Medioarea-Gallery http://goo.gl/QwTPOb

 
Iznenađuje spremnost da se uradi šta god treba – kaže jedan svedok pregovora Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda. Prvu godinu ćemo izgurati, ali pitanje je šta će biti 2016. i sedamnaeste – kaže drugi.

U petak, dan nakon izlaska ovog broja Novog magazina, misija MMF-a napušta Beograd. Po svemu što se do sada zna, tj. ako ne bude nekih baš velikih iznenađenja, Srbija i MMF će zaključiti sporazum. Nema sumnje da će to u vladajućim krugovima biti dočekano kao velika pobeda, tj. kao jasan znak da Srbija zaista misli da sprovede reforme.

Srbija je, međutim, i do sada rado puštala takve signale, ali su se oni pokazali kao dimne zavese. Od reformi, evo, već preko 10 godina praktično nema ništa. Poslednji put smo iz tog reformskog voza, tj. aranžmana sa MMF-om, iskočili već posle tri meseca.

Prema onome što se u ovom trenutku, tri dana pre odlaska ememefove misije, zna, jeste da bi Srbija u naredne tri godine trebalo da smanji državni deficit sa 7-8 na 3-4 odsto bruto domaćeg proizvoda. Odnosno, sa oko dve i po na milijardu evra. To je već veliki popust; još prošle godine govorilo se da bi deficit trebalo da se svede na 1-2 odsto BDP-a. Ali, dobro, ni MMF više nije ono što je bio. Bilo kako bilo, treba dakle da se uštedi 1,5 milijardi evra. Po godinama raspored je, za sada, i grubo govoreći, sledeći: 700+400+400 miliona evra.

Smanjenje plata i penzija donosi, kao što je poznato, 400 miliona evra. Gde naći preostalih milijardu i sto miliona? Nema tu mnogo mudrosti. U javnom sektoru.

Prema pomenutim svedocima u Vladi Srbije postoji svest da je stanje javnih finansija – kako javnih preduzeća tako i „klasičnog“ državnog sektora – neodrživo i neizdrživo. A postoji, navodno, i politička volja da se to stanje iz korena menja.

Ono čega nema to su planovi kako da se to uradi. A onda nije jasno ni koliko je to što se u aranžman zapakuje – realno. Hartija sve trpi. Lako je, naime, u budžetu napisati da će biti reformisani i restrukturirani i EPS i Srbijagas i Železnice i škole i bolnice… Treba to i ostvariti. Ne samo zato što je pod sumnjom pomenuta volja i znanje, kojeg takođe nedostaje, ili profesionalno poštenje, kojeg ima još manje.

Rukovodstvo EPS-a, recimo, ne kontroliše sve delove sistema kojim (navodno) upravlja. Srbijagas je relativno lako rešiti: nulta tolerancija za neplatiše i gotovo. Ali, to znači da se sutra zatvore Petrohemija, Azotara, MSK, pa i Železara Smederevo.

Kad smo već kod toga, govori se o smanjenju broja zaposlenih u javnom sektoru za 10-15 odsto. To je, uz pedesetak hiljada u preduzećima u restukturiranju, još toliko u državnoj upravi, prosveti, zdravstvu. Izazvaće to i ljutnju i bes kod mnogih.

Jedino što Vučić, ako ne uspe, neće imati na koga da se ljuti.

 
Novi magazin, 19.11.2014.

Peščanik.net, 20.11.2014.

The following two tabs change content below.
Mijat Lakićević

Rođen 1953. u Zaječaru, završio pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike. Devedesetih i stalni saradnik mesečnika Demokratija danas. Godine 1998. dobija otkaz u Ekonomskoj politici; 1999. je među pokretačima Ekonomist magazina, gde je direktor i zamenik gl. i odg. urednika, a od 2001. gl. i odg. urednik; 2008. napušta EM sa Vladimirom Gligorovim, Predragom Koraksićem... Prelazi u Blic, gde je gl. ur. ekonomskog dodatka Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto urednika ekonomske rubrike. Godine 2011. je među osnivačima nedeljnika Novi magazin, gde je i danas zamenik gl. urednika.

Pisao za brojne novine u Jugoslaviji i Srbiji. Zajedno sa Mišom Brkićem urednik serije od 12 TV debata pod zajedničkim nazivom „Kad kažete…“ Fonda za otvoreno društvo, u Medija centru NUNS-a, prikazivanih na TV Studio B. Godine 2011. objavio knjigu Ispred vremena, o nedeljniku Ekonomska politika i reformskoj deceniji u SFR Jugoslaviji (1963-1973). Sa Dimitrijem Boarovim 2013. napisao knjigu Kako smo izgubili (Našu) Borbu. Jedan od autora izložbe "Polet: Ekonomska propaganda u Jugoslaviji 1969-1980". Član Izvršnog odbora NUNS-a.