Nazovimo to nesporazumom iz kojeg se nešto može naučiti. Ovom prilikom možda tek dve stvari.

Prvo, kada se kaže da su cene ili profiti „naduvani“, misli se, pre svega, na to da ne bi trebalo očekivati da će biti toliki i u budućnosti ili da se ne može očekivati da će nastaviti da rastu po istoj stopi kao u prošlosti. Primer za to su naduvane cene nekretnina ili profiti ostvareni u trgovini nekretninama, ali isto može da važi za sve privredne delatnosti. Tu nije reč o valjanosti finansijskog izveštavanja, već o oceni o održivosti. Tržište, konkurentno ili monopolisano, može da naduva cene i profite iz specifičnih makroekonomskih ili regulatornih razloga.

Drugo, kada se kaže da cenu određuje kupac, a ne prodavac, to je tačno, mada ne bukvalno. Uzmimo primer minimalne cene koju je Vlada odredila u prodaji Telekoma. Kako bi to trebalo razumeti? To znači da bi Vlada bila spremna, kada bi bila kupac, da kupi 51 odsto vlasništva u Telekomu za 1,4 milijarde evra. Drukčije rečeno, toliko ta imovina vredi tom vlasniku ili prodavcu. Sa spremnošću da po toj ceni kupi tu konkretnu imovinu, vlasnik konkuriše drugim potencijalnim kupcima.

Iz toga sledi da je na upravo završenom tenderu za prodaju Telekoma država kupila 51 odsto tog preduzeća za 1,4 milijarde evra. Jer bi inače taj novac uložila u nešto drugo što smatra vrednijim, kada bi našla kupca kome je toliki udeo u Telekomu bar vredan koliko prodavcu, znači trenutnom vlasniku. Dakle, svaki put kada neku imovinu vlasnik ne proda, on tu imovinu kupuje po ceni po kojoj bi je prodao ako bi mu je neko ponudio.

Te razlike u ceni zavisiće od očekivanja o profitabilnosti preduzeća, a one se mogu objasniti razlikama u tome šta se smatra normalnim, a šta izuzetnim poslovnim rezultatom.

 
Blic, 11.05.2011.

Peščanik.net, 11.05.2011.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija