Požurila je Republička izborna komisija da saopšti da su apsolutno netačne informacije da na veb-prezentaciji RIK-a nisu objavljeni zapisnici o radu biračkih odbora na sprovođenju glasanja na lokalnim izborima u Nišu, kao ni prigovori koje su opozicione izborne liste podnele u vezi sa tim prigovorima. Saopštenje potpisuje predsednik Komisije Vladimir Dimitrijević, široj javnosti poznat po tome što je 17. decembra 2023, na izborni dan, zaključio da dešavanja u beogradskoj Areni nisu u nadležnosti RIK-a jer tamo nije određeno nijedno biračko mesto. Šta je bilo određeno, danas znamo svi, ali za to još uvek niko nije odgovarao.
Dimitrijević kaže da je u komunikaciji sa Gradskom izbornom komisijom grada Niša RIK „izvršila potrebne provere“ te utvrdila da su na njenoj veb-prezentaciji, u okviru sekcije „Zapisnici o radu biračkih odbora“ uredno objavljeni svi zapisnici o radu biračkih odbora u Nišu, razvrstani po gradskim opštinama grada Niša.
Ovde zaista treba zastati – ne toliko zbog zapisnika u Nišu, već zbog metodologije kojom vladajuća struktura ubeđuje građane da se dešava ono što se u realnosti ne dešava (a ponekada i obrnuto). Građanin suočen sa takvim dugoročnim pristupom, počinje da sumnja u sopstveni zdrav razum.
Svako i danas može samostalno da se uveri da u sekciji Republičke izborne komisije sa zapisnicima o radu biračkih odbora na lokalnim izborima, bilo da se taj odeljak pretražuje „peške“ ili pretragom – nema Grada Niša (primer takve pretrage je ovde). Gradovi čiji su zapisnici dostupni su (po rednom broju objavljivanja) – Grad Valjevo, Grad Vršac, Grad Zrenjanin, Grad Jagodina, Grad Kikinda, Grad Novi Sad, Grad Pančevo, Grad Požarevac, Grad Sombor, Grad Sremska Mitrovica, Grad Subotica, Grad Užice i Grad Čačak (Grad Beograd se nalazi u zasebnoj sekciji, te ga opravdano nema na ovoj listi).
Kao objašnjenje za odsustvo Niša sa ove liste, predsednik RIK-a dovitljivo navodi da su „zapisnici o radu biračkih odbora u Nišu, razvrstani po gradskim opštinama grada Niša“. Dakle – pod drugim imenom. Ali ne samo da Niš nije isto što i gradske opštine Medijana, Niška banja, Palilula, Pantelej i Crveni krst, već su se u ovim gradskim opštinama odvijali zasebni lokalni izbori, koji su formalno-pravno različiti od izbora u Nišu. Tako na sajtu RIK-a, nakon što nam je situaciju razjasnio predsednik Dimitrijević, pod oznakom rezultata niških gradskih opština možemo da pronađemo stvarne rezultate iz ovih opština, ali i iz Niša u celosti. Kako pobediti u igri – pronađi razliku? Koji zapisnik je opštinski, a koji gradski? To se može utvrditi samo tako što ćete otvoriti svaki zapisnik ili tako što ćete se, kao što kaže predsednik Dimitrijević „obratiti Republičkoj izbornoj komisiji ukoliko imate bilo kakvih teškoća“.
Naravno, otvaranje svakog zapisnika ili obraćanje RIK-u za asistenciju nema smisla, a nije ni razumno rešenje koje doprinosi javnosti izbornog postupka. Da li je opisano postupanje RIK-a posledica omaške ili zle namere, pitanje je ličnog uverenja.
Podsetimo da razloga za sumnju i nepoverenje u Republičku izbornu komisiju i načelno partijski ustrojenu izbornu administraciju ima mnogo. Primera radi, tokom decembarskih izbora otkriveno je da je određeni broj zapisnika sa beogradskih izbora menjan nakon završetka glasanja (sva je prilika u prostorijama GIK), a RIK je izmenjene zapisnike objavljivao sa prvobitnim datumom i vremenom objave (takve navode smo čuli i nakon junskih izbora, u više gradova i opština). Nadležna izborna komisija, a zatim i Viši sud u Beogradu su u dva predmeta odbili da se bave slučajevima falsifikovanja zapisnika nakon glasanja (obe odluke su javno dostupne), a prepravljeni zapisnici su postali deo decembarskih ukupnih rezultata. U te rezultate su bili uključeni čak i rezultati sa dva biračka mesta sa kojih zapisnici o radu biračkog odbora nikada nisu objavljeni na sajtu RIK1 ili su objavljeni njihovi fragmenti.2 Ovo su samo sveži primeri postupanja Republičke izborne komisije u vezi sa upitnim ili nepostojećim zapisnicima.
Zbog svega navedenog, svaka sumnja u etičnost Republičke izborne komisije ima osnova. Jedino što može da otkloni sumnju u loše namere je da komisija, a to može uraditi i bez veće pompe, objavi niške zapisnike na način na koji su objavljeni zapisnici iz drugih gradova. Tako će svaki zainteresovani građanin moći da ih pronađe – bilo da je se radi o građaninu Niša ili nekog drugog mesta. Time bi se ublažilo, mada ne i sasvim neutralisalo, uverenje da RIK, kada je potrebno, interveniše i „pomaže“ u formiranju poželjnog izbornog rezultata.
Situacija sa niškim zapisnicima nije važna sama po sebi. Ona je ogledni primer kako se jednom narušeno poverenje u izbornu administraciju ne može izgraditi istim metodama i sa istim ljudima. Poverenje se tek ne može graditi saopštenjima – već delima. Odsustvo proverenih i lako dostupnih podataka o izbornom postupku vodi ishodu koji Srbija već mesecima živi – odlukama izbornih komisija i sudova koji van očiju javnosti donose odluke sa najneverovatnijim obrazloženjima. Njihova suština je, to znamo – izbori su bili čisti kao suza.
Peščanik.net, 14.06.2024.
________________
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Sofija Mandić (see all)
- Niške iluzije - 14/06/2024
- Deset dana u Nišu - 12/06/2024
- Čuvari biračkog spiska - 30/05/2024
