Tačno 51 godinu posle masakra alžirskih demonstranata u Parizu, francuski predsednik Fransoa Oland je zvanično priznao da se krvoproliće dogodilo. U noći 17. oktobra 1961. ubijeno je nekoliko stotina Alžiraca koji su protestovali za nezavisnost Alžira od francuske kolonijalne vlasti. „Republika jasno priznaje ove činjenice“, kaže se u saopštenju Jelisejske palate u kome je predsednik takođe odao počast žrtvama.
Deset hiljada Alžiraca je 17.oktobra 1961, tokom alžirskog rata za nezavisnost, na poziv Alžirskog nacionalnog fronta izašlo na ulice Pariza. Povod za proteste bilo je uvođenje policijskog časa za „muslimane Alžirce“. Policija je razbila mirne demonstracije koristeći i oružje. Tom prilikom je, prema procenama istoričara, ubijeno 200 ljudi. Tadašnji prefekt Pariza Moris Papon saopštio je da su poginula samo tri čoveka, da su 64 povređena i da je policija reagovala u samoodbrani.
Nakon masakra, francuska vlada je zabranila jednu knjigu o ovom događaju, istovremeno sprečivši objavljivanje malobrojnih fotografija u štampi. „Od tada nije bilo zvaničnog saopštenja, tako da je državna pozicija još uvek ona Paponova“, rekao je još prošle godine istoričar Žan-Lik Enodi, koji je svojom knjigom iz 1991. La Batallie de Paris (Bitka za Pariz), privukao veliku pažnju javnosti na ovaj događaj.
Oland je već prošle godine, na 50 godišnjicu masakra, kao predsednički kandidat socijalista izrazio svoju „solidarnost“ sa porodicama žrtava. Oland pokušava da popravi odnose sa Alžirom i planira posetu ovoj zemlji za decembar ove godine. Alžir je u julu proslavio 50 godina od dobijanja nezavisnosti.
U sredu uveče, nekoliko stotina ljudi okupilo se oko spomen ploče, koju je 2001. postavila socijalistička gradska uprava Pariza. Konzervativni UMP kritikovao je Olandovo saopštenje. Šef UMP u parlamentu, Kristian Žakob, saopštio je zvanični partijski stav: „Događaji od 17. oktobra 1961. se ne smeju zaboraviti i negirati, ali se za to ne može okriviti francuska policija, a samim time i cela republika.
Süddeutsche Zeitung, 18.09.2012.
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 23.10.2012.
