Američka javnost je izgubila poverenje u univerzitete i hitno ga treba povratiti. To je zaključak izveštaja Jejlovog Odbora o poverenju u visoko obrazovanje koji je izazvao velike rasprave. Izveštaj sadrži ideje koje su široko prihvaćene u Sjedinjenim Državama, a između ostalog i jednu čestu primedbu: da su univerziteti postali levičarski i da ih zato konzervativci ne vole.
Tu je izostavljena ključna činjenica da upravo američka desnica sistematski podriva poverenje u visoko obrazovanje. Konzervativci decenijama rade na slabljenju pluralizma gledišta na univerzitetima – samo lakoverni liberali toga nisu svesni – i uvećanju svog uticaja i moći. Zato stranke krajnje desnice u drugim demokratijama preuzimaju američki model.
Na prvi pogled, dokazi o ideološkoj neravnoteži čine se uverljivima i duboko su uznemirujući. Godine 2024, 36% američkih građana izrazilo je prilično ili veliko poverenje u visoko obrazovanja. U anketi iz septembra 2025, sedam od deset Amerikanaca je reklo da koledži i univerziteti idu u pogrešnom pravcu. Budući da ceo univerzitetski sektor – i najbogatije privatne ustanove – zavisi od državnog finansiranja i akreditacija, čini se kao da je visoko obrazovanje jednostrano raskinulo društveni ugovor sa američkim narodom.
Šta znači poverenje javnosti u instituciju univerziteta? Mnogi društveni naučnici odgovorili bi da je taj pojam važan samo u uslovima neizvesnosti ili opšteg neznanja. Ako je situacija transparentna nema potrebe za poverenjem. Ako se veruje da neki autoritet ili institucija poseduju kompetentnost i dobru volju, imamo jake razloge da im verujemo.
Kad je reč o Sjedinjenim Državama, malo ko dovodi u pitanje kompetentnost nastavnog osoblja u visokom obrazovanju. Čak i na desnici, samo 32% ispitanika smatra da visoko obrazovanje ne unapređuje istraživanja i opšte znanje. Problem je, dakle, dobra volja. Kaže se da profesori nameću svoja krajnje levičarska uverenja prijemčivim studentima i da ih na taj način pretvaraju u nepatriote.
To je desničarska poenta bar od 1950-ih, kada je uticajni konzervativni intelektualac Vilijam F. Bakli Mlađi objavio knjigu Bog i čovek na Jejlu, čuveni napad na svoj univerzitet. Slične tvrdnje su zatim reciklirane u sledećim talasima moralne panike zbog političke korektnosti i woke pokreta. Dokaz ideološke jednoobraznosti je navodno to što među univerzitetskim nastavnicima ima najmanje deset puta više članova Demokratske nego Republikanske partije. Ovde se podrazumeva da nastavnici uvek prenose studentima svoja politička uverenja, iako to nipošto ne stoji.
Pomenutu neravnotežu bi trebalo razumeti u kontekstu načina na koji se Republikanska stranka menjala tokom proteklih decenija. Čak i kada se poredi samo sa drugim strankama krajnje desnice koje su danas aktivne u svetu, ona ubedljivo prednjači u odbacivanju nauke – pre svega u vezi sa klimatskom krizom. Zašto bi nas onda čudilo ako antiuniverzitetska stranka odbija univerzitetske nastavnike?
Naravno, desničari će poricati da su protiv univerziteta (mada su neke pristalice republikanaca iz Silicijumske doline zaključili da univerzitetsko obrazovanje ometa preduzetnički talenat). Oni žele više rasprave i zastupljenosti različitih perspektiva. Ali ovo je klimav argument. Neke katedre na nekim fakultetima nerado daju prostor konzervativnim idejama, a na nekim katedrama ekonomije ima i mnogo marksista. Ali univerzitet je pre svega mesto posvećeno akademskim slobodama, povlasticama podučavanja i istraživanja u okviru priznatih standarda raznih disciplina – a ne maksimizovanju slobode govora. Zadatak univerziteta nije da verno odražava društvo, ni da predočava najveći mogući broj perspektiva, niti da podstiče debatu radi nje same. Znanje u društvenim naukama počiva na intelektualnom sukobljavanju, raspravama i reviziji stavova potkrepljenih dokazima i originalnim idejama. Ali ideal obrazovanja je širi od debatnog kluba.
Američka desnica je uspela da premesti debatu sa akademskih sloboda na slobodu govora i služi se ovim drugim za podrivanje prvog. Sada autonomiji univerziteta – samostalnom izboru osoblja i institucionalnih struktura – prete visoki državni službenici i donatori koji insistiraju na većem diverzitetu gledišta (kako ga oni definišu) inače… Harvard upravo prikuplja 10 miliona dolara za povećanje diverziteta gledišta – nastojanje koje je motivisano željom da se primire Trampova administracija i njene pristalice.
Univerziteti treba da budu kritični prema sebi i posvećuju pažnju nekima od razloga iz kojih im javnost uskraćuje poverenje. Dva očigledna razloga su stalno povećanje školarina i misteriozni proces primanja studenata koji, po svemu sudeći, favorizuje bogate (kako je Džared Kušner dospeo na Harvard?).
Uz rizike nejednakog predstavljanja svih postojećih tradicija, univerzitetski nastavnici pre svega pomažu studentima da sami dođu do sopstvenih promišljenih stavova. A dekani univerziteta ne treba da obraćaju pažnju na lažne narative koje desnica širi iz ličnih interesa. Preventivno ugađanje trampistima samo znači da ne radite svoj posao.
Project Syndicate, 30.04.2026.
Prevela Slavica Miletić
Peščanik.net, 23.05.2026.
RAZGOVOR O OBRAZOVANJU
