Prošlo je deset dana od izbora u Nišu. I dalje se ne zna ko je na tim izborima pobedio, iako su mnogi proglasili pobedu (čak i ako nisu prvoplasirani – nazivajući sebe moralnim pobednicima ili „tasom na vagi“). Opozicioni akteri u realnom strahu od otimanja izborne pobede posredstvom fantomske liste (od ranije poznate Beograđanima), danima pozivaju „institucije da rade svoj posao“. Iako se koplja u Nišu lome oko zapisnika o radu biračkog odbora (kojima je, kažu, dopisivanjem i/ili statističkim štelovanjem dodato nekoliko glasova Ruskoj listi), gotovo je neverovatno da niko nije primetio da na sajtu izborne komisije (RIK) nije moguće pronaći nijedan zapisnik koji svedoči o izbornim rezultatima u Nišu.
Ponovimo još jednom – svi zapisnici, sa svih drugih biračkih mesta na lokalnim izborima u Srbiji su dostupni na sajtu Republičke izborne komisije. Svi, osim Niša. I tako je od nedelje uveče, kada su održani izbori.
Podsetimo ovde da objavljivanje odluka izbornih komisija, kao i zapisnika o radu biračkih odbora predstavlja obavezu propisanu zakonom. Konkretno, kada je reč o objavljivanju zapisnika o radu, čl. 48 st. 4 Zakona o lokalnim izborima propisuje sledeće:
„Izborna komisija sve zapisnike o radu biračkog odbora objavljuje na veb-prezentaciji, a ako je ispravljena greška u popunjavanju zapisnika o radu biračkog odbora, objavljuje se i rešenje o ispravljanju zapisnika o radu biračkog odbora.“
Dakle, kada govorimo o navodnom izbornom žarištu u Nišu, postavljaju se logična pitanja i nameću gotovo onostrani odgovori:
Ko je prema zapisnicima u Nišu pobedio na izborima? Ne znamo, nemamo zapisnike.
Da li je Ruska stranka osvojila dovoljno glasova za jedan odbornički mandat? Ne znamo, nemamo zapisnike.
Na šta su konkretno prigovarali i na šta su se žalili predstavnici opozicije? Ne znamo, ne vidimo prigovore i žalbe.
Kakve su odluke o prigovorima i žalbama donele izborna komisija i Viši sud u Nišu? Isto ne znamo, jer odluke o pravnim lekovima nisu dostupne (iako je, kao i kod zapisnika, čl. 88 Zakona o lokalnim izborima propisana obaveza izborne komisije da na veb-prezentaciji objavljuje sva podneta pravna sredstva i odluke koje su donete po njima – dakle i prigovore i žalbe).
Šta se može uraditi ovim povodom? Oni koji još uvek veruju da je izborna pravda moguća (ovo nije sarkazam – ona jeste moguća), moraju se pozabaviti nestalim zapisnicima. Kod koga su niški izborni zapisnici je pitanje na koje prvo treba da čujemo odgovor. A zatim i ko ih i po čijem nalogu nije objavio na sajtu RIK.
Takođe, opozicija mora sama da objavi zapisnike sa svih niških biračkih mesta, ako ih ima. Ako ih nema – stvari postaju znatno složenije, a suštinski beznadežne po opoziciju.
Nosilac izborne liste koalicije „Biramo Niš“ Đorđe Stanković juče se javnosti požalio da sumnja da vršilac funkcije predsednika Višeg suda u Nišu vrši pritisak na sudije da donesu odluke o odbijanju opozicionih žalbi. Da se Stanković više i na vreme bavio izbornim uslovima – jer način na koji se odlučuje o izbornim žalbama jesu izborni uslovi – znao bi da vršilac funkcije predsednika suda nema potrebu da vrši pritisak na sudije u izbornim sporovima jer ih je on sam birao za obavljanje te funkcije. Naime, za razliku od „običnih“ suđenja, gde se građanin može nadati da će do pravde doći eventualno zbog garancije raspodele predmeta slučajem (garancija iz čl. 24 Zakona o sudijama), predsednici sudova su ovu garanciju u izbornim sporovima u potpunosti derogirale. Oni širom zemlje lično i predano biraju sudije i formiraju sudska veća kroz koja, kako se još od prošle godine govori u pravosudnim krugovima – „ni ptica ne može da proleti“. Odluka povoljna za opoziciju ni teoretski nije moguća. Svemu tome treba dodati i protivustavnu odluku predsednika sudova da javnost bude isključena iz odlučivanja u izbornim sporovima.
Stanković je ukazao i da niška opozicija ima informacije da se v.d. predsednika suda u tom statusu nalazi osam meseci, te da bi u narednih deset dana trebalo da bude izabran za predsednika suda. Te informacije su sasvim sigurno tačne, jer je istim manevrom predsednik Višeg suda u Beogradu u februaru ove godine, neposredno nakon decembarske krađe i briljiranja „njegovih“ sudija, izabran za predsednika Višeg suda u Beogradu. Izabran je vrlo tankim obrazloženjem. Koga ne mrzi, neka čita kako se, preko leđa građanske suverenosti, gradi karijera.
Stanković je sve navedeno znao ili je makar morao znati kada je pre mesec dana, zajedno sa svojim kolegama, frenetično pozivao na borbu pod istim izbornim uslovima. To je sada prošlost, ali na nju povremeno treba podsećati, jer će uticati i već utiče na našu budućnost.
Dakle, nauk za budućnost glasi: sudsko odlučivanje o izbornim sporovima je deo izbornih uslova.
Ali ovde je greška, naivnost ili neinformisanost opozicije sekundarna. Bilo da ste među stankovićevcima koji tek sada shvataju da se izbornom sudu obraćate samo kako biste dokazali da on ne funkcioniše, a ne da funkcioniše; ili ste među onima koji konstatuju da je ovo sve već viđeno pre šest meseci; potrebno je glasno izgovoriti da ogromni, ako ne i ključni teret decembarske i junske izborne krađe leži na profesionalno i moralno posrnulim sudijama Republike Srbije.
Ostaće u knjigama i pamćenju da su ove izbore krali naprednjaci, bahato i bezobzirno, kako samo oni umeju. Ali oni su to radili zahvaljujući ili čak zajedno sa sudijama redovnih sudova i sudijama Ustavnog suda. Te sudije imaju ime i prezime i one, zajedno sa (ne)postupajućim tužiocima, zajedno čuvaju vrata izbornog pakla.
Peščanik.net, 12.06.2024.
REFORMA PRAVOSUĐA- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Sofija Mandić (see all)
- To the European Commissioner for Enlargement - 07/02/2025
- Evropskoj komesarki za proširenje - 06/02/2025
- Ostavke pa suđenje - 30/01/2025
