Šta nam je promaklo?
Serijal tekstova sa suprotstavljenim stavovima o liberalizmu i neoliberalizmu koji se već nekoliko dana niže na ovom portalu, pokazuje da nismo ni izbliza iscrpli argumente ZA i PROTIV danas dominantne političke i ekonomske teorije i prakse u svetu i kod nas.
Krenimo onda od dualiteta liberalizma – politički aspekt liberalizma u prvom planu ima slobodarske ideje jednakosti, pravde, solidarnosti, vladavine prava i potiče iz ideja Prosvetiteljstva i individualističko-građanskog koncepta Dž. S. Mila. Ekonomski aspekt liberalizma, počev od Smita, Rikarda i Maršala utemeljen je na apsolutnoj veri u privatnu svojinu i moć nevidljive ruke tržišta koja suprotstavljene pojedinačne interese učesnika pretvara u opšte dobro, uz uslov da se država sa svojom regulativom ne meša u to.
Upravo je taj dualitet i osnovni paradoks liberalizma. Ideje jednakosti i pravde ostvarene su za mali procenat populacije, a države i unije (kao nad-državne forme) propisima štite takvo stanje. Solidarnost prema sve većoj masi siromašnih liberalizam jednostavno ne može da generiše, iako se deklarativno za to opredeljivao.
Period ekonomskog prosperiteta posle Drugog svetskog rata, značajno pomognut baš mešanjem države u raspored resursa, završio se sedamdesetih godina velikom stagflacijom (stagniranjem privrede u uslovima visoke inflacije) u privredi SAD. Novi neoliberalni teoretičari čikaške škole, pre svih Milton Fridman, iskoristili su nastalu ekonomsku situaciju da optuže državu da je svojim uticajem na privredne tokove izazvala pad proizvodnje i inflaciju. Svesno su zaobišli prave uzroke krize – finansiranje rata u Vijetnamu, odustajanje SAD od konvertibilnosti dolara u zlato i višestruki skok cene nafte na svetskom tržištu. Agresivno su krenuli u promociju svojih ideja, pomognuti krupnim kapitalom, koji je brzo prepoznao svoj interes, i državnom administracijom, pod upravom Ronalda Regana u SAD i nešto kasnije Margaret Tačer u Velikoj Britaniji.
Način na koji su nametane neoliberalne ideje, veoma dobro je prikazala u svojoj knjizi „Doktrina šoka“ Naomi Klajn, kanadska istraživačka novinarka. Možda se suština tog prikaza može shvatiti i putem video interpretacije sadržaja ove knjige.
Primena ideja neoliberalne škole proizvela je ekonomske i društvene posledice. Teško je ovoga časa reći koje su teže i dugoročnije. Strukturna ekonomska kriza nastala neobuzdanom trkom za enormnim profitima, sada već potpuno odvojenim od materijalne proizvodnje i robe kao realne podloge, ili savremeni, svetski raširen aparthejd prema siromašnima? Verovatno su društvene posledice teže – ne samo potpuni izostanak solidarnosti sa tako osiromašenim ljudima, lišenim i minimalnih uslova za egzistenciju, nego i potpuna zamena uzroka i posledica, pa se tako siromašni prikazuju kao lenji i neodgovorni, dakle kao krivci za stanje u kome su se našli.
Aparthejd, ili rasizam u širem smislu, bio je imanentan i liberalnom kapitalizmu. Koncentracioni logori nisu nastali pod nacistima. Oni su samo nastavak nemačkog iskustva iz 1904-1909. godine iz Namibije, kada su Herero i Nama narodi skoro potpuno istrebljeni u koncentracionim logorima.
Da se vratimo još jednom na početak. Liberalni kapitalizam je nastao na slobodarskim idejama Prosvetiteljstva, na uzletu nauke oslobođene stega religije i Crkve. Ideje demokratije savremenog doba vezuju se za pobedu buržoazije i liberalnog kapitalizma. Ekonomskom licu liberalnog kapitalizma nisu bile svojstvene ideje jednakosti, pravde i solidarnosti, koje je proklamovalo društveno lice liberalnog kapitalizma. Radnička klasa, žene i manjinske grupe su se za svoja prava izborili, često plaćajući stečena prava i životima.
Manja ekonomska efikasnost je bila samo jedan od razloga za nestajanje socijalizma sa istorijske scene. Njegovim nestankom, neoliberalni kapitalizam je sebe promovisao u jedini mogući i neupitan društveno-ekonomski sistem današnjice i budućnosti. Takvim stavom i činjenicom da danas najveće stope ekonomskog rasta imaju države u kojima nije bilo demokratije, niti se ona u njima razvija (primer Kine je najizrazitiji) – kapitalizam se odvojio od ideja na kojima je nastao.
Do čega će to dovesti – pitanje je kojim se danas bave svetski priznati naučnici. Možda će to biti tema nekog od nastavaka ovog serijala.
Autorka je ekonomista i članica Građanskog saveza.
Peščanik.net, 29.01.2014.
RASPRAVA O NEOLIBERALIZMU