Globalna nejednakost i zadaci ekonomije
Nedavno sam u jednoj raspravi na Twitteru pisao o značaju čitanja i poznavanja klasika ekonomske misli, recimo od Quesnaya do Pareta, koji su ovde arbitrarno izabrani kao polazna i završna tačka.
U januaru 2014. počela je rasprava u kojoj su do sada uzeli učešće: Mijat Lakićević, Milutin Mitrović, Dejan Ilić, Vladimir Gligorov, Rastislav Dinić, Stefan Aleksić, Biljana Stojković…
Može li se globalizacija popraviti
Loše plaćeni poslovi iz zapadne perspektive su dobro plaćeni poslovi iz perspektive siromašnih zemalja. Izgradnja međunarodne solidarnosti radnika propada na teškom terenu ličnih interesa.
Američki ekonomski eksperiment
Globalna trka ka dnu je izašla iz mode. Traga se za minimalnim stopama za multinacionalne korporacije, a industrijske politike se vraćaju na velika vrata. Zemljama u razvoju preporučujem oprez.
Kriptovalute centralnih banaka – put ka demokratizaciji novca
Zbog zavisnosti društva od bankarskog platnog sistema centralne banke zasipaju novcem bogate, ostali žive u stagnaciji i strogim merama štednje.
Nadomak velike pobede za radničku klasu
Dok samo dvojica milijardera poseduju bogatstvo kao 40 odsto Amerikanaca na dnu distributivne lestvice, vreme je da klasu milijardera nateramo da pruži pravičan doprinos društvu.
Tehno feudalizam
Kao što je neprimetno istiskivao feudalizam, sve dok ljudski odnosi nisu postali tržišno utemeljeni, tako se kapitalizam sada postepeno povlači pred novim modusom ekonomske organizacije.
Bajdenov plan
Nijedan evropski socijaldemokratski lider to nije uradio u zadnjih 40 godina. Njegov poreski plan definiše osnovni problem neoliberalizma: nadnice su preniske, a profiti previsoki.
Nevolje u poreskom raju
U Grupi G7 je postignut dogovor o izmeni oporezivanja multinacionalnih kompanija, kako bi se stalo na put izbegavanju plaćanja poreza. Ovaj dogovor je ubrzan troškovima pandemije…
Kraj hiperglobalizacije
Nacrt sporazuma država članica G7 podrazumeva uvođenje minimalne globalne poreske stope za najveće korporacije od 15%, kao i da se deo njihovog profita usmeri u zemlje u kojima posluju.
Politička ekonomija na latinskoamerički način
Južnoamerička duga tradicija preispitivanja klasične političke ekonomije pomaže nam da drugačije promišljamo odnos tržišta i morala.
Na kraju, ali ne i na cilju
Zaključak poslednje knjige: Da li je liberalizam zastareo? Zastarela je diskusija o njemu koja koristi pogrešne suprotnosti. Narativ o sukobu naroda i elite je naročito pogrešna dijagnoza o našoj epohi.
Može li Rawls opet spasiti zapad
Radi se o unutarnjim bitkama koje su se vodile u New York Timesu u vremenu kad su ove novine pokušavale pronaći način da izvještavaju o pometnji koja je pratila Trumpovu vladavinu.
Strah i sloboda
Iz nove knjige: U ovom eseju želim da ponovo oživim liberalizam odozdo. On je verniji osnovama liberalne misli od tzv. kulturnog liberalizma elita. Cilj mi je i da revidiram liberalizam straha…
Igre redistribucije
Treba primeniti unapređene verzije intervencija dvojice Ruzvelta. Umesto uzaludnih rasprava o porezima na imovinu, progresivne snage treba da se posvete strategiji koja se sastoji od 3 elementa.
Kako popraviti kapitalizam
Prikaz nove knjige Branka Milanovića „Kapitalizam njim samim: budućnost sistema koji vlada svetom“: Branitelji kapitalizma tvrde da demokratija i slobodno tržište uvek idu zajedno, kao deveruše…
Leto postkapitalizma
Investitori su izgubili interesovanje za realnu ekonomiju. Tržišta kapitala nastavila su da rastu dok se ekonomija raspadala i to je prihvaćeno kao nova normalnost. A onda je došla pandemija.
Vreme za univerzalni osnovni dohodak?
Ovaj sistem predviđa da država svakom građaninu godišnje isplaćuje određeni iznos bez postavljanja prethodnih uslova. To je novac koji dobijamo zato što postojimo, a ne zato što radimo.
Kako zamisliti smrt kapitalizma
Naš globalni ekonomski model nije funkcionisao ni pre pandemije, a u životu su ga održavala dva paralelna sistema podrške: emisije novca centralnih banaka i novo zaduživanje.
Trump kao apoteoza neoliberalizma
Političari svoje sunarodnike više ne doživljavaju kao sugrađane, već kao zaposlene. A poslodavac zaposlenom može dati posao, otkaz, može ga ponižavati, opljačkati, prevariti ili ignorisati.
Transcendiranje kapitalizma: tri moguća puta
Posle krize 2008. kapitalizam je zapao u ideološku krizu. Za razliku od godina posle pada komunizma opet su otvorena pitanja trajnosti kapitalizma…
Priča o dva kapitalizama
Rivalitet Kine i SAD često se prikazuje kao sukob geopolitičkih interesa, ali po svojoj suštini taj sukob više liči na sudar tektonskih ploča koji će odrediti dalji razvoj kapitalizma u ovom veku.
Zamislite svet bez kapitalizma
Bila je ovo loša godina za anti-kapitaliste, ali i za kapitalizam. Poraz laburista u Britaniji je udarac za radikalnu levicu. Ali i kapitalizam se našao na udaru kritika, posebno u SAD.
Granice ekonomije
Ljudi zaduženi da upravljaju velikim privredama sveta sve manje veruju da je ekonomija sposobna da odgovori svom zadatku. Ona sve više liči na nauku koja rešava probleme koji više ne postoje.
Nejednakost nacija
Tržišta su mehanizmi društvenih izbora, a dolari su u njima zapravo jednaki glasovima. Trebalo bi da politička jednakost deluje kao protivteg neravnopravnoj „biračkoj“ moći na tržištu.
O demokratskom socijalizmu
Intervju sa Bernijem Sandersom: Mladi ljudi su progresivno nastrojeni, a predstavljaju prvu generaciju u savremenoj istoriji koja će, ako nešto ne učinimo, imati niži životni standard od roditelja.
Žilavi duh Ayn Rand
Krah subprimarnog hipotekarnog tržišta i finansijska kriza iz 2007. i 2008. mogle su biti smrt neoliberalizma; umesto toga, „zombijevski neoliberalizam“ sada hara zemljom.
Posle neoliberalizma
Koji sistem najviše doprinosi ljudskom blagostanju? Ovo je ključno pitanje našeg doba, jer smo nakon 40 godina prevlasti neoliberalizma u razvijenim zemljama utvrdili da ovaj recept ne funkcioniše.
Najbolja vremena, najgora vremena
U periodu unisonog mišljenja od 1990. do 2010. činilo se da smo prepisali sve najgore što je Sovjetski Savez imao da ponudi: lažno jedinstvo svih i svega pod prosvećenom vladavinom liberalne buržoazije.
Alanfordovski liberalizam
Lakićević kaže da mi nemamo liberalizam. Kako se onda zove sistem u kojem životarimo? Kako će za par decenija istoričari klasifikovati ovo doba koje je usledilo nakon pada komunizma?
Liberalizam je antidepresiv
Poslednji odgovor Mariu Reljanoviću: Nije sporno da država treba da vodi određenu socijalnu politiku, ali pokazalo se da tu politiku efikasnije, pravičnije i pravednije vodi liberalna kapitalistička država.
Depresivni liberalizam
U mom tekstu nema poređenja SFRJ sa drugim državama kojem je Lakićević posvetio mnogo prostora, predstavljajući ga kao kontraargument (nije jasno čemu). Moj tekst nije hvalospev komunizmu…
Šta je istina o privrednom rastu SFR Jugoslavije
Osvrnuću se na tvrdnju Maria Reljanovića da je rast BDP-a u komunizmu bio ekstremno visok. Naime, podaci kojima raspolažem, govore bitno drugačije.
