Foto: Predrag Trokicić
To je onaj dečak koji rado pokazuje svoje amimično lice, jednu sasvim originalnu, ispeglanu fizionomiju lišenu grimasa. Ko zna kriju li se iza tako umrtvljene facijalne scene bilo kakve emocije? Idealno je da ih šef policije nema, jer basterkitonovski gard pomaže u takvoj službi. Ne bi smelo da se zna šta policajac misli a šta smera, pa je tako možda Nebojša Stefanović oduvek bio najbolji kandidat za ovo što je sada.
Emocije, da vidite čuda, ne bih tek tako odbacio kao činilac brzog kretanja ka vrhu ovog pouzdanog starmalog vladajuće klike. Sve se dogodilo jedne večeri kada se mladi obožavalac histerika u nadiranju, ukazujući na jasne božanske odlike svog idola, javljajući se u živi program, predstavio kao Nebojša iz Beograda. Nesiguran u sebe, nezadovoljan pred ogledalom, Vučić voli samo one koji zavole njega pa tu ljubav razglase po svetu. Pred Nebojšom je sve bilo otvoreno: čist je bio put, a video se i vrh.
On je policajac koji veruje a ne sumnja, ne postavlja pitanja, živi u senci svog gipsanog boga jer je najpouzdaniji maneken njegove nastrane apoteoze. To je srećna i opčinjena žrtva koja neizmerno uživa u svojoj ulozi, njegov je udvarački mazohizam neiscrpan. Možda je jedino Vulin za nokat ispred njega. Ali, Vulin nikada nije bio sposoban da kontroliše svoje glupe ispade, mada su Nebojšine ekspresije daleko opasnije.
Pre dva dana Vučić je postavio svog malog ljubimca na opasno važno mesto: Sekretar saveta za nacionalnu bezbednost. Pre toga je odatle sklonio sebe lično, jer je ta pozicija za predsednika države činilac funkcionalnog rascepa i rukovodeće šizofrenije. Savet jeste dužan da o delikatnim pitanjima državne bezbednosti informiše predsednika, a Vučić više nije u stanju da opšti ni sa samim sobom. I nije potpuno, ili nije uopšte razumeo suštinu rada tajnih službi.
Šta je onda navelo predsednika da građanina N.S, trenutno na položaju ministra policije, metne na mesto koje ga dovodi u lagodnu, ali nemoguću poziciju: da kontroliše one koji kontrolišu sve druge. Nebojša je postavljen na čeku, odakle bi mogao da vidi šta to rade službe. No, to je samo privid i krupna zabluda; službe imaju (ostvarivu) ambiciju da vide sve a njih niko. Tako je i Stefanović više predmet a nimalo posmatrač, jer čovek o tom poslu nema pojma, niti će kao sekretar bilo šta saznati. Njegova je moć nesumnjiva ali još neostvariva.
Vučić voli odanost podređenih, ali to je samo prvi uslov za uspon. Ništa nije moguće bez dokazivanja vrhunske lojalnosti. Izmišljeni atentat u Jajincima „na premijera i njegovu porodicu“ bio je idealna scena za uzlet Stefanovića. Obećao je brzu i detaljnu istragu, objavio da se samo u podnožju Avale nalazilo preko 80 opasnih lica. Na konferenciji za medije postrojio je iza sebe specijalce sa dugim cevima i muško-žensku ekipu telohranitelja. Izgledao je kao golobradi vođa bande, koja se snebiva i ne zna šta bi sa takvim vođom: niti da ga sledi, niti da beži.
No, to nije ono najvažnije, jer je on, pošto se ukazao kao centar sile, još i govorio. Njegova beseda je bila ritualno dokazivanje odanosti, ne samo Vučiću, nego i njegovoj porodici. On (AV) se ne boji za sebe nego za njih, rekao je nadahnuti ministar. Taj patetični izliv teških i mutnih emocija bio bi nedovršen, da Nebojša nije otkrio Vučićevu porodičnu tajnu: „Vučić ima samo jednu slabost, to je njegov brat Andrej, i ima samo jedan strah, a to je strah za brata, kao što njegov brat Andrej ima jednu slabost, a to je Aleksandar“.
Ono što bi moralo da bude pokazivanje legitimne sile države pretvorilo se u potresnu potragu za zaštitom i razumevanjem bratske slabosti prve porodice, a sve to u melodramskom tumačenju tronutog ministra policije.
Ipak je apsolutno poverenje gospodara Stefanović stekao proglasivši sebe nenadležnim u slučaju rušenja Hercegovačke. Njih dvojica su iste večeri zaslužili za sebe časno ime fantoma koji ukida ljudska i imovinska prava, i razara sve što se vidi ili ne vidi. Ta dvoglava utvara, koja je u izbornoj noći bacila pod noge pravnu državu, postala je u svojoj razbojničkoj simbiozi nerazdvojno bratstvo. I ono čezne za čuvanjem večne tajne o tome čije je lice bilo iza pletene čarape. Prirodno je da čuvar takve tajne može biti samo jedan: doktor Stefanović!
Više akademskih radnika našlo je da je dr Stefanović plagijator. Rad se ionako ne može definisati, jer je traljava kompilacija, krajnje nevešto prepisana. Grandiozna nepismenost očita je u segmentima koji bi mogli da budu Nebojšin rukopis. Profesorka Danica Popović je pozvala ovog doktora na javnu raspravu o njegovoj tezi, tvrdeći da je u opticaju ne samo plagijat, nego da NS uopšte ne zna o čemu je pisao.
Doktorat je opstao, jer je Vučić lično potvrdio njegovu autentičnost i naučnu zasnovanost, a proglasio šarlatanima sve koji sumnjaju.
Možda ovo uzdizanje ipak nije vrhunac u kadrovskom sprintu Nebojše Stefanovića. Zar nije Vučić obećao da će do 2019. odrediti svog naslednika, ako mu dosadi da vlada. Poput familije Kim, Aleksandra Lukašenka ili danskog kralja. Izgleda da je Nebojša ozbiljan kandidat za princa, dečko koji obećava i daje, može se od takvog plastelina stvarati i oblikovati figura koja opstaje u lošim i najgorim vremenima.
Ne znam tačno koji to dan beše, ali jednom godišnje u Makišu se održava policijski festival, slet sa vežbama snage i spretnosti. Pokazivanje moći koja bi morala da ohrabri i uplaši, kako koga. Na čelu te parade, već godinama je ministar Nebojša, od pre dva dana i stražar nad tajnim službama.
Nebojša iz Makiša postaje nečitljivo lice zgodno za sve funkcije, oslonac režima, dika Familije, ugledni naučni radnik vlasti, čuvar sile, onaj što ume beskrajno da voli. Čovek koji sasvim sigurno stasava i zri, postaje neizbežan, nasušan i opasan. I izrasta u još jednu Vučićevu slabost, koja kod vođe izaziva osećaj spokoja i pouzdanja, ali i strepnje, neverice i neobjašnjive jeze.
Peščanik.net, 09.11.2017.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Ljubodrag Stojadinović (see all)
- Biro za izgubljene - 19/04/2024
- Jedan dan sa Dadom Vujasinović - 12/04/2024
- Šapićev hod po grobovima - 05/04/2024
