže da se o sudbini Niša odlučuje iz centra moći u Beogradu, ali na direktno pitanje Olje Bećković ko upravlja tim centrom moći u Beogradu, nije spreman otvoreno da odgovori. Kao što je i Bećković sugerisala, možda upravo u tome leži tajna njegovog uspeha. Ni u jednom trenutku nije pominjao Aleksandra Vučića. Za lokalne izbore se bavio lokalnim temama. Lokalne funkcionere SNS-a nije štedeo. Ljudi su siti priča o Kosovu, Srebrenici i ekonomskom tigru. I to su priče u kojima, bez obzira na realno stanje stvari, Vučić uvek pobeđuje.
Dr Milić je postavio jednostavna pitanja. Nišlije i Nišlijke, da li vam je dobro? Nišlije i Nišlijke, da li se osećate zapostavljeno? Nišlije i Nišlijke da li želite promenu? S jedne strane dobra taktika, koja je sigurno doprinela da se određeni broj glasača vladajuće koalicije ipak odluči da glas da dr Miliću. S druge strane, odsustvo kritike sistema kakav je uspostavio SNS, i fokusiranje na pojedinačne članove i članice, ne uliva nadu u suštinsku promenu. Bar ne meni. Nespremnost da se građani i građanke Niša pozovu u aktivnu odbranu svojih glasova takođe budi sumnju. Navodno, ta odluka je doneta iz želje da se „sačuvaju niške glave“. Navodno, energija građana i građanki se prosipa na protestima. Navodno, u demokratskoj državi se treba uzdati u rad institucija i koristiti pravne lekove. Naročito u vezi sa osnovama demokratskog uređenja.
Ništa od navedenog nije sporno. Ne može se sa sigurnošću znati kakva bi bila reakcija centra moći iz Beograda na proteste u Nišu. Možda bi popustili pod pritiskom, možda bi se pouzdali u ubačene elemente da izazovu nerede, a možda bi i odmah krenuli sa nasilnim razbijanjem protesta. Građani i građanke Srbije su zaista umorni od protesta koji ničemu ne vode. Naravno, u idealnoj situaciji, treba se pre svega pouzdati u to da će institucije raditi svoj posao. Ali, šta kada institucije ne rade svoj posao? Šta kada vlast nameće svoje odluke degradiranjem institucija?
Na Fakultetu političkih nauka u Beogradu je tokom protekle nedelje bilo burno. Naučno-nastavno veće je za dekana te ustanove izabralo profesora Slavišu Orlovića, koga je više studentkinja optužilo za seksualno uznemiravanje. Tokom sednice Saveta FPN-a, koji je trebalo da potvrdi njegovo imenovanje, studentkinje i studenti su organizovali proteste. Aktuelni dekan je izašao u nekom trenutku i objavio da Orlović nije izabran. Slavlje među studentkinjama i studentima nije dugo trajalo. Maja Gojković, članica Saveta iz redova osnivača, dosetila se da bi trebalo ponoviti glasanje jer je petoro članova podnelo ostavke na članstvo u Savetu. Nakon ponovljenog glasanja, Orlović postaje dekan. Nezadovoljne studentkinje i studenti nastavljaju sa protestima i Orlović podnosi ostavku na mesto dekana.
Ceo ovaj scenario nam je svima dobro poznat. Vlast želi da izgura nešto – Orlović je imao podršku ne samo provladinih članova i članica Saveta, već i provladinih medija – i izguraće to uz pomoć slobodnog tumačenja procedura, pravilnika i zakona. Isto se desilo i u Nišu. Izvlače isprepadanog Rusa, petice postaju šestice, a GIK tumači prigovore kako im odgovara. Samo što u Nišu nije bilo protesta da se ta igra vlasti spreči. I vremena za protest u Nišu više nema. Raspust počinje, porodice odlaze na letovanje, grad će ostati pust.
Protest na FPN-u je uspeo zato što je bio pravovremen i zato što je zahtev bio jasan – ne želimo seksualnog predatora za dekana. Protest u Nišu bi imao šansu da se desio čim je GIK izašao sa „svojim“ rezultatima. U tom trenutku Niš je bio centar (da ne kažem srce) Srbije. Bilo je energije da se izvrši pritisak na institucije, u stvari na članice i članove institucija. Zahtev bi bio jasan – poštujte zakone, poštujte volju građana i građanki. Sada protest ne bi imao smisla. Sada moramo da se prepustimo institucijama i onima (onome?) koji ih kontrolišu. A plašim se da to znači da Niš još neko vreme neće biti slobodan grad.
Peščanik.net, 15.06.2024.
