Pitanje je – ima li izbora u Srbiji. Ono se može shvatiti dvojako. U prvom značenju, a koje bi se moglo preformulisati u ima li izbora u njihovoj suštini, političke stranke su već dale odgovore. Oni koji su najavili izlazak smatraju da izbora ipak ima. Ozbiljno manjkavih, ali ih ima. Oni koji su se odlučili na neizlazak tvrde da proces koji je u toku nema osnovne odlike izbora, te da zbog toga ne postoji čak ni teorijska šansa da se utiče na unapred projektovani rezultat. Ovde ćemo se baviti prvom grupacijom, koja, iako izlazi na izbore, sve više liči na drugu grupaciju, koju vidi kao one koji su „rešili da prespavaju izbore“. Odsustvo izborne euforije i predizbornog programa očito je i u javnom prostoru.
Zašto je to tako? Teško je objasniti. Naime, u trenutku objave ovog teksta opozicione izborne liste koje su najavile učešće na izborima proglašene su u tek petnaestak gradova i opština (od ukupno 88).1 U svim lokalnim samoupravama su pod rednim brojem jedan odavno proglašene liste Srpske napredne stranke. Deluje da ona u ovom trenutku (zajedno sa svojim satelit-listama), jedina učestvuje na svim predstojećim izborima. Opozicione izborne liste upadljivo nisu proglašene u dva najveća grada – Beogradu i Novom Sadu.
Jedan deo objašnjenja može biti i to da je zbog opstrukcija vlasti teško bilo doći do notara i opštinskih overitelja za overu potpisa. Ali uprkos tehničkim preprekama, teško je biračima objasniti da postoji razuman razlog zbog kog opozicija koja najavljuje borbu, pa čak i pobedu, 9. maja nije predala sve svoje liste, pa čak ni u najvećim gradovima. Pritom je rok za predaju liste iza ugla (nedelja, 12. maj).
Ukoliko opozicija pretenduje da kontroliše izborni proces i da u njemu makar formalno medijski i finansijski učestvuje (o ravnopravnosti ne može biti ni reči), ona to može učiniti samo nakon što izborne liste budu proglašene. Dakle, uslov svih uslova da biste polagali pravo na finansijska sredstva u kampanji, pa čak i da biste zahtevali medijsko prisustvo u predizbornom programu jeste – da ste učesnik u izborima.
Izborni imaginarijum u Srbiji je otišao toliko daleko da se pojedinci javno predstavljaju kandidatima za gradonačelnike, proglašavaju čak i izbornim iznenađenjima i/ili favoritima (poput Save Manojlovića), a da sve te osobe nisu učesnici na izborima u pravom smislu te reči. Zlonamerni bi mogli reći da se lažno predstavljaju i da zbunjuju građane. Jer od kad je sveta i izbora, pa čak i u Srbiji, nije bilo dovoljno da javno tvrdite da se kandidujete na izborima, bilo je potrebno da se zaista kandidujete da biste u tom svojstvu nastupali.
Ukoliko opozicioni predstavnici i uspeju da do 12. maja predaju svoje liste u još sedamdesetak gradova i opština, zaista ostaje enigma šta planiraju da urade za dve nedelje u borbi sa režimom koji je u kampanji formalno od dana raspisivanja izbora, a neformalno – oduvek i stalno.
Ako nam kažu da su takvi uslovi, ponovo je potrebno pitati: zašto je deo opozicije na takve uslove pristao? Uključujući tu i nedavno glasanje za promenu Zakona o lokalnim izborima sa naprednjacima, koje je omogućilo skraćivanje izborne kampanje sa minimalnih 45 na samo 30 dana.
To nas dovodi do još jednog važnog aspekta naslovnog pitanja. Šta je sa uslovima za koje su se pojedine opozicione partije nadale da će biti promenjeni na osnovu načelnih obećanja SNS? Šta je sa medijima, biračkim spiskom, preporukama ODIHR-a?
Niko ništa da nam kaže, a opet – sasvim je jasno da će građani svoj sud o izlasku na izbore donositi (i) u odnosu na pitanje promena uslova, naročito u Beogradu koji je pre pet meseci doživeo izbornu krađu ogromnih razmera.
Dok građanima niko ništa ne saopštava, van očiju javnosti se vode razgovori o izbornim uslovima. Na veb prezentaciji Narodne skupštine vidimo da je prvi sastanak Radne grupe za unapređenje izbornog procesa u Narodnoj skupštini održan usred državnog praznika (2. maja), te da je za predsedavajućeg Radne grupe izabran Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija. Vrlo lepo – čestitamo – samo, šta će ova Radna grupa da radi? Koje izborne uslove će da menja? Ko su članovi ove radne grupe i koje zadatke ona ima? Za koje izbore se vrše promene? Ništa od toga nisu podaci do kojih je moguće doći preko skupštinskih kanala informisanja. Iz vesti saznajemo samo da će se Radna grupa sastati drugi put 7. maja, do kada njeni članovi mogu dostaviti svoje predloge na razmatranje. O ovom sastanku od pre dva dana nema nikakvog zvaničnog izvešća. Deluje da Radna grupa za unapređenje izbornih uslova radi po principu – samo polako, nigde ne žurimo; a uostalom građane to što radimo i ne zanima. To je, najblaže rečeno, neodgovoran pristup trenutnoj situaciji.
Jer građane i te kako zanima šta dogovara Radna grupa jer se radi o (izbornoj) koži svih nas.
Uporni birač će, ali samo ako čita NIN, saznati da se sastanci u Skupštini održavaju „iza zatvorenih vrata“, te da će tek biti predmet rasprave da li će se u takvom formatu i nastaviti. Ovde se takođe možete informisati da će „najkasnije sredinom maja biti dogovorene određene izmene zakona koje bi onda u hitnom postupku bile i usvojene u Skupštini“. Prateći vremenske najave, dobre su nam šanse da se izmene usvoje nakon zaključenja biračkog spiska (17. maja), a taman u izbornoj tišini. Fascinantno.
U čije ime pregovaraju predstavnici dela opozicije i civilnog društva na ovim sastancima? Ako pretenduju da pregovaraju u naše ime, šta su konkretno tražili od vlasti? Kako će obezbediti da se bilo šta od dogovorenog primeni na izbore za tri nedelje i birački spisak koji se zaključuje za tačno nedelju dana? Da li su svesni posledica koje sa sobom nosi zaključak vlasti da su uslovi dogovoreni sa opozicijom i civilnim društvom, a da javnost i građani o tim dogovorima ništa nisu znali ili – još gore – da su ti dogovori jednokratni i štetni?
Informacije o pregovorima koji su, izgleda, u toku potrebno je hitno objaviti, a članovi Radne grupe, bar oni iz redova civilnog društva i opozicije, moraju se obratiti javnosti sa objašnjenjem ciljeva delovanja u izbornom cajtnotu. Ukoliko to ne učine, titulu izbornih spavača će ponosno poneti ne oni koji su rešili da u izborima ne učestvuju, već upravo oni koji će budni dočekati 2. jun, ali će prespavati celu kampanju – bilo da je reč o proglašenju izbornih lista ili još važnije, o izbornim uslovima.
Peščanik.net, 09.05.2024.
________________
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Sofija Mandić (see all)
- Ko će prespavati izbore? - 09/05/2024
- Pogrešno pitanje - 30/04/2024
- Dogovor koga nema - 19/04/2024
