Ako bismo prethodnu sedmicu u Srbiji saželi u četiri S, bili bi to srbovanje, skupština, seksizam i sluđenost.
Srbovanje
Ko ume bolje da srbuje od predsednika skoro svih građana i građanki Srbije? On je srbovao u UN-u, srbovao, pa se presrbovao. Na (pasivno) agresivno srbovanje je tamo dobio odgovor kakav bi trebalo da dobije na svakom mestu i u svakoj prilici. Vanesa Frejzer je lupila šakom o sto, rekla pravila su pravila, dogovori su dogovori i ne mogu se optuživati članice zvaničnih delegacija da lažu. Naš toksični muškarac bez obzira na to ne ispada iz uloge, kaže vi ste nervozni i nastavlja tri minuta glume za domaću publiku. Zbog toga je i otišao. Sve je farsa, sve je performans, o posledicama ćemo misliti sutra. Danas se samo mora ostati na vlasti. Ostaće se na vlasti izgradnjom toksične, napete atmosfere po meri toksičnog, napetog muškarca. Svi nas (njega) mrze, svi nam (njemu) žele zlo, svi nam (njemu) žele uništenje. Ali nas (njega) i izuzetno poštuju i cene. Čak i odvratni Slovenci i Nemci.
Skupština i seksizam
Gde je srbovanje tu je i seksizam. U srbovanju našem toksičnom muškarcu parira, ili bar pokušava, Miloš Jovanović, predstavnik koalicije NADA koja je odlučila da ne učestvuje na svim lokalnim izborima koji će se održati 2. juna. Tokom prvog redovnog zasedanja Skupštine, Jovanović je izrekao svoj stav o Kosovu i Republici Srpskoj, braniće ih, kaže. Ali kako da ih brani jedan Francuz, ističe Milenko Jovanov. Da ilustruje koliko je Miloš Jovanović Francuz, slika nam sliku čoveka koji srbuje i gura nas u rat kako bi se oprao od činjenice da je u mladosti „šetao sojke po Šanzelizeu“. Predsednica Skupštine, Ana koja je tu, ne reaguje. Reaguje Borko Stefanović koji ukazuje da nije u redu žene nazivati sojkama. Ana ne reaguje, daje repliku Jovanoviću. Jovanović se hvata u zamku i kreće u dokazivanje srpstva. Jeste mu žena Francuskinja, ali je rodila dva muškarca kojima su podarili najsrpskija moguća imena. Ana sada reaguje i demonstrira zašto je tu. Kaže Ana: „Dobar mi je bio ovaj vaš komentar da je rodila dva muškarca, a ne dvoje dece. Malo seksistički, ali nema veze, prođe. Bravo! Baš lep primer iz Narodne skupštine Republike Srbije. Možda zato nemate nijednu ženu u poslaničkom klubu. Po tome se razlikujemo. Imate jednu, dve?“ Bravo, Ana, bravo. Orlić to ne bi izgovorio, Orlić ne bi mogao to da izgovori. Ovako ostaje zabeleženo da je predsednica Skupštine, žena, lezbejka, prozvala opozicionog poslanika za seksizam, ne samo njega, već i ceo poslanički klub. Jovanovićeva izjava jeste problematična, zbog srbovanja i zbog seksizma, ali ništa manje od „sojki na Šanzelizeu“. Ana koja je tu bi mogla prvo da se pozabavi seksizmom u svom poslaničkom klubu.
Sluđenost
Ne znam kako vi, ali prateći dešavanja na opozicionoj sceni, osećam se kao da sam upala usred sedme sezone tinejdžerske serije gde su svi već bili sa svima, obrnuli par krugova, ima dosta istorije, i ništa mi nije jasno. Ko je s kime, ko je ostao u prijateljskim odnosima nakon raskida, ko se i dalje mrzi, a ko uživa u novostečenoj slobodi. Svaki lokal je priča za sebe, ko će to pohvatati. U takvoj situaciji postoje dve mogućnosti. Skinuti sve epizode i odgledati 6,5 sezona kako bi se pohvatali svi konci, izgubiti nedelje života i na kraju izgubiti interesovanje, ili se prepustiti priči i shvatiti da je, na kraju krajeva, ljubav najvažnija. Ja odlučujem da se prepustim priči.
Medijska reakcija na dešavanja na opozicionoj sceni je donekle očekivana. Prorežimski mediji zadovoljno trljaju ruke, dovode analitičare, komentatore i sve koji su spremni da pričaju o tome kako je cepanje opozicije nešto najgore što je moglo da im se desi. Čak im dozvoljavaju i da pričaju protiv Vučića. Opoziciono nastrojeni mediji dovode aktere događaja kako bi objasnili situaciju, što dovodi do još veće sluđenosti građana i građanki. Raspad koalicije „Srbija protiv nasilja“ jeste loš. Gore od toga je što se opozicija u ovoj situaciji, kao i u noći nakon decembarskih izbora, loše snašla. Ne bih se složila da je katastrofalno i ne bih se složila da nemaju nikakvih šansi na junskim izborima. Šansa postoji ako prestanu da se bave razlozima razilaženja i ako se prepuste priči. A priča je izuzetno konkretna. Lokalni izbori, lokalni problemi. Srbovanju tu nema mesta.
Peščanik.net, 27.04.2024.
