„Mislimo da su nas sada opkolili sa svih strana. Na svakih par minuta prolaze njihova vozila, a postavili su i reflektore u šumi. Ne znamo koliko ih je, ali sudeći po vozilima koja usput možemo da vidimo, u pitanju su sigurno desetine. Tokom celog dana su bili u šumi i čuvali su kineske radnike koji su dodatno ojačavali ogradu koju su postavili pre par dana. Međutim, pre pola sata su stigli sa još jednim autobusom i rasporedili se i sa druge strane gde upravo postavljaju improvizovani most. Ne znamo da li im je plan da nas u toku noći jednostavno počiste, ali mi se i dalje nećemo povući.“
Navedena poruka nije sa ratišta iako na to asocira. To je poruka građana koji su se u Novom Sadu, na Šodrošu, okupili da protestuju protiv aktivnosti koje doživljavaju kao nelegalne, kao ekocid i urbicid.
Ti ljudi su gradskim vlastima prethodno blagovremeno upućivali argumentovane kritike i pitanja povodom najavljenih aktivnosti vlasti i bili suočeni sa ignorisanjem. Vlast je tokom formalno sprovedene rasprave o Generalnom urbanističkom planu (GUP) ignorisala njihove argumentovane primedbe i sugestije. I nakon toga, prilikom usvajanja GUP-a, u skladu sa Poslovnikom o radu skupštine Novog Sada koji predviđa to pravo, građani su pismeno blagovremeno podneli zahtev da se u okviru rasprave o GUP-u skupštini obrati njihov predstavnik. Iako je predsednik Skupštine bio dužan da se o tom zahtevu izjasni pismeno, najkasnije 24 sata pre sednice, to nije učinio već je uvredljivo i potcenjivački ignorisao ovaj zahtev.
I nakon toga vlast je odbijanjem zahteva da objavi celokupnu zakonom propisanu dokumentaciju potrebnu za izgradnju mosta pojačala sumnje da je početak radova na Šodrošu nelegalan. Sumnje nije otklonilo ni to što je nakon više meseci ćutanja nadležno ministarstvo na brzinu sprovelo nekakav inspekcijski nadzor, posle koga je izdalo saopštenje da je sve u redu i da se „ne radi o građevinskim već samo pripremnim radovima“.
Komplementaran, ništa manji problem je to što je ceo posao nedopustivo netransparentan. Uz zaobilaženje Zakona o javnim nabavkama on je dogovoren tajnom, neposrednom pogodbom sa kineskom firmom CRBC, što takođe pojačava sumnje da je čitav posao koruptivan.
Šta je sporno u zahtevu da se postojeće sumnje otklone? Da li je normalno da vlast to ne želi ili ne može, a da građane koji se fizički suprotstave aktivnostima koje su čak i formalno pravno kontroverzne suoči sa brutalnom silom?
Nije sporno da policija u zakonom predviđenim slučajevima može da upotrebi silu, odnosno primeni sredstva prinude. Ali naravno, samo u svrhu legitimnog i legalnog cilja. A i tada zakon obavezuje da primena prinude bude postupna, od najlakšeg prema težem sredstvu i, u svakom slučaju, uz minimum neophodne sile. Ali i prilikom velikih građanskih protesta pre dve godine u Beogradu i Novom Sadu i krajem prošle godine u više gradova i pre nekoliko meseci i pre neki dan u Novom Sadu, u mnogo slučajeva postupalo se ne samo suprotno zakonu nego čak i ekstremno brutalno a da je to, iako po zakonu kažnjivo, ostalo bez ikakvih posledica.
Nije sporno ni to da nadležni protiv učesnika protesta koji prekrše zakon mogu pokretati prekršajne pa i krivične postupke, ali u svrhu opravdanih ciljeva zakona a ne radi pukog zastrašivanje građana. Već smo bili svedoci toga da je vlast krajem prošle godine uprkos upozorenjima struke sprovela pravu kampanju masovnog pokretanja neosnovanih, besmislenih prekršajnih postupaka protiv učesnika mirnih građanskih protesta, čija je jedina svrha bilo maltretiranje i zastrašivanje. Dobro je što je pravosuđe, bar tom prilikom, našlo snage da se tome suprotstavi, ali je loše što se povodom događanja na Šodrošu nagoveštava nastavak iste prakse.
Nije normalno da policija štiteći akcije koje investitorima bliskim vlasti treba da donesu ogromne profite postupa preterano revnosno i grubo prekoračuje ovlašćenja, a da sa druge strane nadležni zatvaraju oči pred očiglednim, po zakonu kažnjivim kršenjima zakona na štetu građana. To je licemerno, ostavlja mučan utisak i izaziva opravdano ogorčenje. Dodatno je zabrinjavajuće to što silu, uz policiju, sve češće primenjuju razna privatna obezbeđenja, zapravo parapolicijske snage koje se ponašaju kao da imaju ovlašćenja ravna policijskim ili veća. Pre ili kasnije to vodi ka još oštrijim sukobima građana i policije i parapolicije sa teško sagledivim posledicama.
Zato ni to što ljudi iz vlasti, makar i naviknuti da zaboravljaju svoje ustavne i zakonske obaveze, zaboravljaju na onu staru narodnu – batina ima dva kraja – nije normalno.
Peščanik.net, 24.10.2022.
EKOLOGIJA