Nadam se da mi gospodin Gligorov neće zameriti što plagiram naslov njegovog izvrsnog teksta, koji logično i racionalno analizira besmislenu upotrebu reči „nikada“ u političkom govoru o priznavanju Kosova ili ukidanju Republike Srpske. Gospodin Gligorov je, naravno, potpuno u pravu.

Međutim, predložio bih da odemo korak dalje, jer u Srbiji, kako neko reče, i duplo dno ima duplo dno. Meni se čini, naime, da govornici koji upotrebljavaju ovakav jezik i sami odlično znaju – da on nije racionalan. Ne radi se ovde o logici, nego o hemiji.

Upotreba reči „uvek“ i „nikada“ pripada nacionalističkom vokabularu i nacionalističkom shvatanju i države i naroda. “Nikada” je ZAVET. On ukazuje na ono što je fašistička propaganda nazivala „svetom vezom pokolenja“. „Biće naroda“ je nepromenljivo, večno jednako samom sebi, i to sa demokratskom smenom vlasti nema nikakve veze. To iskazuju Boris Tadić, Božidar Đelić i Vuk Jeremić, smatrajući da je to obol koji se mora platiti dominantnoj sabornoj i zavetnoj Srbiji i još uvek vladajućoj ideologiji nacionalizma, ako želite da se odbranite od optužbi da ste ustaša i izdajnik.

Sličnim jezikom (i ne samo jezikom) služili su se i komunisti kada su (čak i sudski) proganjali mlade ljude u Srbiji, jer su se svojim govorom ili svojim tekstom ogrešili o „svete tekovine socijalističke revolucije“. I oni su, naime, zahtevali od novih generacija da jednostavno ponove život svojih očeva. Zahtevali su da život stane, da se status quo konzervira.

Naravno, takvi zahtevi nisu samo glupi, oni su nemogući. Život uvek na kraju pobedi. A život ne zna za nikad i uvek.

Racionalna kritika iracionalnih stavova, koja tim stavovima zamera logičku nedoslednost, zato podbacuje. Govornik ih i izgovara kao iracionalne i upravo tom iracionalnošću želi da utiče na svoju publiku. Dakle, svojim aristotelovskim retoričkim patosom, a ne svojim logosom.

Peščanik.net, 06.08.2008.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Srđa Popović

Srđa Popović (1937-2013), jugoslovenski advokat ljudskih prava. Branio mladog Zorana Đinđića, Brigitte Mohnhaupt (Baader-Meinhof), Vojislava Šešelja, Dušana Makavejeva, Milorada Vučelića, Mihajla Markovića, Miću Popovića, Predraga Čudića, Nebojšu Popova, Vladimira Mijanovića (Vlada Revolucija), Milana Nikolića, Mihajla Mihailova, Dobroslava Paragu, Milana Milišića, Vladimira Šeksa, Andriju Artukovića, Beogradsku šestoricu, profesore izbačene sa Filozofskog fakulteta... Pokretač peticija za ukidanje člana 133 (delikt govora), ukidanje smrtne kazne, uvođenje višestranačja u SFRJ... 1990. pokrenuo prvi privatni medij u Jugoslaviji, nedeljnik Vreme. Posle dolaska Miloševića na vlast iselio se u SAD, vratio se 2001. Poslednji veliki sudski proces: atentat na Zorana Đinđića. Govorio u 60 emisija Peščanika. Knjige: Kosovski čvor 1990, Put u varvarstvo 2000, Tačka razlaza 2002, Poslednja instanca I, II, III 2003, Nezavršeni proces 2007, One gorke suze posle 2010.

Latest posts by Srđa Popović (see all)

Author: Srđa Popović

Srđa Popović (1937-2013), jugoslovenski advokat ljudskih prava. Branio mladog Zorana Đinđića, Brigitte Mohnhaupt (Baader-Meinhof), Vojislava Šešelja, Dušana Makavejeva, Milorada Vučelića, Mihajla Markovića, Miću Popovića, Predraga Čudića, Nebojšu Popova, Vladimira Mijanovića (Vlada Revolucija), Milana Nikolića, Mihajla Mihailova, Dobroslava Paragu, Milana Milišića, Vladimira Šeksa, Andriju Artukovića, Beogradsku šestoricu, profesore izbačene sa Filozofskog fakulteta... Pokretač peticija za ukidanje člana 133 (delikt govora), ukidanje smrtne kazne, uvođenje višestranačja u SFRJ... 1990. pokrenuo prvi privatni medij u Jugoslaviji, nedeljnik Vreme. Posle dolaska Miloševića na vlast iselio se u SAD, vratio se 2001. Poslednji veliki sudski proces: atentat na Zorana Đinđića. Govorio u 60 emisija Peščanika. Knjige: Kosovski čvor 1990, Put u varvarstvo 2000, Tačka razlaza 2002, Poslednja instanca I, II, III 2003, Nezavršeni proces 2007, One gorke suze posle 2010.