Možda se pisac redaka koji slede ne bi laćao pera – odavno smo dosadili i Bogu i ljudima – da nema neke primedbe na tekst M. Miočinović objavljen u listu Danas. Najpre gospođa ponavlja grešku koju je ovaj pisac godinama činio: govorio je, nudio dokumenta, i uzalud – ovde to malo koga zanima. Danas se u Srbiji – i to poodavno traje – brižljivo neguje „higijena nesećanja“, da se poslužimo metaforom poznatog pesnika. Vlada neki strah od sećanja, neobjašnjiv, ili tako nekako. To je – budimo precizniji – neko sećanje strogo selektivno.

Psihoanalitičari imaju objašnjenje i za to – potiskuje se neprijatna istina. Nije da kod nas nema ljudi koji su čitali velikog istoričara F. Firsa – pa i debele tomove knjiga o njegovim nalazima – ali se ti ljudi retko oglašavaju. Drugo, nećemo se skoro dogovoriti o tome ko je oslobodio Beograd 20. oktobra 1944. To će ovde potrajati sve dok bude antifašista i njihovih naslednika, ali i kolaboracionista i njihovih sledbenika. Milan Đ. Nedić će još dugo ostati „ikona“, i to mnogim ministrima. Čak nije isključeno da sutra u Beogradu vidimo table sa natpisima – Venac Dimitrija Ljotića. I ne samo u Smederevu. Tu smo gde smo i kako smo. I treća primedba – ne treba se mnogo ljutiti na dnevnik Danas jer nije loš ovaj „sneg“ u Danasu, jer valja nam svima da pokažemo tragove. Pisac ovog zapisa to zna i iz ličnog iskustva: govori i piše, a desničari lažu i psuju, prete – pa i fizički nasrću – i to je dijalog. Svi neka govore i to slobodno. Drugi listovi ni to ne čine, i da nije beogradske Republike, jedva da bismo imali gde da se oglasimo. A Beograd je oslobodila JNA uz pomoć vojske Trećeg ukrajinskog fronta Crvene armije. Daj Bože da je u JNA tada bilo i nekoliko procenata komunista – kada su borbe završene bilo ih je, iz dana u dan, sve više. Svi su hteli da se „učlane“. Uvek je tako bilo: posle bitke, mnogo je generala.

Ono što je muka to je pomenuto nesećanje koje se neguje.

No, da nije došao D. A. Medvedev da nam očita lekciju, niko se ne bi ni setio srpskog i jugoslovenskog antifašizma. Vladao bi muk i u državi i u Crkvi. Na grudima koga sve ne ministra šljašti se ordenje, i državno i crkveno, ali niko da se seti ubeđenog antifašiste patrijarha srpskog blažene uspomene Gavrila Dožića – on je proveo rat pod stražom Hitlerovog vojnika od prvog dana do 8. maja 1945. On je načinio istorijski zaokret od politike patrijarha Varnave – i što je govorio to je i životom potvrdio. Čini se da i to nikom ne treba: svima je ugodnije prodavanje magle u tetrapaku.

Upornom piscu ovih redaka ne preostaje ništa nego ovo što sledi.

Uzimamo sa police službeni list SPC „Glasnik“ – to je i danas službeni organ naše crkve, trobroj 10-11-12 koji se pojavio u Beogradu 1944. i u njemu čitamo: – „S Avale plave zaklikta orao i zaleprša se, posle tri i po godine teškog i vrlo krvavog ropstva, zastava slobode. To se zbilo 20. oktobra 1944. god. Vila s plave Avale doviknula je vilama s Lovćena, Durmitora, Fruške gore i Triglava da je prestonica Jugoslavije, beli grad naš, oslobođen od ropstva i našestvija inoplemenikov.“ Taj se pozdrav završava – „Dvadeseti oktobar 1944. godine potpuno novo poglavlje je u istoriji stolnoga grada Beograda.“ Tako je i bilo, a bilo je i biće. Već 22. oktobra odsluženo je blagodarenje vojsci JNA i Crvenoj armiji – no, danas to malo kome treba. Kažu, eto, da je to bilo novo ropstvo i nova okupacija. Kažu to i ponavljaju. Negde kod apostola Pavla ima lepa reč – „Sve mi je slobodno činiti, ali mi nije sve od koristi.“ Toliko, i mi rekosmo i spasismo dušu svoju – i to je iz apostola Pavla – pa neka bude šta bude. Reči se ne bojimo, ali se kamenica bojimo, jer znamo da je strah od sećanja ogroman. Jer, ako nećemo govoriti mi, ko će, i ako nećemo sada kada ćemo – priznajemo, baš smo dosadni s ovim citatima iz apostola Pavla. Pisac ovih redaka neće da laže, odavno ne laže ni žene – odavno mu ne veruju.

Danas, 04.11.2009.

Peščanik.net, 05.11.2009.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.

Latest posts by Mirko Đorđević (see all)

Author: Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.