Verovatno je najteže razumeti tvrdnju koja se često ponavlja kako je trebalo sačuvati domaće banke, a ne dozvoliti da strane banke preuzmu finansijsko tržište. Opštija je politička poruka da bi trebalo da profit stiču domaći, a ne strani preduzetnici. Konačna politička preporuka bila bi nacionalizacija stranih banaka i preduzeća. Zašto je te zahteve teško razumeti?

Uzmimo banke. Domaće banke bile su osnovni mehanizam ratne privrede koja je osnovni razlog dugoročne nerazvijenosti i siromaštva. Dovoljno je setiti se inflatornog finansiranja države i konačno hiperinflacije.

Pored toga, banke su služile kao sredstvo masovne prevare, za šta je dovoljno prisetiti se kolika se kamata obećavala štedišama i pogledati slike sa redovima ljudi koji su često čitavu noć čekali da svoj novac povere jednoj ili drugoj patriotskoj banci, da bi najčešće završio na nekom privatnom računu negde u inostranstvu.

U tome Srbija nije jedinstven slučaj, naravno. Ova finansijska kriza svakako potvrđuje, ako je to nekome bilo nepoznato, da slične, mada usavršenije, finansijske mahinacije nisu strane bilo čijem bankarstvu.

No, u Srbiji se stranim bankama zamera pre svega to što su obezbedile povećano kreditiranje domaćinstava i korporacija. I zaista, da je sačuvan nasleđeni domaći bankarski sistem, kredita bi bilo mnogo manje, a najviše bi se govorilo o enormnim troškovima sanacije, koji se lako mogu sagledati na opsežnom svetskom iskustvu.

Jeste, kaže se, ali strane banke kreditiraju da bi stekle profit. Koji bi bio naš, a ne tuđi, kada bi banke bile domaće. A da bi se to osiguralo, nacionalizacija banaka i profitabilnih preduzeća bi bila najbolje rešenje, pa bi patriotski političari ulagali u nacionalne i državne interese. Kao nekada. Tu nesposobnost učenja na iskustvu zaista je teško razumeti.

 
Blic, 21.09.2011.

Peščanik.net, 21.09.2011.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija