Pre nego što je u maju 2006. ruski predsednik Vladimir Putin prigušio nevladine organizacije, osnovao je sopstvenu, znajući da NGO nisu statirale u “obojenim revolucijama” na post-sovjetskom prostoru – u Gruziji, Ukrajini i Kirgistanu.

Aktivisti Putinove grupe Naši i opozicioni ultranacionalisti Vladimira Žirinovskog u ambasadu Kijeva u Moskvi donose cepanice za ukrajinskog predsednika Viktora Juščenka, uz pisamce da će se predsednik suverene države tako grejati ako Ukrajinci u tranzitu budu krali Gazpromov gas. Kada je Boris Jeljcin 1999. izabrao Putina za naslednika, članovi Naših su bili šestogodišnjaci. Slave Putina u ritmu repa: “On neće prodati Rusiju i preplaviti je pijandurama”. Vasilij Jakemenko, osnivač pokreta ne liči na komsomolca, ali koristi fraze “postmodernizam” ili “unipolarni svet” koje njegova publika uglavnom ne razume. Putina oslikava kao supermena.

Od osnivanja u martu 2005. godine Naši su dogurali do 200.000 članova, a svaki deseti je aktivan član, takozvani “komesar”. Manifest Naših tvrdi da će Rusija biti lider sveta u XXI stoleću i neće prihvatiti vrednosni sistem SAD i EU. Manifest kritikuje “liberalno” građansko društvo i nudi umesto toga “suverenu demokratiju”, sugerišući da demokratija ima onoliko koliko ima vladalaca.

Njihovi Naši ne znaju za gulage, kolektivizaciju i cenzuru, ali znaju za kosmonaute i heroizam vojnika u “velikom otadžbinskom ratu”. Udarnici Naših tvrde da je Sadam Husein osuđen na smrt iako nije ubio ni 150 ljudi, a Džordž V. Buš je nekažnjeno pobio desetine hiljada Iračana. Članovi Naših kuvaju i čiste stanove ratnih veterana, kreče crkve i otadžbinske memorijale, dobrovoljno daju krv, devojke u sirotištima zabavljaju decu.

Država za članove Naših organizuje dvonedeljne letnje kampove. Organizatori kampova su u spavaonicama napravili posebne “oaze ljubavi”. Tinejdžeri se ohrabruju da se venčaju. Ekonomi iz Naših ih snabdevaju venčanicama, burmama i “crvenim šatorom” za prvu bračnu noć. Kondoma u kampu nema. Eugenika radi za izabrani ruski narod. Od mladenaca se očekuju najmanje troje potomaka.

U beogradskom časopisu “Sociologija” je lane Ilija Malović pisao o “Eugenici kao ideološkom sastojku fašizma u Srbiji 1930-ih godina XX veka”. Stožernici eugenike su bili u časopisu “Ideje” čiji je vlasnik bio Miloš Crnjanski, a sa reči na dela su prelazili u Ljotićevom Zboru. Sufiks internet adrese Naših je “.su”, izumrlog Sovjetskog Saveza, a ne ruski “.ru”. Iz Kremlja telefonski instruišu ruske korporacije i tajkune da finansiraju “njihove”. Časopis The new Statesman objavljuje da Gazprom finansira Naše. Neki ih nazivaju Putinjugend.

Opoziciona Drugaja Rusija je koalicija narandžastog duha. Čine je Vreme je, Odbrana i Šetnja bez Putina. Na drugoj strani su Naši i Unija mladih Evroazije. “Sa izdajnicima treba po kratkom postupku”, rekao je Jakemenko, ideolog akcije Šetnja sa Putinom kad je osnovana Šetnja bez Putina. Kada je moskovski patrijarh odlučio da stvori “pravoslavnu narodnu miliciju” u manjim parohijama, Naši su se pridružili.

Naši Naši javili su se prvi put i odmah borbeno u decembru 2007. pri reprizi pokušaja promocije devetog toma “Peščanika FM”. U aranđelovački Dom omladine Srbadija je unela postere sa portretima Putina i Draže Mihailovića. Nosili su ih šumadijski Naši, uz bedževe “Nova Srbija – Stop B92″. Onima koji su urlali: „Ustaše”, „Pederi”, „Izdajnici”, dirigovao je Dragan Jovanović, predsednik opštine Topola i potpredsednik Nove Srbije.

U martu su kao amandman Predlogu zakona protiv diskrimnacije preko poslanika Srpske radikalne stranke priložili skupštini plakate na kojima je predsednik Queerie Boban Stojanović u donjem rublju i mantiji monahinje. Naši smatraju da je Queeria satanistički indoktrinisana jer vređa patrijarha Pavla. Plakate su doštampali u Pokretu 1389, koji veruje da se, smiješane, srpska pravoslavna vera i srpsko rodoljublje najslađe piju. Na drugom plakatu unetom u skupštinu, koja nije jednonacionalna, piše: „Dok Srbe otpuštaju, pogledajte koga finansiraju Boris Tadić i Vlada Srbije”. Poslanik Nove Srbije Miroslav Markićević pitao je Vladu Srbije da li je Ministarstvo kulture platilo iz budžeta 350.000 dinara za sajt Queerie, organizacije koja se bavi pravima manjinskih i marginalizovanih grupa. Osim Queerie Ministarstvo kulture dotira i Dveri srpske i Svibor čije su ideološke smernice “Reljino letenje, Markovo topuzanje, Novakovo pentranje, Miloševo kamenje, hajdučko preskakanje, na brvnu borenje”.

Kanon o “rasnoj higijeni” Nove Srbije mogao se čitati u listu Danas u decembru 2008, kada su gradonačelnik Jovanović, pokrovitelj Oplenačke berbe i Sabora narodnog stvaralaštva i predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko polemisali gde će lokalna vlast preseliti opštinske siromahe, uglavnom Rome. Jovanović je demantovao da je romsko naselje ogradio bodljikavom žicom i da će montažne kuće za uboge graditi 100 metara daleko od deponije smeća. „Deponija koja je neuslovna i divlja, a na koju grad bez obzira na to donosi đubre, konstantno gori. Zapadni vetar nanosi đubre, a pre svega opasan kancerogeni dim na kuće. U samoj okolini više nema ni insekata jer tu više ništa živo ne može da opstane. Očigledno da neko iz Topole misli da je to idealno mesto za topolske Rome ili mu je namera da ih se reši za sva vremena”, piše građanin Marko Kuprešanin Helsinškom odboru.

Predsednik udruženja Naši je Ivan Ivanović. Svoju knjigu „Aranđelovački slučaj ‘Peščanik’ – svi smo mi Naši” je Ivanović predstavio u Klubu bogotražitelja u Beogradu.

Udruženje Naši okuplja Ravnogorski pokret, udruženja Svetozar Miletić i Naša Šumadija. Programske osnove Pokreta Svetozar Miletić su “srpsko nacionalno i biološko biće”, Ravnogorski Pokret se rukovodi “Svetosavskim predanjem”, a Naša Šumadija ima predsednika sa vakuumiranim članstvom.

Na Facebooku su osnovane dve grupe – ,,Queeria, Pederi Marš iz Srbije” i “STOP PEDERIMA – KVIRIJI”, čiji je vlasnik Ivanović. Odatle se otvoreno najavljuje smrt aktivista Queeria centra.

Pridruženi članovi Naših su, osim Pokreta 1389. koji bi sve omladince prekrstio u “Pravoslavne Hrišćane” i traži bulevare i “sigurne kuće” za Ratka Mladića, Sveslovensko književno društvo koje “deluje pod blagoslovom Njegove Svetosti Patrijarha Srpskog Gospodina Pavla”. Zajedno su pred ambasadom Slovenije organizovali protest protiv misije EU na “našoj svetoj zemlji”.

Na dan kada je pre deset godina počelo NATO bombardovanje Srbije, svi su se našli na beogradskom Trgu Republike, uz logistiku Srpske radikalne stranke, portrete Slobodana Miloševića, Radovana Karadžića i Vojislava Šešelja. Razgovetnije nego pre dve godine u aranđelovačkom Domu omladine urlali su: “Hoćemo oružje”, “Ubij, zakolji da Šiptar ne postoji” i “Ubij, ubij Šiptara”.

Istovremeno je Novi Sad bio oblepljen plakatima nekih koji se nazivaju Srpski vukovi i govore srpski tako da ih svaki vučić može razumeti: „Konstantno će raditi na zaštiti svih Srpskih interesa, kako u zemlji tako i na okupiranim Srpskim teritorijama i rasejanju… na poboljšanju medijske predstave o Srpskom narodu i u cilju toga će demantovati svaki neosnovan pokušaj satanizacije i izvrgavanja ruglu”.

Pre šest godina, uoči ubistva Zorana Đindića Beograd je oblepljen pozivima na učlanjenje u Jedinicu za specijalne operacije (JSO). Na plakatima je bila glava vuka sa natpisom: “Terorizam je bolest – pozovite doktora”, a niko od čelnika MUP, u čijem je sastavu tada bila JSO, čiji su plaćenici ubili premijera, nije znao za javni poziv. Ples sa vukovima počeo je 1969, u Turskoj, kada je Sive vukove kao podmladak formirala stranka Nacionalistički pokret koja je sanjarila o “velikom turskom carstvu” – od Kavkaza do severozapadne Kine. Sivi podmladak je najpre zabranjivao emitovanje filmova o genocidu Jermena, a zatim je ubio 694 katoličkih sveštenika, izdavača Biblije, levičara i građana iz nacionalnih manjina. Jedino je, za razliku od JSO, podržavao OVK.

Helsinška povelja, mart-april 2009.

Peščanik.net, 08.05.2009.

ZORAN ĐINĐIĆ NA PEŠČANIKU