U nedeljama pre izbora, ankete jasno ukazuju na ishod bez pobednika. Nijedan od dvojice kandidata za premijersko mesto, ni Gadi Ajzenkot ni Benjamin Netanjahu, neće uspeti da osvoji potrebnu većinu od 61 mandata kako bi koalicija bila stabilna. Za obojicu naizgled postoji i alternativno rešenje. Netanjahu bi mogao da teži pat poziciji kako bi ostao na mestu predsednika vlade. Ajzenkot bi mogao da oformi manjinsku vladu uz spoljnu podršku Zajedničke liste (Mešutefet). U oba scenarija Izrael će vrlo brzo ponovo ići na nove izbore.
Ali postoji i treći put: vlada jedinstva zasnovana na ravnopravnom partnerstvu koju bi predvodili zajedno Ajzenkot i Netanjahu. Svojim pristalicama će objasniti da je u pitanju „cionistička vlada“ koja će se pobrinuti za bezbednost države i izbaciti iz igre „radikalne igrače“ Jaira Golana i Itamara Ben Gvira, kao i arapske partije. Bibisti će se radovati što njihov lider, iako oslabljen, ostaje na vlasti. Tabor „Samo ne Bibi“ će se utešiti koalicijom koja će zaustaviti režimski prevrat i ostale strahote odlazeće vlade.
Obe strane se uzdržavaju od pominjanja ovakvog scenarija iz poznatih razloga. U toku kampanje se ne pruža ruka protivniku. Pa ipak, i Ajzenkot i Netanjahu šalju takve signale. Krenimo od pretendenta na lidersku poziciju. Ajzenkot je objavio da se snažno protivi uspostavljanju palestinske države („svako ko podržava ideju palestinske države živi u zabludi“) i opisao Palestince kao zaklete neprijatelje u poslednjih 175 godina. Ovakve izjave su protumačene kao udica za razočarane Netanjahuove desničarske birače koji razmišljaju o promeni strane. Ajzenkot izbegava svaki nagoveštaj levih stavova ili veza sa ličnostima kao što je Jair Lapid, omražen među Likudovim biračima. Ali teško je poverovati da je sve taktika. Ajzenkotova slika u javnosti počiva na integritetu i pouzdanosti, a ne na lukavstvu i spletkarenju koji se vezuju za Netanjahua. Kako god, eto osnove za saradnju nakon izbora: dvojica boraca protiv palestinske države. Ideološke razlike između Jichaka Šamira i Šimona Peresa, partnera u sada već legendarnoj vladi nacionalnog jedinstva iz osamdesetih, bile su znatno veće.
Sa svoje strane, Netanjahu se trudi da ublaži kahanističke1 elemente u Likudu. Tako se oslobodio ekstremista u svojoj partiji kao što je Tali Gotlib, a upražnjena mesta pokušava da popuni umerenijim političarima. Posle četiri godine tesne saradnje pokušava da se distancira i od Ben Gvira. Bibijeva toksična propagandna mašinerija je ublažila napade na Ajzenkota, koji se uzdržava od podrške kampanji „Samo ne Bibi“ i ličnih napada na premijera. Štaviše, Ajzenkot obećava da će „ujediniti“ Izrael, a kako bolje ujediniti zemlju nego pružanjem ruke političkom protivniku u zajedničkom delanju za „jevrejsku, demokratsku, snažnu, naprednu i sigurnu državu u duhu Deklaracije o nezavisnosti“ koju obećava njegova partija Jašar.
Naravno, u stvarnom životu parole nisu dovoljne. Netanjahu će bez sumnje reći sve kako bi opstao na vlasti, pa ako treba i napraviti koaliciju sa svojim takmacem kao što je to činio u prošlosti. Bez oklevanja će prihvatiti Ajzenkotove zahteve za formulisanje doktrine nacionalne bezbednosti i oporavak sistema obrazovanja.
Nadajmo se da Ajzenkot nije naivan. On je već bio u vladi sa Netanjahuom, gde je bio ponižavan i na kraju izbačen. Sigurno ne želi da svoju karijeru završi kao Beni Ganc, nekadašnja nada bloka promene, koji je izvršio političko samoubistvo spasavajući Netanjahua od poraza. Prva tačka Ajzenkotove političke platforme je državna istraga o pokolju od 7. oktobra 2023, što je zahtev koji Netanjahu do danas tvrdoglavo odbija. To deluje kao velika prepreka postizanju sporazuma između njih. Ajzenkot tu ne bi smeo da popusti.
Rezultati anketa uporno pokazuju podjednaku podršku za oba ova bloka. Bez obzira kakve će obrte kampanja doneti, ako konačni rezultati budu nalik trenutnim predviđanjima, opcija ujedinjenja će opet biti na dnevnom redu.
Aluf Benn, Haaretz, 08.09.2026.
Prevela sa hebrejskog Alma Ferhat
Peščanik.net, 03.10.2026.
IZRAEL / PALESTINA
