Republika Srbija, takozvana sekularana država, dobila je Vladu. Na sednici održanoj 1. maja, mandatar za sastav Vlade Miloš Vučević izneo je svoj ekspoze. Prema članu 1a Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji 1. maj je državni praznik, a prema članu 3 istog zakona, državni i drugi organi ne bi trebalo da rade kada su državni praznici. Međutim, rok za formiranje Vlade je bio 6. maj, a kako smo već navikli, vladajuća većina voli da razvlači rokove do krajnjih granica. Vlada nije ni formirana, a već je krenula s kršenjem zakona, čisto da podsete prosečnu građanku i građanina čemu mogu da se nadaju.
Građanin može, uz kršenja zakona, da se nada i povećanju plata i penzija, da se nada novim radnim mestima, možda i vojnoj službi, možda nekom sukobu (jer nas svi mrze), ali, generalno, može se nadati svim onim lepim stvarima koje nam se nude poslednjih dvanaest godina. A čemu bi mogla da se nada građanka takozvane sekularne države Republike Srbije, ako je suditi po ekspozeu Miloša Vučevića? Apsolutno ničemu, jer građanka ne postoji. U tom ekspozeu žena ne postoji kao ljudsko biće.
„Žene su svetinje svakom rodoljubu. Žena mora biti poštovana, zaštićena, osnažena. Ženi se uvek mora ukazati dužno poštovanje, jer je ona simbol obnove, rađanja i pobede. Žena donosi na svet novi život i to je čini bićem koje je zapravo najsličnije Bogu. Zato će mi se uvek buditi najdublje osećanje prezira i odvratnosti prema svakom nasilniku koji digne ruku na ženu, prema onome koji ženi, nečijoj majci, sestri, ćerki naudi na bilo koji način, a pogotovo ukoliko se usudi da pokuša da joj oduzme život.
U zaštiti žena država uvek mora da bude budna, beskompromisna i oštra. Prema onima koji bi da ubiju ženu, donosioca novog života niko, a pogotovo nacionalno svestan pojedinac, ne može i ne sme da ima samilosti. Žene će u Srbiji imati ista prava i iste početne pozicije kao i muškarci.
Mi ne stvaramo društvo jednakih u prihodu. Ovo nije i neće biti Vlada koja će promovisati ideje uravnilovki i samoupravnog socijalizma. Mi stvaramo društvo jednakih u pravdi, jednakih u pristupu i društvu jednakih šansi. U tom društvu nema, nije bilo i neće biti mesta za bilo kakvu vrstu verske, rasne, nacionalne ili etičke netrpeljivosti.“
Iako mandatar kaže da će žene, u ovoj takozvanoj sekularnoj državi, imati ista prava i iste početne pozicije kao i muškarci, pre toga nas je upoznao s tim kako Vlada na čijem je čelu vidi ženu. Žena je svetinja, simbol, biće. Žena je nečija. Svetinja nikada neće da zatraži pravnu zaštitu, simbol nikada ne ide kod lekara, biće zapravo najsličnije bogu ne mora da školuje decu. Nečija majka, sestra ili ćerka nije subjekt. Čak i kao objekat obožavanja, ostaje objekat, bez sopstvenih prava i ljudskosti. Prava i zaštitu dobija zato što je nečija, pre svega „nacionalno svesnog pojedinca“. Jer ona obnavlja naciju.
Građanka dalje može da se nada napadu na njena prava, pre svega napadu na pravo da samostalno odluči da li će učestvovati u obnavljanju nacije. Izbor Milice Đurđević Stamenkovski za ministarku za brigu o porodici i demografiji jasno to pokazuje. Svoj stav o pitanju abortusa Đurđević Stamenkoski je iskazala pre dve godine komentarišući donošenje zakona u Mađarskoj o obaveznom slušanju otkucaja srca fetusa pre pobačaja.
„Pa ako je polazište da nije u pitanju lišavanje deteta života, ne znam šta ih uznemiruje u tome. Mislim da je to jedna dobra praksa, da one koje žele pobačaj, da se preispituju još jednom. Sveopšti utisak je da se sugeriše da je svet jedno opasno mesto za život. Ovo je borba između dobra i zla. Stalno vidim tekstove o tzv. akušerskom nasilju. Pa čekajte, naše bake su se na livadi porađale. Nijedna žena se nije pokajala što je rodila dete, a mnogo njih se pokajalo što je izvršilo abortus. Valjda se i taj muškarac pita nešto. Ja sam žensko, ali nije u redu, valjda se i muškarac pita nešto.“
Pošto je postala ministarka, najavila je da će Srbija preuzeti „dobra iskustva Mađarske“ na polju demografske politike. Svoj stav je potvrdila i krajem 2023. godine, manipulišući brojem izvršenih abortusa:
„Problem steriliteta u Srbiji je epidemija. Videla sam kroz kakve sve probleme prolaze roditelji, majke, samo da uđu u proces vantelesne oplodnje. U istoj zgradi, godišnje se izvrši 100.000 abortusa. To je 100.000 duša koje nisu rođene, to je 100.000 manje Srba. Ne želim da ulazim ni u čije privatne odluke, ali sam morala da se zapitam – šta bi bilo kada bi te majke koje su došle da izvrše abortus, samo prošle kroz taj hodnik gde su došle one koje se bore za život? Da li bi promenile odluku i dale priliku toj maloj duši da se rodi? Jako je važno da dignemo svest o tome i da stanemo iza svih tih ljudi!“
Kao ministarka najavila je: „… planiram da pod mojim rukovodstvom resor za porodicu i demografiju pretvorim u pogon nacionalnog preporoda.“ A u tom pogonu, žene nisu ni svetinja, ni simboli, ni bića najsličnija bogu, one postaju rasplodne krave. Žene, šta smo odlučivale, odlučivale smo. Od sada možemo da očekujemo da ćemo biti posramljivane i prozivane za svoje odluke ili, u najgorem slučaju, da će najintimnije odluke donositi neko umesto nas.
Novi kurs je brzo prepoznat i prihvaćen. U petak, gostujući na jutarnjem programu televizije Prva, profesor Fakulteta političkih nauka Dragan Simeunović, upitan da prokomentariše godišnjicu masovnog ubistva u osnovnoj školi u Beogradu, krenuo je u više nego neprimerenu tiradu o broju izvršenih abortusa: „Dece je sve manje, sve su dragocenija, mi smo sami krivi. Imamo 200.000 abortusa godišnje, za 10 godina to je 2 miliona mladih ljudi, sutra kad ste bolesni bi vas vodili kod lekara… Ali mi živimo na kontinentu i u društvu u kome vlada egoizam. Mi prosto ugađamo samo sebi, a ne radimo na onome što se zove vitalnost društva.“ Nastavio je sa dobro poznatim ultranacionalističkim narativom o tome da se među Albancima rađa mnogo dece i da oni zbog toga uživaju podršku SAD-a. Onda se vratio na problem abortusa koji naziva „čedomorstvom“, bez ikakve intervencije voditeljke. Sve to kao komentar na masovno ubistvo u jednoj osnovnoj školi.
S novom Vladom, građanke, za sada još uvek (makar na papiru), sekularne države nemaju čemu dobrom da se nadaju. Mandatar Vučević je svoj ekspoze završio rečima: „Slava Bogu!“ Ministarka za brigu o porodici i demografiji se prekrstila po potpisivanju svog imenovanja. A mi građanke možemo samo da se oslonimo jedna na drugu. I da se aktivno borimo za sebe i svoja prava.
Peščanik.net, 07.05.2024.
FEMINIZAM
