Juče je na Platou ispred Filozofskog fakulteta održan protest studenata u organizaciji grupe građana „Kreni-Promeni“. Studenti su zahtevali smanjenje školarina za 30%. Prethodno su pokrenuli onlajn peticiju i predali preko 14 hiljada potpisa ministru prosvete i rektorki. Nakon što je njihov zahtev odbijen i proglašen nerazumnim, studenti su ispunili obećanje i preduzeli naredni korak u vidu javnog protesta.
Zašto studenti zahtevaju smanjenje školarina? Dva su razloga koje navode i oni su različitog karaktera. Prvo, studenti, odnosno mladi iz grupe „Kreni-Promeni“, smatraju da je postojeća kriza u značajnoj meri pogodila studente i njihove roditelje, te da je zbog toga neophodno smanjiti cenu školarine, jer će u suprotnom određeni broj studenata morati da odustane od studija. Drugo, oni smatraju da se prelaskom na onlajn nastavu značajno smanjuje kvalitet same nastave, te da usluga koju dobijaju ne odgovara ceni koju plaćaju. Takođe navode da su mnogi fakulteti u prolećnom semestru samo kačili prezentacije umesto držanja stvarnih onlajn predavanja čime su prekršili svoje ugovorne obaveze.
Ova dva argumenta suštinski su različita i polaze iz dve suprotne ideološke pozicije. Prvi argument sugeriše da je obrazovanje javno dobro koje mora biti dostupno svima. Dostupnost ne mora značiti da je obrazovanje besplatno za sve, već se može odnositi i na razumnu svotu novca koju je potrebno izdvojiti ukoliko želimo da studiramo. Drugim rečima, logika ponude i potražnje koja bi dovela do optimalne tržišne cene obrazovnih usluga nije primenjiva na javna dobra i usluge. U okviru ove pozicije, obrazovanje se razume kao pravo koje nam se garantuje u demokratskom društvu, a ne kao preferencija kojom zadovoljavamo sopstvene želje i hirove.
Sa druge strane, drugi argument sugeriše da je obrazovanje tržišna usluga za koju kao pojedinci izdvajamo onoliku svotu novca koju nam prodavac usluge, u ovom slučaju fakultet, traži. Niko sem onoga ko nam uslugu nudi ne bi trebalo da se meša u odluku o tome kolika će biti cena usluge, a ništa sem maksimizacije zarade ne bi trebalo da ima uticaja na formiranje te cene. Drugim rečima, u okviru ove paradigme, država je tu samo da kontroliše da li su ugovorne obaveze ispunjene.
Dve suprotstavljene ideološke pozicije studenti su objedinili u vidu zajedničkog zahteva koji je svima prihvatljiv. Na taj način su zakoračili izvan uskih studentskih interesa i obratili se čitavom društvu pozivanjem na principe pravde, kao temeljne principe jednog društva. Ponudili su dva različita razumevanja pravde i pokazali da oba vode istom cilju, u ovom slučaju smanjenju školarina za 30%.
Šta se u kontekstu opozicione borbe može naučiti iz ove studentske taktike? Prvo, čini se da saradnja sa onima sa kojima se ideološki ne slažemo može biti plodonosna ukoliko pronađemo zajednički cilj koji se može pravdati na različite načine. U tom slučaju sam cilj izbija u prvi plan, a pošto ga pravdamo na različite načine, savezi sa neistomišljenicima traju onoliko koliko nam je potrebno da cilj ostvarimo. Drugo, ukoliko želimo da sklapamo široke saveze, a istovremeno ostanemo verni svojim ideološkim pozicijama, neophodno je strateški birati one oblasti u kojima je to moguće učiniti. Drugim rečima, ukoliko različite opozicione opcije istupaju zajedno u nekoj budućoj borbi (recimo u borbi za oslobađanje RTS-a), svako pominjanje Kosova može biti samo put u propast.
Autor je student master studija na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Peščanik.net, 25.09.2020.
