Oglasile su medijske „svirale“ da neko ima kozje uši i da u vrhu vladajuće koalicije ima nesloge – navodno oko Vuka J.

To je ona ljupka priča o caru Trojanu koji je tu manu skrivao ali su je svi znali. Niko nije smeo naglas da kaže pa ni onaj pastir koji je tajnu poverio zemlji – i njegova je svirala razglasila carevu i naravno državnu tajnu. Akademik ruski D. Lazarev zavirio je iza ljupke priče i otkrio: reč je o imperatoru Trajanu koji je između 98. i 117. vladao imperijom – imao je neku opekotinu koja je bila zahvatila i uši pa je krunu-šlem sa insignijama SPN – Senatus populusque romanorum navlačio na uši da se mana ne vidi. Bio je veliki graditelj, tu na Dunavu kod Kladova. Priču znamo i pouku da se tajna ne može sakriti i kada je svi demantuju. A demantuju se samo tačne vesti, kako je govorio onaj stari državnik. Ostavimo priču, pa i akademika Lazareva sa njegovim otkrićima – kod nas je to maestralno radio Milan Budimir na temelju toponima i legendi. Buka i povika se podigla oko ministra V. J. koji vodi spoljne poslove Republike i leti s kraja na kraj planete sa svojom pričom o Kosovu i o tome kako se to pitanje može rešiti – a niko ga nije ni počeo rešavati. Legendarni Vuk J. je na udaru jer navodno „vrši opstrukciju pregovaračkog procesa oko Kosova“. On udara „u zid umesto da ga preskoči“. Biva tako, na vuka povika a lisice meso jedu. Nije jedini on tu u pitanju, jer ni drugi nisu ni pokušali da zid preskoče. Nesrećni Vuk J. ništa uradio nije oko Kosova a ni drugi se nisu pretrgli. Nisu u pitanju dakle samo njegove uši jer i drugi su isti u Vladi koja je zaista u krizi od dana kada je formirana i ostaće takva dok je druga ne smeni. Neki mu to otvoreno zameraju da bi prikrili da su to isto radili, odnosno da ništa uradili nisu. Zameraju mu da se sada nalazi u Rusiji „gde brani Putina od demonstranata“. Niko pouzdano ne zna kada je to bilo – valjda na sednici GO DS – i svi ponešto demantuju. Uzalud. Svi znamo ko Vuku J. daje instrukcije za vođenje spoljne, pa i proruske politike. Šef države B. Tadić je navodno na toj sednici opomenuo sve: „Ne smemo jedni drugima da radimo o glavi“. A zna se da to svi čine. Samo ustavni poglavar države ne vidi da i njemu baš snuju oko glave uoči izbora kojih će oko Đurđevdana biti. Aždaje se – zna se – oko tog praznika uznemire.

I sve je zapelo oko tog kosovskog zida koji svima odgovara i koji niko i ne namerava da preskoči.

Vuk J. udara glavom o taj zid i to godinama, ali i drugi to čine, samo neki bolje to skrivaju. Bolje čuvaju svoju glavu i sopstvene uši iako svi sve znamo. Vuk J. je to činio sa Rusima sa čijim ministrom Lavrovom je u stalnoj telefonskoj ili telepatskoj vezi. I pristigla je nekakva ruska humanitarna pomoć koja se deli samo Srbima sa severa Kosova, iako po definiciji humanitarna pomoć pripada svim građanima jer u protivnom i nije humanitarna već političko-partijska. Stigao je i A. V. Konuzin da blagoslovi. Tu je bio i vojvoda Zvonko V. i sada se zapliće priča o tome ko je podizao barikade i palio granične prelaze – svi bi sada da prebace na drugog čak i ubistvo onog nesrećnog albanskog policajca. Nije Vuk. J nikada pomenuo neke Albance na Kosovu, ali toga se klone i drugi, a na Kosovu – to se u Beogradu krije – žive i neki Albanci. Nešto bi se i njima moralo dati, ali neka to neko kaže mudrom doktoru K. čija je doktrina dignuta na nivo dogme. Onu njegovu Preambulu u Ustavu kao da je pisao preosvećeni Amfilohije. Nikom na pamet ne pada da Kosovo ne može bez Srba, ali ni bez Albanaca. Sada kada je stiglo iz Nemačke od kancelarke A. Merkel ono o nama u EU, svi hitaju da priču okrenu u pravcu i ustinu rade jedni drugima o glavi. Agilni Borko S. daje neke sibilinske izjave – ili mu se tako čini – a zna se kuda stvari idu. Neće nama ništa loše biti ako i Albancima priznamo pravo da raspolažu svojom sudbinom – u okviru svoje nezavisnosti. Jer dobri se odnosi mogu graditi samo među onima koji su slobodni i nezavisni – ali ko sme to da kaže kada svi imaju kozje uši, od Cara do podanika, i nije samo Vuk J. sa takvom manom. Neka vuk ide, ali šta ćemo sa lisicama koje još veću štetu prave. A tu su naravno i crkvene lisice koje godinama ponavljaju ruski refren: „Požive moje pravoslavlje slatko, mnogaja ljeta u materi mojoj, pa će vo vjeki živet vo svi moji potomci. Sladost jes i naša Rusija“. To je negde iz Seoba M. Crnjanskog koje ovih dana citiraju i ponavljaju beogradski politički papagaji. Od šefa države do ministra za Kosovo. Bog jedini zna šta mu je to ministar za Kosovo – valjda isto što i ministar za Leposavić ili neku drugu opštinu.

A zidovi se ruše ili preskaču – drugo nije niko izmislio kao rešenje za takvu situaciju.

 
Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 15.12.2011.


The following two tabs change content below.
Mirko Đorđević
Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.
Mirko Đorđević

Latest posts by Mirko Đorđević (see all)