Bajdenov plan
Nijedan evropski socijaldemokratski lider to nije uradio u zadnjih 40 godina. Njegov poreski plan definiše osnovni problem neoliberalizma: nadnice su preniske, a profiti previsoki.
U januaru 2014. počela je rasprava u kojoj su do sada uzeli učešće: Mijat Lakićević, Milutin Mitrović, Dejan Ilić, Vladimir Gligorov, Rastislav Dinić, Stefan Aleksić, Biljana Stojković…
Nevolje u poreskom raju
U Grupi G7 je postignut dogovor o izmeni oporezivanja multinacionalnih kompanija, kako bi se stalo na put izbegavanju plaćanja poreza. Ovaj dogovor je ubrzan troškovima pandemije…
Kraj hiperglobalizacije
Nacrt sporazuma država članica G7 podrazumeva uvođenje minimalne globalne poreske stope za najveće korporacije od 15%, kao i da se deo njihovog profita usmeri u zemlje u kojima posluju.
Politička ekonomija na latinskoamerički način
Južnoamerička duga tradicija preispitivanja klasične političke ekonomije pomaže nam da drugačije promišljamo odnos tržišta i morala.
Na kraju, ali ne i na cilju
Zaključak poslednje knjige: Da li je liberalizam zastareo? Zastarela je diskusija o njemu koja koristi pogrešne suprotnosti. Narativ o sukobu naroda i elite je naročito pogrešna dijagnoza o našoj epohi.
Može li Rawls opet spasiti zapad
Radi se o unutarnjim bitkama koje su se vodile u New York Timesu u vremenu kad su ove novine pokušavale pronaći način da izvještavaju o pometnji koja je pratila Trumpovu vladavinu.
Strah i sloboda
Iz nove knjige: U ovom eseju želim da ponovo oživim liberalizam odozdo. On je verniji osnovama liberalne misli od tzv. kulturnog liberalizma elita. Cilj mi je i da revidiram liberalizam straha…
Igre redistribucije
Treba primeniti unapređene verzije intervencija dvojice Ruzvelta. Umesto uzaludnih rasprava o porezima na imovinu, progresivne snage treba da se posvete strategiji koja se sastoji od 3 elementa.
Kako popraviti kapitalizam
Prikaz nove knjige Branka Milanovića „Kapitalizam njim samim: budućnost sistema koji vlada svetom“: Branitelji kapitalizma tvrde da demokratija i slobodno tržište uvek idu zajedno, kao deveruše…
Leto postkapitalizma
Investitori su izgubili interesovanje za realnu ekonomiju. Tržišta kapitala nastavila su da rastu dok se ekonomija raspadala i to je prihvaćeno kao nova normalnost. A onda je došla pandemija.
Vreme za univerzalni osnovni dohodak?
Ovaj sistem predviđa da država svakom građaninu godišnje isplaćuje određeni iznos bez postavljanja prethodnih uslova. To je novac koji dobijamo zato što postojimo, a ne zato što radimo.
Kako zamisliti smrt kapitalizma
Naš globalni ekonomski model nije funkcionisao ni pre pandemije, a u životu su ga održavala dva paralelna sistema podrške: emisije novca centralnih banaka i novo zaduživanje.
Trump kao apoteoza neoliberalizma
Političari svoje sunarodnike više ne doživljavaju kao sugrađane, već kao zaposlene. A poslodavac zaposlenom može dati posao, otkaz, može ga ponižavati, opljačkati, prevariti ili ignorisati.
Transcendiranje kapitalizma: tri moguća puta
Posle krize 2008. kapitalizam je zapao u ideološku krizu. Za razliku od godina posle pada komunizma opet su otvorena pitanja trajnosti kapitalizma…
Priča o dva kapitalizama
Rivalitet Kine i SAD često se prikazuje kao sukob geopolitičkih interesa, ali po svojoj suštini taj sukob više liči na sudar tektonskih ploča koji će odrediti dalji razvoj kapitalizma u ovom veku.
Zamislite svet bez kapitalizma
Bila je ovo loša godina za anti-kapitaliste, ali i za kapitalizam. Poraz laburista u Britaniji je udarac za radikalnu levicu. Ali i kapitalizam se našao na udaru kritika, posebno u SAD.
Granice ekonomije
Ljudi zaduženi da upravljaju velikim privredama sveta sve manje veruju da je ekonomija sposobna da odgovori svom zadatku. Ona sve više liči na nauku koja rešava probleme koji više ne postoje.
Nejednakost nacija
Tržišta su mehanizmi društvenih izbora, a dolari su u njima zapravo jednaki glasovima. Trebalo bi da politička jednakost deluje kao protivteg neravnopravnoj „biračkoj“ moći na tržištu.
O demokratskom socijalizmu
Intervju sa Bernijem Sandersom: Mladi ljudi su progresivno nastrojeni, a predstavljaju prvu generaciju u savremenoj istoriji koja će, ako nešto ne učinimo, imati niži životni standard od roditelja.
Žilavi duh Ayn Rand
Krah subprimarnog hipotekarnog tržišta i finansijska kriza iz 2007. i 2008. mogle su biti smrt neoliberalizma; umesto toga, „zombijevski neoliberalizam“ sada hara zemljom.
Posle neoliberalizma
Koji sistem najviše doprinosi ljudskom blagostanju? Ovo je ključno pitanje našeg doba, jer smo nakon 40 godina prevlasti neoliberalizma u razvijenim zemljama utvrdili da ovaj recept ne funkcioniše.
Najbolja vremena, najgora vremena
U periodu unisonog mišljenja od 1990. do 2010. činilo se da smo prepisali sve najgore što je Sovjetski Savez imao da ponudi: lažno jedinstvo svih i svega pod prosvećenom vladavinom liberalne buržoazije.
Alanfordovski liberalizam
Lakićević kaže da mi nemamo liberalizam. Kako se onda zove sistem u kojem životarimo? Kako će za par decenija istoričari klasifikovati ovo doba koje je usledilo nakon pada komunizma?
Liberalizam je antidepresiv
Poslednji odgovor Mariu Reljanoviću: Nije sporno da država treba da vodi određenu socijalnu politiku, ali pokazalo se da tu politiku efikasnije, pravičnije i pravednije vodi liberalna kapitalistička država.
Depresivni liberalizam
U mom tekstu nema poređenja SFRJ sa drugim državama kojem je Lakićević posvetio mnogo prostora, predstavljajući ga kao kontraargument (nije jasno čemu). Moj tekst nije hvalospev komunizmu…
Šta je istina o privrednom rastu SFR Jugoslavije
Osvrnuću se na tvrdnju Maria Reljanovića da je rast BDP-a u komunizmu bio ekstremno visok. Naime, podaci kojima raspolažem, govore bitno drugačije.
Bauk socijalizma i teror kapitalizma
Da li je socijalizam alternativa svemu što se događa? Čini se da je od odgovora na ovo pitanje važnije da se raščisti sa mantrom predivne perspektive koju nam uporno nameću neoliberali u Srbiji.
Napred, u prošlost
Svi govornici na tribini „Da li je i kakva levica savremenom društvu potrebna“, u okviru programa „Nije filozofski ćutati“, nedvosmisleno su bili protiv kapitalizma, a za socijalizam.
Trijumf kapitalizma i politička kriza
Uzrok krize politike je osipanje javnih servisa izazvano etosom privatnog interesa. Političari se ponašaju u skladu sa svojim ličnim interesima i to se od njih očekuje.
Kapitalizam i stagnacija
Kada je posle sloma berze 1929. usledila Velika depresija, gotovo svi su bili saglasni da je kapitalizam nestabilan, nepouzdan i sklon stagnaciji. U narednim decenijama predstava o kapitalizmu se promenila…
Ekonomija posle neoliberalizma
Naš cilj nije samo ponuda preporuka za različite politike, već i nova vizija ekonomske politike koja će biti alternativa tržišnom fundamentalizmu sa kojim se ekonomija danas neopravdano poistovećuje.
Povratak zajednici
Niko ne može poreći da je ekonomska vizija koja u centar postavlja potrošače i tržišta doprinela stvaranju velike količine korisnih dobara. Ali očigledno je da su se u međuvremenu javili i određeni problemi.
