Omladinci jevrejske države napadaju Palestince na ulicama Jerusalima, kao što su nekad hrišćanski mladići napadali Jevreje na evropskim ulicama. Izraelci jevrejske države divljaju na društvenim mrežama, šireći mržnju i želju za osvetom u nezapamćenim dijaboličnim razmerama. Ovo su deca nacionalističke i rasističke generacije – Netanjahuovo potomstvo.

Već pet godina ne slušaju ništa osim podstrekivanja, zastrašivanja i propagiranja supremacije nad Arapima od pravog učitelja ove generacije, premijera Benjamina Netanjahua. Nijednu ljudsku reč, nimalo saosećanja ili jednakog tretmana.

Odrastali su uz provokatorski zahtev za priznavanje Izraela kao „jevrejske države“ i izvukli neizbežne zaključke. Čak i pre bilo kakvog opisa šta znači jevrejska država – da li će to biti država koja namotava tefilin, ljubi mezuzu, blagosilja bajalice, zatvara se na sabat i pridržava se strogih zakona o ishrani – mase su shvatile.

Rulja je prva internalizovala pravo značenje: jevrejska država je država u kojoj ima mesta samo za Jevreje. Sudbina Afrikanaca je da budu poslati u istražni centar Holot u Negevu, dok Palestinci moraju da trpe pogrom. Tako stvari funkcionišu u jevrejskoj državi: samo na taj način ona može biti jevrejska.

U jevrejskoj državi u nastajanju nema mesta ni za Arapina koji se trudi da bude dobar Arapin, poput pisca Sajeda Kašua. U jevrejskoj državi, predsednica plenarne sednice Kneseta Rut Kalderon (iz Ješ Atida – sa „centra“ političke mape, razume se) prekida arapskog poslanika Ahmeda Tibija (Ujedinjena arapska lista), koji se uzrujan upravo vratio iz posete porodici ubijenog arapskog dečaka iz Šuafata, drsko mu spočitavajući da treba da pomene i tri ubijena jevrejska tinejdžera (iako je neposredno pre toga baš to učinio).

U jevrejskoj državi Vrhovni sud odobrava rušenje porodične kuće osumnjičenog za ubistvo čak i pre nego što je osuđen. Jevrejska država usvaja rasističke i nacionalističke zakone.

Mediji u jevrejskoj državi rastežu ubistvo tri učenika ješive, dok skoro potpuno ignorišu sudbinu nekoliko palestinskih mladića istih godina koje je vojska poubijala u proteklih nekoliko meseci, obično bez ikakvog razloga.

Niko nije odgovarao za ova dela – u jevrejskoj državi postoji jedan zakon za Jevreje a drugi za Arape, čiji su životi jeftini. Nema nagoveštaja poštovanja međunarodnih zakona i konvencija. U jevrejskoj državi, sažaljenje i ljudska osećanja postoje samo za Jevreje, a prava samo za izabrani naroda. Jevrejska država je samo za Jevreje.

Nova generacija koja odrasta u toj državi je opasna, i za sebe i za svoje okruženje. Netanjahu je njen ministar obrazovanja; militaristički i nacionalistički mediji služe joj kao pedagoška epska pesma; obrazovni sistem koji je gura u Aušvic i Hebron je njen vodič.

Novi sabra (rođeni Izraelac) predstavlja novu vrstu, razdražljivu i otvoreno i intimno. Nikad nije upoznao svog palestinskog vršnjaka ali zna sve o njemu – sabra zna da je to divlja životinja, rešena jedino da ga ubije; to je čudovište, terorista.

On zna da Izrael nema partnera u miru, jer to je bezbroj puta čuo od Netanjahua, ministra inostranih poslova Avigdora Libermana i ministra ekonomije Naftalija Beneta. Od Jaira Lapida je čuo da su to „zoabiji“ – što je podrugljiva aluzija na Hanin Zoabi (Balad).

Biti levičar ili tražiti pravdu u jevrejskoj državi smatra se zločinom, civilno društvo se smatra izdajničkim, istinska demokratija zlom. U jevrejskoj državi – o kojoj ne sanja samo desnica nego i navodni levi centar, uključujući Cipi Livni i Lapid – demokratija je maglovita.

Najveći problem jevrejske države nisu skinhedi – to su pobožni prevrtači očima, barabe, ekstremni desničari i naseljenici. Nije margina, nego većna društva, ona koja je delom vrlo nacionalistički nastrojena a delom ravnodušna.

U jevrejskoj državi nema ni traga od biblijskog propisa da se prema manjini (neznancu) bude pravedan. Nema više Jevreja koji su marširali sa Martinom Luterom Kingom ili sedeli u zatvoru sa Nelsonom Mandelom. Jevrejska država, koju Izrael zahteva da Palestinci priznaju, prvo mora da prizna sama sebe. Na kraju krajeva, na kraju ove strašne nedelje, izgleda da jevrejska država podrazumeva rasističku, nacionalističku državu, namenjenu samo Jevrejima.

 
Haaretz, 06.07.2014.

Preveo Ivica Pavlović

Peščanik.net, 10.07.2014.