Fotografije čitalaca, Vladimir Nedeljković

Fotografije čitalaca, Vladimir Nedeljković

U poslednjih godinu dana, Centru za promociju nauke (CPN) često se poklanjala pažnja u medijima, ali iznenađujuće, vest o imenovanju novog direktora ove institucije prošla je sasvim nezapaženo. Da li se javnost zasitila priče o CPN projektima – kao što je zgrada za čiji projekat je plaćeno dva miliona evra, pa se zatim od njega odustalo, što je objavljeno dan pre imenovanja novog direktora – ne znam, ali desetak dana posle ovog imenovanja, još nijedan medij o tome nije izvestio (za razliku od izbora za rektora, predsednika SANU, pa i pojedinih dekana). Imajući u vidu važnost ove institucije i uloge koju ima, sigurno ipak zavređuje pažnju da se pogleda ko će biti na njenom čelu naredne četiri godine.

Novi direktor (čiji će mandat početi 10. jula) biće Nemanja Đorđević. U zvaničnoj objavi na sajtu CPN-a, od podataka o izabranom kandidatu može se videti samo da je „izuzetno aktivan promoter nauke sa iskustvom iz Istraživačke stanice Petnica, Festivala nauke i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja“. Informacije o obrazovanju novog direktora, iako bi se očekivalo da stoje i ovde, dostupne su na sajtu Ministarstva. Tu se može pročitati da je Nemanja Đorđević diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti, a da je trenutno student završne godine doktorskih umetničkih studija u Beogradu. Dakle, njegove kvalifikacije su u potpunosti iz domena umetnosti. Od naučnih „kvalifikacija“ piše da je studirao matematiku na Matematičkom fakultetu u Beogradu.

Budući da na listi svojih poslova Nemanja Đorđević na prvom mestu navodi svoje iskustvo iz Petnice, može li se primetiti išta adekvatnije od navoda iz članka „Čija je Petnica“, gde autor konstatuje: „Pojedini koordinatori seminara u Petnici nikad nisu završili, a često nisu ni upisali odgovarajuće fakultete. Lažno se predstavljaju kao „matematičari” ili „fizičari”, samo na osnovu simpatija prema tim naukama. Da su „petničani” često nekompetentni za posao kojim žele da se bave, dobar primer je i Srđan Verbić, nekadašnji koordinator za fiziku. Bez dana rada u školi ili na fakultetu postao je ministar prosvete i nauke. U istom duhu je postavljenje Milovana Šuvakova za pomoćnika ministra za visoko obrazovanje, iako nikada nije radio na fakultetu“.

Zašto se zaustaviti na ova dva primera, kada možemo pronaći i treći? Nemanja Đorđević zaposlen je, jasno stoji na sajtu Ministarstva, na poziciji posebnog savetnika ministra koji obavlja i poslove šefa kabineta u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Prilikom njegovog imenovanja na tu poziciju prošle godine, Savet za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije „Transparentnost“ upozorio je da on ne ispunjava uslove, jer nije imao najmanje sedam godina radnog iskustva u struci (diplomirao je 2009), što je neophodno prema Pravilniku o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta Ministarstva prosvete. Osim toga, među uslovima koje za zvanje šefa kabineta ministra propisuje ovaj Pravilnik su i oni koji se tiču oblasti visokog obrazovanja, pa se nabraja da ono mora biti „iz polja društveno-humanističkih, prirodno-matematičkih ili tehničko-tehnoloških nauka“. Što se tiče njegove druge funkcije za koju je imenovan, pozicije posebnog savetnika ministra, zanimljivo je da je tu Ministarstvo moralo da izađe iz okvira pomenutog Pravilnika, jer se to zvanje uopšte ne pominje u ovoj sistematizaciji. Mediji su i tom prilikom smatrali značajnim da spomenu da saradnja Verbića i Đorđevića potiče iz istraživačke stanice Petnica.

Možda se stiče utisak da je kod imenovanja na mesto direktora CPN-a fokus previše na nauci, a da je u ovom slučaju promocija nauke zapravo važnija. Hajde onda da razmotrimo i taj deo. Za početak, moram priznati da ne razumem šta znači „izuzetno aktivan promoter nauke“. Prvo, ne znam šta je „promoter nauke“ – relevantna stručna literatura, i domaća i strana, ne definiše ovu aktivnost/zanimanje; drugo, marketinška nauka je razvila čitav dijapazon alata i skala za merenje efekata promotivnih kampanja, pa možemo preciznije da sagledamo rezultate promotivnih aktivnosti od „neaktivan – ne mnogo aktivan – aktivan – izuzetno aktivan“ (ako je to ovde bilo primenjeno merilo). Dalje, ako je prethodna konstatacija bila pitanje stila izražavanja, ova je svakako pitanje suštine: u zvaničnoj biografiji Nemanje Đorđevića (pretpostavljam da je to ova sa sajta Ministarstva) ne pronalazim nijednu njegovu aktivnost iz domena promocije, iako su mu na raspolaganju bile na desetine.

Po istom kriterijumu po kom sebe ne smatram kompetentnom da budem upravnik Narodne biblioteke Srbije, iako sam studirala opštu književnost na Filološkom fakultetu, da predajem fiziku, iako sam bila polaznik Petnice i tadašnji republički takmičar iz fizike, ili umetnikom jer sam imala autorsku izložbu na Festivalu nauke, ne smatram ni da je svako kvalifikovan da se bavi promocijom. A efekte (posledice) toga da promociju nauke na državnom nivou predvodi i sprovodi neko ko nema odgovarajuće marketinško obrazovanje, možemo videti na primeru prethodnog rada CPN-a: „U izveštaju SANU o implementaciji Strategije naučnog razvoja Srbije zamereno je što je u godišnjem budžetu za nauku izdvojeno 15 puta više novca za promociju nauke nego na zvanične naučne centre izvrsnosti; dok je cena izgradnje objekta u koju je Centar trebalo da se preseli skočila sa 20 na 65 miliona evra. Od toga je čak 15 miliona predviđeno za opremanje centra. Poređenja radi, cela naučna zajednica sa 12.000 istraživača uspela je da se izbori da posle mnogo godina, i to iz kredita, dobije kapitalnu opremu vrednu 50 miliona evra“. Novac odlazi, rezultati (iz)ostaju?

Koji su rezultati ovolikih budžetskih ulaganja u promociju nauke (koji se, kao što sam već pomenula, mogu jasno meriti), prethodni rukovodioci CPN-a nas nisu obavestili (kao ni o budžetu, ni o broju zaposlenih), ali valjda ćemo i to dokučiti u nastupajućem četvorogodišnjem mandatu novog rukovodstva.

Dr Jelena Filipović, docent na predmetima Tržišno komuniciranje (pojednostavljeno: promocija), Marketing usluge i Internet marketing, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu.

Peščanik.net, 02.07.2015.

TEMA – RAZGOVOR O OBRAZOVANJU